| Zašto žene nisu prioritet? | |
Od patrijarhata do evropskih integracija
Za razliku od zemalja Evropske unije, ali i Zapadnog Balkana, Srbija još nema sve sistemske pretpostavke za ostvarenje rodne ravnopravnosti
Piše: Dr Daša Duhaček
Nacionalna strategija Srbije za pristupanje SCG Evropskoj uniji iz 2005. godine gotovo da i ne pominje neke posebne mere za poboljšanje položaja žena u Srbiji, iako se bavi mnogim temama. U celokupnom tekstu postoji samo jedna sasvim uopštena rečenica o “neophodnosti posebne zaštite rodne ravnopravnosti uz adekvatne mere pozitivne diskriminacije”, pri čemu nema reči ni o tome zašto bi takve mere bile neophodne, a još manje o tome koje bi to zapravo mere bile i kako i ko bi ih sprovodio.
U dokumentu je, međutim, jasno da kada je reč o poboljšanju položaja pojedinih marginalizovanih i ugroženih grupa (Romi, osobe sa invaliditetom, etničke manjine, siromašni, mladi nezaposleni, penzioneri, itd.), to zahteva posebnu analizu kao i, naravno, posebne mere, jer ostati na uopštenim tvrdnjama znači ne primećivati realnost te marginalizacije. Žene se, istini za volju, pominju u još jednom odeljku – o penzionerima – gde se kaže da, naravno u skladu sa evropskim tendencijama, treba pomeriti starosnu granicu za penzije za žene na 65 godina. Pri tome, nema govora o tome šta je sve već postignuto u Evropi kada je reč o položaju žena, a na osnovu čega će se ovaj zahtev postaviti. U ovome, kao i u mnogo čemu drugom, postavljaće se zahtevi (pred žene), povećaće se očekivanja, a da uslovi za to nisu ni razmotreni a još manje ispunjeni.
Briselska mapa
Pristup Evropske unije problemu rodne ravnopravnosti i položaju žena može se videti i iz sledećeg: uoči 8. marta ove godine u Briselu je predstavljen projekat Mapa na putu za ravnopravnost između muškaraca i žena od 2006. do 2010. Ova “mapa”, koja je zapravo putokaz ili uputstvo za kretanje ka određenom cilju, između ostalog predviđa i izdvajanje od 50 miliona evra za uspostavljanje Instituta za rodnu ravnopravnost. Vladimir Špidla, komesar EU-a za zapošljavanje, društvena pitanja i jednake mogućnosti, izjavio je da žene u EU-u još nemaju ravnopravan položaj i da rodna ravnopravnost “nije samo dobra ideja – već oslobađa ljudski potencijal i igra ključnu ulogu u tome da Evropa postane konkurentnija”.
U znaku konkretnih koraka na tom putu, 22. maja je u Briselu organizovana konferencija “Kako premostiti rodni (gender) imovinski jaz”, sa više od 140 učesnika i učesnica koji su predstavljali naučne i vladine institucije kao i nevladine organizacije iz svih zemalja članica EU-a. Analizirano je postojeće stanje i to tako što su se okupile sve snage da se to stanje, ocenjeno kao još uvek nezadovoljavajuće, popravi. Taj model okupljanja svih snaga, tj. korišćenja svih resursa jedne političke zajednice, model je koji bi trebalo slediti.
Preobražaj u Srbiji
U Srbiji se paralelno nastavlja rad na donošenju zakona o rodnoj ravnopravnosti i donošenju nacionalnog plana aktivnosti (NAP) za postizanje rodne ravnopravnosti. U odnosu na utvrđivanje oba mehanizma na našem putu za rodnu ravnopravnost Srbija zaostaje, i to ne samo u odnosu na EU već i u odnosu na svoje susede sa Zapadnog Balkana, koji su, uglavnom, oba ova dokumenta usvojili i već rade na njihovoj implementaciji.
Kada je reč o položaju žena, odnos prema Evropskoj uniji se, kao i u mnogim drugim pitanjima, ne meri ispunjavanjem spolja nametnutih kriterijuma (koje ne samo što zapravo ne usvajamo nego često čak i ne razumemo), već upravo obrnuto: našim, unutrašnjim – često bolnim, a uvek napetim – procesima preobražaja koje usvajamo zbog nas samih. Nigde, dakle, položaj žena nije sasvim zadovoljavajući, ali velike razlike u položaju koji žene imaju, na primer u pojedinim zemljama Unije i onog u Srbiji, proizlaze pre svega iz sledećeg: da li se napredak u tim političkim zajednicama meri posedovanjem teritorija, kao i time s koliko smo “naših” (sunarodnika) etnički nesumnjivo “čistih” te teritorije zaposeli, ili se napredak meri ekonomskim i kulturnim prosperitetom, tj. kvalitetom života svojih građanki i građana. U prvom slučaju žene su samo sredstvo biološke reprodukcije nacije, a u drugom one su potencijal za stvaranje materijalnih i duhovnih dobara. O mestu i značaju (ženskih) ljudskih prava da i ne govorimo.
Mozaik ravnopravnosti
Ovaj broj “Evropskog foruma” bi trebalo da prikaže samo neke delove složenog mozaika procesa koji se odvijaju u toku uspostavljanja dva pomenuta mehanizma za postizanje rodne ravnopravnosti, zakona o rodnoj ravnopravnosti i nacionalnog plana aktivnosti za postizanje rodne ravnopravnosti. Ono što se svakako ne može u celini prikazati jeste dubina i ukorenjenost patrijarhalnih paradigmi koje u Srbiji caruju i, čini se, sve se više učvršćuju. Iz možda neproporcionalno većeg broja tekstova koji su posvećeni obrazovanju, u najširem smislu te reči treba zaključiti da još uvek verujemo da su prosvetiteljski poduhvati kod nas oni koji će dugoročno dati najbolje rezultate, bez obzira na to što često izgleda da samo ulažemo, a opipljivih rezultata još nema.
Autorka je koordinatorka Centra za ženske studije, Beograd
i docentkinja na Fakultetu političkih nauka
Evropski forum br. 7. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 812 od 27. jula 2006. |
|