| Društvo znanja i rodna (ne)ravnoteža | |
Žene u obrazovanju Srbije – na čelu ili začelju Evrope?
Žene su pretežno nastavnice u osnovnim školama, gde čine 71,8 odsto ukupnog broja zaposlenih, a muškarci na fakultetima, gde učestvuju u ukupnom broju zaposlenih sa 70,6 odsto. Od osnivanja 1905. godine, Univerzitet u Beogradu imao je samo jednu rektorku, a u Savetu BU-a samo je 26,5 odsto žena
Piše:Dr Dragana Popović
Na globalnom planu, obrazovanje žena postaje predmet međunarodnih konvencija posle Drugog svetskog rata. Generalna skupština UN-a usvojila je 1979. Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena(CEDAW), koja obavezuje države da preduzimaju sve prikladne mere radi otklanjanja diskriminacije žena u pogledu obrazovanja. Od početka devedesetih godina XX veka, kada se o društvu budućnosti počelo govoriti kao o društvu znanja, ponovo jenaglašen značaj ravnopravnog učešća žena u obrazovanju. Pekinška deklaracija (1995) ističe da se ulaganjem u obrazovanje žena ostvaruje visoka društveno-ekonomska dobit i definiše rodno ravnopravno obrazovanje kao jedno od najboljih sredstava za postizanje održivog razvoja i ekonomskog rasta.
Prva Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji (2003) predlaže niz aktivnosti za ostvarivanje ovog cilja: integrisanje perspektive rodne ravnopravnosti u obrazovne programe, razvoj znanja o rodnoj ravnopravnosti, stvaranje zakonskih preduslova ravnopravnosti polova. Međutim, danas se u Srbiji za obrazovanje izdvaja iz budžeta nešto više od dva odsto, što je znatno ispod šest odsto koliko se prosečno izdvaja u zemljama EU-a.
Na svetskim univerzitetima
Početkom XX veka, samo 17 odsto devojaka u Srbiji je pohađalo školu, a u ukupnoj populaciji žena pismenih je bilo svega 7,4 odsto (u populaciji muškaraca 15 odsto). Devojke iz Srbije studirale su na evropskim univerzitetima; 1912. godine u Nemačkoj je studiralo 119 devojaka sa Balkana – iz Srbije njih 19.
Posle II svetskog rata, kada su stekle i pravo glasa, žene su činile više od polovine ukupnog broja upisanih i diplomiranih studenata na univerzitetima u Srbiji, najviše na fakultetima za nastavnička zanimanja, do 60 odsto. Od 1947. do 2001, međutim, žena je među magistrima nauka bilo ispod jedne trećine, među doktorima nauka tek 22 odsto. Iako su ovi procenti bili znatno iznad proseka za mnoge od država Zapadne Evrope (u Velikoj Britaniji je do početka devedesetih među studentima bilo svega 23 odsto žena, u Francuskoj 24, u Italiji deset odsto), u Srbiji je 1991. godine čak 19,2 odsto žena bilo bez potpune osnovne škole (prema pet odsto muškaraca).
Prema podacima Statističkog zavoda Srbije, broj učenika upisanih u osnovno i srednje obrazovanje prema polu se od 1991. do 2002. nije značajno promenio, tako je 2002. godine u osnovnom, srednjem, višem i visokom obrazovanju procenat ženske dece iznosio do 53 odsto. Međutim, iako je broj žena koje su 2002. diplomirale na fakultetima u Srbiji iznosio i do 65 odsto, među magistrima nauka bilo ih je svega 33, a među doktorima nauka tek 30 odsto. Prema vrednosti takozvanog indeksa staklenog plafona (glass ceiling), koji se izračunava kao odnos ukupnog broja žena na svim nivoima obrazovanja prema broju žena sa najvišim stepenom obrazovanja, Srbija je sa indeksom od 1,07 na začelju Evrope, u društvu sa Rumunijom (1,4) i Turskom (1,1). To je daleko ispod proseka za zemlje Evropske unije (indeks 2,1).
