| Intervju | |
Odbornici za uzor
Suzana Grubješić, predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije, kaže da je većina glasova za evropsku opciju Srbije dokaz da ona nema alternativu, a da je sve naše dosadašnje kampanje za Evropu karakterisao višak stručnosti, a manjak razumljivosti
Kako Odbor za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije može konkretno da doprinese približavanju naše zemlje Evropskoj uniji i evropskim standardima?
Proces pridruživanja Evropskoj uniji je pitanje nacionalnog prioriteta za Srbiju. U tom procesu, podrazumeva se, ključna uloga treba da pripadne Narodnoj skupštini kao najvišem zakonodavnom telu, a shodno tome i skupštinskom Odboru za evropske integracije. U ovom sazivu – od januara 2004. do jula 2006 – Skupština je usvojila 258 zakona, a osnovni zadatak ovog odbora bio je da se stara da ti zakoni budu u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i propisima Saveta Evrope.
Odbor organizuje prezentacije, javne debate i okrugle stolove ne samo u Skupštini već i u gradovima širom Srbije, na kojima učestvuju predstavnici Vlade Republike Srbije (predlagači najvećeg broja zakona), lokalne vlasti, međunarodne organizacije, nevladin sektor, sindikati i drugi, objašnjavajući građanima zašto su doneti zakoni neophodni i kako njihova primena utiče na poboljšavanje kvaliteta života. Članovi Odbora učestvuju na mnogobrojnim seminarima, radionicama i konferencijama u zemlji i u inostranstvu, Odbor ima odličnu saradnju sa sličnim parlamentarnim odborima u regionu, a i šire.
U svim dosadašnjim izveštajima Evropske komisije (uključujući i Studiju izvodljivosti), pohvaljena je ogromna zakonodavna aktivnost Narodne skupštine Republike Srbije, a posebno Odbora za evropske integracije. Odbor je, u saradnji s Evropskim pokretom u Srbiji, bio predlagač Rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji, koju je Narodna skupština usvojila većinom glasova 13. oktobra 2004. godine.
Da li unutar Odbora postoje jedinstven stav i zajednička strategija kako da se to ostvari?
Odbor za evropske integracije čini 14 poslanika iz svih parlamentarnih stranaka. Nažalost, poslanici Srpske radikalne stranke ne učestvuju u radu Odbora od samog početka, premda je Tomislav Nikolić zamenik predsednika Odbora. Od prošle godine sednicama Odbora takođe ne prisustvuju ni poslanici Demokratske stranke, u skladu sa stranačkom odlukom o bojkotu rada Narodne skupštine. S druge strane, poslanici stranaka vladajuće većine aktivno učestvuju u svim poslovima koje Odbor obavlja, i ovo je jedan od retkih skupštinskih odbora koji nikad nije imao problem sa kvorumom za odlučivanje. To dosta govori o odgovornosti poslanika i postojanju svesti da je proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji dugotrajan, često suočen s mnogim teškoćama i preprekama i da je za postizanje cilja neophodan konsenzus svih učesnika u tom procesu.
Koliko poslanici Skupštine uvažavaju predloge Odbora, i da li im je uopšte jasno šta sve podrazumeva “evropska opcija” za Srbiju?
Bilo bi pretenciozno reći da svi poslanici Skupštine, njih 250, znaju šta je Evropska unija, kako funkcioniše i šta sve Srbija mora da učini da bi se što pre pridružila evropskoj porodici. Ne mislim da je neophodno da baš svi budu “eksperti” u evropskim pitanjima, ali je bitno da razumeju proces i da shvate da ovoj državi članstvo u Uniji nije cilj sam po sebi, već, pre svega, želi da dostigne evropske standarde, a to znači bolji život za građane koji su ih birali i kojima su narodni poslanici odgovorni.
Po definiciji, Odbor za evropske integracije trebalo bi da bude najobavešteniji deo zakonodavnog tela o ciljevima i statusu u procesu evropskih integracija i da to svoje znanje, formulisano kroz predloge Skupštini, prenese na što veći broj poslanika. Nerealno je očekivati da predlozi Odbora dobiju apsolutnu podršku u ovom skupštinskom sazivu, ali je dovoljno da postoji kvalifikovana većina za njihovo usvajanje. Većina glasova za evropsku opciju Srbije je dokaz da takva opcija nema alternativu.
Koje su glavne prepreke u radu Odbora i kako stranački interesi utiču na to? Da li vama stranačka pripadnost pomaže ili odmaže u ovom slučaju i zašto?
Glavne prepreke u radu Odbora su manje stranačke, a više institucionalno-tehničke prirode. To bi se moglo reći i za rad Skupštine u celini. Pred ogromnim zadatkom donošenja i usklađivanja zakona sa zakonodavstvom Evropske unije, Odbor se susreće sa nedostatkom stručnih kadrova koji bi svojim mišljenjem i stručnom analizom pomogli poslanicima da na pravi način razumeju predloge zakona, urade izmene, ukoliko je to potrebno, kao da i sami budu aktivniji, tako što će predlagati zakone, a ne samo komentarisati i davati mišljenje na predloge zakona koji dolaze iz Vlade.
