| Evropa u brojkama | |
Raste podrška prijemu Srbije u EU
Žitelji EU-a, doduše, priznaju političke prednosti proširenja Unije, ali i pored toga većina stanovnika u Nemačkoj, Luksemburgu i Francuskoj nepoverljiva je prema budućem prijemu novih članica, jer se plaši da će zbog toga biti premešteni na radna mesta u zemljama sa manjim dohotkom, navodi se u najnovijoj anketi “Evrobarometra”.
Posledica ovakvog stava je da se 42 odsto stanovništva u EU-u protivi proširenju Unije, mada je i dalje veći broj onih koji ga podržavaju – 45 odsto ispitanih.
Kad je reč o zemljama Zapadnog Balkana, žitelji EU-a polovično podržavaju njihov prijem u EU, s tim da Hrvatska ima najveću podršku (56 odsto) a Albanija najmanju (44 odsto izjasnilo se protiv njenog ulaska). Turska je prošla još gore: čak 48 odsto ispitanika smatra da ona ne bi trebalo da postane članica EU-a.
Za prijem Srbije izjasnilo se 47 odsto anketiranih (protiv je bilo 39 odsto), što predstavlja povećanje podrške Srbiji za osam procenata u odnosu na istraživanje od pre šest meseci. Srbiju bi najradije videli u EU-u Holanđani (61 odsto), dok je najviše protivnika njenom pristupanju Uniji u Italiji i Mađarskoj (po 45 odsto).
U anketi se, kao neka vrsta opravdanja za ovako nepovoljan stav prema proširenju, navodi da više od dve trećine stanovništva EU-a priznaje da nije dovoljno obavešteno o ovoj temi.
Problematični razvodi
Svake godine u Evropskoj uniji venča se oko 350.000 parova različitih državnosti, ali se – nažalost – 170.000 i rastane. Prema podacima EU-a, poništenje “međunarodnih” brakova čini 16 odsto svih razvoda u Uniji, što je dosta visok procenat, i počinje da stvara poprilične administrativne zavrzlame kako “srećno razvedenima”, tako i vlastima zemlje u kojoj reše da zakonski okončaju svoj zajednički život.
Zato je Evropska komisija rešila da ubrza i pojednostavi proceduru “prekograničnih razvoda”. Objašnjavajući inicijativu, evropski komesar za pravosuđe Franko Fratini je rekao da je sve više bračnih parova različitih nacionalnosti, koji se venčaju u jednoj, žive u drugoj, a razvode u trećoj državi, a svaka ima svoje posebne zakone kojima se ta materija reguliše. “Cilj nije da se usaglase svi ti raznoliki nacionalni zakoni o razvodu, već da se obezbede pravna sigurnost, prilagodljivost i pristup sudu u svakom konkretnom slučaju, na jedinstvenom pravnom prostoru EU-a”, ističe Fratini.
Predloženim izmenama se, tako, predviđa da bi supružnici Finac i Mađarica, ako oboje žive u Briselu, mogli da biraju da li će se razvesti po finskom, mađarskom ili belgijskom zakonu, ali ako ne uspeju da se dogovore, to će biti po zakonu zemlje u kojoj se nalaze.
Kao i u mnogim drugim oblastima unutar evropske zajednice, u kojima se primenjuje nacionalno zakonodavstvo.
Kompjuterske neznalice
Više od trećine Evropljana, odnosno 37 odsto njih, nema ni osnovno znanje o kompjuterima, a 34 odsto nikada nije koristilo računar, pokazalo je istraživanje statističke agencije Evropske unije Eurostat za 2005. godinu. Nikakvo iskustvo u radu sa računarima nema 31 odsto muškaraca i 37 odsto žena.
Najviše korisnika računara je u Danskoj, Švedskoj i na Islandu, a najveće “kompjutersko neznanje” među članicama EU-a vlada u Grčkoj, gde se u računare ne razume čak 65 odsto ljudi (naspram osam odsto u skandinavskim zemljama).
Prema Eurostatu, računar nikada nije koristilo čak 50 odsto Čeha, a od novih država članica EU-a bolji prosek od Unije imaju Estonija i Slovenija.
Letnji odmor kod kuće
Građani zemalja članica Evropske unije, baš kao i Srbi, letnji odmor uglavnom provode u svojoj zemlji, pokazuje najnovije istraživanje statističke agencije EU-a Evrostata. Prema izveštaju, 57 odsto građana EU-a je prošle godine koristilo letnji odmor kod kuće, od četiri i više dana.
I dok, što je za očekivati, čak 90 odsto Grka, 88 odsto Španaca i 83 odsto Francuza letuje u sopstvenoj zemlji, skoro svi građani Luksemburga (99 odsto!) odlaze u inostranstvo. Za njima sledi 79 odsto Belgijanaca, 73 odsto Iraca i Slovenaca i 69 odsto Danaca.
Dve trećine građana EU-a i kad putuje ostaje na području EU-a, pri čemu Belgijanci, Irci i Danci potroše najmanje polovinu odmora u drugim članicama Unije. Ali, oko 63 odsto Slovenaca i trećina Austrijanaca, Litvanaca i Letonaca daje prednost odmoru u zemljama koje nisu članice Unije.
Za građane EU-a, sudeći prema Evrostatu, najomiljeniji vid putovanja do letovališta je privatni automobil (70 odsto Slovenaca, Francuza i Španaca), na drugom mestu je avion (koji ima najviše poklonika u Irskoj – 66 odsto, i Velikoj Britaniji – 51 odsto), a voz ili autobus najpopularniji su u novim članicama EU-a.
Evropski forum br. 8. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 817 od 31. avgusta 2006. |
|