| Evrointegracija i pravne tekovine EU-a | |
Evropski zakoni za Srbiju
U Srbiji je usklađivanje zakonodavstva Srbije sa pravom EU-a počelo i pre potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a kako se budemo primicali članstvu u Uniji, i naše obaveze će biti sve veće
Piše: Vladimir Međak
Obaveza usklađivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske zajednice (aki kominoter – acquis communautaire) jedan je od tri takozvana kopenhagenska kriterijuma za članstvo u EU-u, definisana 1993. godine. Da bi država postala članica EU-a, mora imati u potpunosti usklađeno zakonodavstvo u svakom od 35 poglavlja prava EU-a, koja trenutno obuhvataju oko 10.000 propisa. Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Srbija će preuzeti ovu obavezu, koja podrazumeva usklađenost u pet precizno određenih oblasti prava EZ-a (konkurencija i državna pomoć; zaštita potrošača; standardizacija, tehnički propisi, metrologija i ocena usklađenosti; javne nabavke i zaštita intelektualne svojine), a kasnije i u ostalima.
Imajući u vidu obimnost ovog posla, Srbija je počela sa dobrovoljnim usklađivanjem zakona još 2003. godine, kad je usvojen prvi takav akcioni plan (od tada su usvojena još četiri). Prilikom usklađivanja sa propisima EU-a važno je voditi računa o nivou razvoja ekonomije i društva Srbij?, jer je sadašnje pravo Unije nastalo na visoko razvijenom tržištu koje funkcioniše već pola veka. Momentalno prenošenje svih rešenja iz sistema Evropske unije bilo bi kontraproduktivno jer bi nas stavilo pred izbor: da poštujemo zakone koji bi doveli do veoma negativnih efekata po našu privredu, ili da ne poštujemo sopstveni zakon. Oba rešenja su katastrofalna. Zbog toga ?? potrebno određivati prioritete koji će doneti pozitivne rezultate, omogućujući privredi i celom društvu da lakše prihvati neminovne nepopularne mere i neizbežne finansijske troškove u procesu evropske integracije, koji je u našem slučaju identičan procesu ekonomske tranzicije.
Ekonomska situacija u Srbiji je ove godine znatno bolja nego 2001. godine, a samim time je i cena usklađivanja podnošljivija. Najskuplji zahvati u usklađivanju (npr. neke direktive u oblasti zaštite životne sredine) ostavljaju se za sam kraj procesa, kada je rok ulaska već određen, a sredstva pomoći EU-a za njihovu primenu, posle ulaska u članstvo, izvesna.
Smernice u određivanju prioriteta pružaju dokumenti Unije, poput Evropskog partnerstva i SSP-a. Neke obaveze koje će Srbija preuzeti potpisivanjem SSP-a već su praktično ispunjene.
Uloga Kancelarije za pridruživanje
Zakonodavna aktivnost u Srbiji u nadležnosti je ministarstava koja su za to najopremljenija i imaju odgovarajući stručni kadar. Kancelarija za pridruživanje ima ulogu koordinatora celog procesa i pružanja stručne pomoći učešćem njenih stručnjaka prilikom izrade nacrta zakona. Takođe, dragocenu pomoć pružaju i strani stručnjaci koji su kroz razne projekte angažovani na izradi propisa. Kancelarija je takođe inicijator izrade akcionih planova za usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa akijem, međutim, zakone koji će se u njima naći zajedno identifikuju ministarstva i Kancelarija u skladu sa prioritetima navedenim u Evropskom partnerstvu.
U dosadašnjim akcionim planovima bili su zakoni poput onih o zaštiti konkurencije, o zaštiti potrošača, o trgovini, o poljoprivredi, o policiji, o zaštiti životne sredine, o privrednim društvima... Akcioni plan predstavlja deo godišnjeg plana aktivnosti Vlade Srbije, u sektoru evropske integracije.
Prilikom izrade nacrta zakona analiziraju se rešenja koja postoje u EU-u i u njenim državama članicama i nalazi rešenje koje će najbolje odgovarati našim uslovima i institucionalnim kapacitetima. Usklađivanje ne znači prosto prevođenje i prepisivanje propisa EU-a: kako će taj sistem izgledati kod nas, nalazi se u nadležnosti same države i zavisi od njenog pravnog sistema i tradicije. U očuvanju rešenja domaćeg pravnog sistema ipak treba imati na umu da se mi prilagođavamo sistemu Evropske unije, a ne oni nama, i da neka rešenja, koja su kod nas tradicionalna, nisu kompatibilna sa sistemom EU-a. Dakle, moraće da se menjaju ako želimo da budemo članica Unije. Naravno, prepisivanje propisa je moguće i neophodno ako je reč o preuzimanju tehničkih propisa i standarda.
Izjava o usklađenosti
Prilikom izrade nacrta propisa, nadležno ministarstvo izrađuje tzv. Izjavu o usklađenosti i prilaže je uz nacrt propisa. U Izjavi se navodi sa kojim je propisima EU-a propis usklađivan i u kom obimu. Ovo je samo paušalna izjava i stoga postoje samo tri nivoa usklađenosti: usklađen, delimično usklađen i nije usklađen. Cilj akcionih planova i Izjave o usklađenosti, osim uvođenja obaveznosti usklađivanja sa propisima EU-a i pre SSP-a jeste postepeno uvođenje ovakvog načina rada i navikavanje administracije na ono što nas očekuje nakon potpisivanja SSP-a i kasnije, tokom potpunog usklađivanja sa pravom EU-a. Kad počnu pregovori o članstvu moraće da se radi detaljan pregled nacrta propisa i uporedna analiza svakog člana iz nacrta sa propisom EU-a sa kojim se usklađuje. Nakon dobijanja statusa kandidata, Evropska komisija će izvršiti analizu (screening) celokupnog našeg pravnog sistema i tada se ulazi u najzahtevniju fazu usklađivanja, član po član. Ipak, i ovako paušalna Izjava o usklađenosti obavezuje ministra koji ju je potpisao da je ono što u njoj stoji tačno, a to se može vrlo lako proveriti.
Od 2005. godine svaki nacrt zakona, da bi bio uvršten na sednicu Vlade Srbije, mora dobiti pozitivno mišljenje Kancelarije za pridruživanje EU-u o usklađenosti sa pravom EU-a, i tom prilikom se proveravaju i podaci iz Izjave o usklađenosti. Slobodno se može reći da je u nekim oblastima prava EU-a Srbija u velikoj meri već uskladila svoje zakonodavstvo, ali u drugima, koje su veoma bitne, to tek predstoji. Ovaj proces će se pojačati nakon potpisivanja SSP-a i usvajanja Akcionog plana za primenu SSP-a.
Imajući u vidu složenost tog posla i potrebno vreme, on bi trebalo da postane prioritet svake vlade. U tom smislu je dobar primer Hrvatske, gde svaka sednica Vlade počinje analizom učinka iz oblasti evropske integracije – šta je urađeno, šta nije i zašto. Ovo će morati da bude praksa i u Srbiji, kako bi se obaveze iz SSP-a i uopšte proces pristupanja Evropskoj uniji sproveli na valjan način.
Autor je pravni savetnik u Kancelariji Vlade Srbije za pridruživanje EU-u
Evropski forum br. 8. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 817 od 31. avgusta 2006. |
|