Mnogo nastavnica, jedna rektorka
Kada je reč o zaposlenima u obrazovanju, žene su pre svega nastavnice u osnovnim školama, gde čine 71,8 odsto ukupnog broja zaposlenih, a muškarci na fakultetima – 70,6 odsto. Od osnivanja 1905. godine, Univerzitet u Beogradu imao je samo jednu rektorku, u Savetu BU-a danas je manje od jedne trećine žena, najviše u kvoti profesora (30,4 odsto), najmanje među studentima (17,6 odsto)! Od ukupnog broja nastavnika BU-a oko 30 odsto su žene, s tim što u prirodnim naukama i tehnici dominiraju muškarci, dok su filologija, hemija, biologija i farmacija ženske profesije. Rast broja žena na biomedicinskim i nekim drugim fakultetima (arhitekturi) jeste posledica razvoja privatne prakse, koja muškarcima omogućava bolju zaradu, dok žene ostaju na fakultetima baveći se pre svega nastavom. Ovako visok procenat žena među nastavnim osobljem na univerzitetima u Srbiji predstavlja delom i zamirući eho perioda pre devedesetih godina XX veka. U Evropi danas žena profesorki na univerzitetima ima od devet odsto u Austriji, Belgiji, Nemačkoj, Holandiji, do 29 odsto u Rumuniji. U najrazvijenijim evropskim zemljama (Francuska, Velika Britanija, Norveška, Švedska) broj žena profesorki na univerzitetima je do 16 odsto, što je blisko proseku za Evropsku uniju – 15,3 odsto.
Najzad, od osnivanja Srpske akademije nauka i umetnosti 1887. godine, među predsednicima nije bilo žena, a 2006. u SANU-u je broj žena članica bio ispod šest odsto: odeljenja tehničkih i društvenih nauka nemaju nijednu članicu, procenat žena u odeljenjima za matematiku, fiziku i geonauke, za hemiju i biološke nauke, kao i za medicinske nauke je ispod šest odsto, dok odeljenja za jezik i književnost, za likovnu i muzičku umetnost i za istorijske nauke imaju od 9,5 do 13,5 odsto članica.
Za utehu, ni Evropska unija nije mnogo ispred nas, uzmimo samo primer Francuske akademije nauka.
Autorka je profesorka Univerziteta u Beogradu i koordinatorka u Centru za ženske studije i istraživanja roda u Beogradu
IZVOR: www.statserb.sr.gov.yu
ANTRFILE
RODNA RAVNOPRAVNOST U OSNOVNOJ ŠKOLI
Projekat “Škola za ravnopravnost”, prvi korak ka uključivanju tematike rodne ravnopravnosti u osnovnoškolski sistem, obrazovni je program o rodnoj ravnopravnosti za nastavnike/ce, prvi takve vrste kod nas, kao i autorski priručnik za nastavnike/e, kreiran na participativan način, sa detaljnim uputstvima za rad sa učenicima. Nosilac projekta bio je Centar za ženske studije i istraživanja roda iz Beograda, a autorke koncepta i priručnika Biljana Branković, Tanja Ignjatović i Marina Bogdanović. Osnovnu obuku prošao je 321 nastavnik/ca iz 51 škole u devet gradova u Srbiji, a priručnik je eksperimentalno primenjivan u više škola. Sačinjen je i predlog vežbi/radionica koje bi mogle biti uključene u program građanskog vaspitanja u osnovnoj školi. Skoro svi učesnici/e (99 odsto) smatraju da bi slične programe trebalo organizovati za sve nastavnike/ce u našoj zemlji, kao i da bi ga preporučili kolegama/koleginicama (98 odsto). Takođe, skoro svi/e (96 odsto) procenjuju da je priručnik dobro osmišljen, atraktivan, koristan i inspirativan, kao i da je primenjiv u školskoj praksi.
Program bi trebalo razvijati u pravcu dodavanja novih relevantnih tema, uključivanja različitih aspekata obrazovnog sistema, obezbeđivanja dugoročnog praćenja i procene ostvarenih efekata i uključivanja različitih aktera u kreiranje novih sadržaja. Popularisanje modela obuke i vršenje uticaja na donosioce odluka u formalnom obrazovnom sistemu trebalo bi da vodi uspostavljanju politike rodne ravnopravnosti kao demokratskog principa u obrazovanju.
Tanja Ignjatović
ANTRFILE
Studije roda
Studije roda su uvedene na nekim univerzitetima u Srbiji kao izborni predmeti na redovnim studijama (Filozofski fakultet, Beograd, 1993, FPN, Beograd, 1997, Pravni fakultet Niš, 2003, Pravni fakultet, Beograd, 2006) i poslediplomskim studijama (Novi Sad, magistarske studije 2003, doktorske studije 2004, FPN, Beograd, specijalističke studije, 2004, magistarske studije, 2006). Međutim, univerzitetski programi u celini nisu rodno osetljivi, ni sadržinski, ni po pitanju jezika. U Srbiji postoji pet Učiteljskih fakulteta i još sedam na kojima se školuju budući nastavnici/ce, a samo na jednom, u Užicu, postoji predmet Studije roda.
Evropski forum br. 7. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 812 od 27. jula 2006. |
|