| Parlament i evropski poslovi | |
I Evropa i demokratija
Osnovna načela demokratije, a naročito parlamentarna kontrola vlade, ne smeju da budu narušena pod bilo kojim izgovorom, dakle ni povodom evropske integracije
Piše: Dr Jovan Teokarević
Nije teško zaključiti da bi Narodnoj skupštini Republike Srbije trebalo povećati ovlašćenja u politici naše zemlje prema Evropskoj uniji. Vlada je monopolisala pregovore sa Unijom, pa Skupština ne samo da ne utiče na njih, niti usmerava Vladu u vezi sa njima, već čak nije ni upoznata sa pregovaračkom platformom.
Kao i u drugim zemljama koje su se uputile ka EU-u, i kod nas je parlament postao svojevrsna fabrika za brzu i nedovoljno promišljenu proizvodnju zakona za koje Vlada, kao najčešći predlagač, uvek tvrdi da su u skladu sa “evropskim standardima” i da je rok za njihovo donošenje pri kraju, ako nije već i prošao, pa će odnosi sa Unijom biti ugroženi ako se ruke odmah ne podignu i zakon ne usvoji.
Patriote i mutivode
I kod nas i u mnogo starijim demokratijama parlamenti su tako, upravo zbog pristupanja Evropskoj uniji, postali dodatno ugroženi, a kontrola vlade, zakonodavna delatnost i ostale funkcije ovih nezamenjivih institucija zapostavljeni su i velikim delom obesmišljeni. U ovako izopačenoj verziji, evropska integracija postala je najlakši mogući izgovor i za domaće i za izvršne organe u Briselu da ponište tradicije i dostignuća demokratije i parlamentarizma, što je naročito pogubno tamo gde ih nema mnogo i ne traju dugo, kao kod nas, primer. Svaka tema postaje super-hitna, a često i tajna, pa ispada da skupštine kao najviša predstavnička i zakonodavna tela u državi nisu dostojna, ili sposobna (ili i jedno i drugo) da se njima podrobno i ozbiljno bave. A ko god se protiv takve filozofije i ponašanja pobuni – dobija etiketu mutivode i izdajnika nacionalnih interesa. Kao da vlade i administracije hoće da nam kažu da je jedini izbor koji nam je preostao: ili Evropa, ili demokratija.
Na istu vrstu odlučujućeg izbora oduvek ukazuju svi tipovi evroskeptika, tvrdeći da prenošenje suverenih prava na neku nadnacionalnu organizaciju, kao što je Evropska unija, to jest u krajnjoj liniji na donosioce sve važnijih odluka - koje građani ne biraju i na koje ne mogu da utiču tako što će ih, recimo, smeniti - garantovano vodi u smrt demokratije i tiraniju koja nije manje loša zato što dolazi spolja, a ne iznutra.
Sličnu kritiku izostanka odgovornosti i netransparentnosti u evropskim poslovima snažno su izrazili milioni građana koji su prošle godine na referendumima odbili predlog novog Evropskog ustava. Deo objašnjenja za njihovu neočekivanu pobunu može se, naravno, lako naći u ekonomskoj krizi privreda nekih vodećih članica Unije, ali se neprekidna reprodukcija, pa i produbljivanje, demokratskog deficita nacionalnih politika povodom evropske integracije ne sme olako otpisati kao usputna teškoća. Ovaj povod bi upravo trebalo iskoristiti i u starim i u novim članicama Unije, pa i u zemljama koje, kao mi, to žele da postanu, da se unapredi kontrola izvršnih organa u evropskim poslovima.
Antievropljani i Evropljani
Domaći evrofili moraju mnogo više nego do sada da insistiraju na tome da nema nikakvog razloga da se bilo šta što je u vezi sa pristupanjem Evropskoj uniji krije od javnosti, a još manje od narodnih predstavnika, jer je – kako stalno dokazujemo i ponavljamo – reč o projektu od kojeg celo društvo profitira i čiji će uspeh ili neuspeh sudbinski odrediti našu budućnost. Naši evropski poslovi i obaveze moraju, takođe, da budu predmet neprekidne javne debate i kritike, bez ograničenja, jer samo tako mogu da postanu bolji. To, svakako, ima posebnu važnost za rad Skupštine Srbije, gde bi predstavnici svih političkih opcija morali o ovome da razgovaraju mnogo češće, što bi unapredilo našu evropsku politiku, ali bi i nateralo poslanike da više rade i postanu odgovorniji prema svojim biračima, kakve god stavove zastupali.
Izostanak političkog konsenzusa o pristupanju Evropskoj uniji u Srbiji jeste veliki problem u kontekstu naše teme, ali ne sme da utiče na poštovanje demokratskih i parlamentarnih načela o kojima je ovde reč. Ona ne smeju da budu narušena pod bilo kojim izgovorom, dakle ni povodom evropske integracije. Uostalom, bez dobre antievropske politike, nećemo imati ni dobru evropsku politiku.
Autor je docent na Fakultetu političkih nauka
u Beogradu i direktor BeCEI-a
Evropski forum br. 8. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 817 od 31. avgusta 2006. |
|