Upravo zbog nedostatka stručnih kadrova, Odbor se u proteklom periodu u velikoj meri oslanjao na mišljenja međunarodnih misija u Beogradu, čiji su predstavnici redovno pozivani da prate sednice Odbora. Kao rezultat inicijative pokrenute u Odboru, a uz finansijsku podršku Misije OEBS-a, Vlade Češke i Senata Italije, u Skupštini je tek prošle godine osnovano Odeljenje za usklađivanje propisa, koje, nažalost, ima samo četiri zaposlena.
Ja sam poslanica stranke G17 plus i u dosadašnjem radu imala sam samo podršku i ohrabrenje svoje stranke, koja je jasno proevropski orijentisana. Smatram da sam na poziciju predsednice Odbora za evropske integracije došla ne samo zbog kvalifikovanosti i sposobnosti da obavljam taj posao, već i zbog pripadnosti ovoj stranci, koja je znatno doprinela napretku Srbije u evropskim integracijama kroz svoje delovanje u Vladi, Skupštini i na svim drugim nivoima.
Ako se poredi rad Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije sa istovetnima u regionu, šta, po vašem mišljenju, ovde nedostaje, a šta smo uradili bolje od drugih i koliko je to posledica opšteg odnosa prema ulasku u EU među građanima Srbije, u Skupštini i u Vladi?
Mi smo poslednja zemlja iz ovog dela Evrope koja je započela svoj evropski put i moramo da radimo duplo više i duplo brže da bismo dostigli druge zemlje, od kojih su većina ili članice Evropske unije ili će to uskoro biti. Uz sve dosadašnje uspone i padove, a tu, pre svega, mislim na trenutni prekid pregovora sa EU-om zbog nedovoljne saradnje s Tribunalom u Hagu, za mene je evropska perspektiva Srbije nesporna.
Ono što mi smeta i na čemu mislim da treba da se angažuju sve proevropski orijentisane snage, jeste: kako popularizovati evropsku ideju među građanima Srbije, jer, na kraju, građani su ti koji će na referendumu odlučiti da li Srbija treba da uđe u EU ili ne.
Smatram da su sve dosadašnje kampanje za Evropu patile od viška stručnosti, a manjka razumljivosti. Čini mi se da su se kreatori i učesnici kampanja više trudili da pokažu sopstvenu obaveštenost o evropskim integracijama, a manje da na pravi način informišu građane o čemu se zapravo radi i zašto je to nacionalni prioritet Srbije.
U tom smislu, dragocena su iskustva drugih zemalja iz regiona, a za mene i iskustva drugih parlamentarnih odbora s kojima sarađujemo. Sva istraživanja javnog mnjenja govore da dve trećine građana Srbije ima pozitivan stav prema evropskim integracijama, ali je prevashodan zadatak nas političara koji se borimo za glasove građana da im pružimo jasnu i tačnu informaciju o prednostima pridruživanja Evropskoj uniji, i ja sam uverena da je za Srbiju korist pridruživanja Evropskoj uniji mnogo veća od troškova koje taj proces sa sobom nosi.
Aleksandra Mijalković
ANTRFILEI:
Iz Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije:
Odbor za evropske integracije razmatra predlog zakona, drugih propisa i opštih akata sa stanovišta njihove prilagođenosti propisima Evropske unije i Saveta Evrope.
Odbor razmatra planove, programe, izveštaje i informacije o postupku stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, prati realizaciju strategije pridruživanja i predlaže mere i pokreće inicijative za ubrzavanje realizacije strategije pridruživanja u okviru nadležnosti Narodne skupštine, predlaže mere za uspostavljanje opšteg, nacionalnog sporazuma o strategiji pridruživanja evropskim integracijama i razvija međunarodnu saradnju sa odborima parlamenata drugih zemalja u cilju boljeg razumevanja procesa pridruživanja i integracije u Evropsku uniju. Odbor ima 15 članova. (Član 69)
Odbor za evropske integracije Skupštine Srbije:
Gordana Čomić (DS)
Jovan Daja (SRS)
Goran Dunjić (SRS)
Suzana Grubješic (G17 plus, predsednica)
Radiša Ilić (SRS)
Miloš Jevtić (DS)
Đorđe Mamula (DSS)
Dejan Mikavica (DSS)
Milomir Minić (SPS)
Tomislav Nikolić (SRS, zamenik predsednika)
Miodrag Stamenković (NS)
Staniša Stevanović (SPO)
Zoran Subotički (G17 plus)
Vojkan Tomić (DSS)
Evropski forum br. 8. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 817 od 31. avgusta 2006. |
|