| Žene i mediji | |
Kulturni obrasci i rodna ravnopravnost
Medijsko nipodaštavanje žena je pažljivo negovano kulturno dostignuće
Piše: Mileva Malešić
Vladajuća predstava o ženama u mnogome zavisi od medijskog reprezentovanja. O tome koliko su žene prisutne u medijima, u kojim temama, sa kojim medijskim porukama i da li vidljiva feminizacija medijskih profesija utiče i koliko na promenu medijskih sadržaja, razgovarali smo sa novinarkama i aktivistkinjama ženskih nevladinih organizacija iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Samo petnaest odsto medijskog prostora u Bosni i Hercegovini pripada ženama, pokazalo je istraživanje Helsinškog odbora iz Banja luke, saznajemo od Dragane Dardić, novinarke, aktiviskinje nevladinog (NVO) sektora. Žene stručnjakinje u medijima se pojavljuju kad su u pitanju teme iz zdravstva, socijalne politike i kulture. U takozvanoj visokoj politici ih gotovo nema, a malo ih je i u ekonomskim temama. Muškarci dominiraju u temama koje obrađuju bezbedonosnu situaciju, rat, kriminal...
“Žene u medijima su uglavnom lepe, mlade, polugole... Tu i tamo se pojave one koje predstavljaju sposobne, uspešne žene. U poslednje vreme nasilje nad ženama je vidljivije u medijima, ali ne zbog zabrinutosti za žene, već zbog prostora koji se u medijima daje kriminalu i crnim hronikama. Žene se u tim temama tretiraju kao žrtve”, kaže Sanja Sarnavka, koordinatorka Grupe za ženska ljudska prava B.a.B.e. iz Zagreba.
Sanja savetuje novinarkama da ne trče za slavnim i moćnim muškarcima nego da se okrenu i onoj drugoj strani, ženama o kojima se uglavnom ćuti.
Amra Selešković, izvršna direktorica Udruženja građana Vesta i radio-stanice pod istim imenom iz Tuzle, misli da kontinuirano treba raditi na promeni svesti i kod žena i kod muškaraca, a to je dugotrajan proces. Novinarke moraju prvo poraditi na sebi da bi mogle da menjaju ili utiču na javno mnjenje, odnosno na predstave žena u medijima.
“Meni nisu problem kolege u redakciji, već koleginice. S njima je veći problem kad je reč o upotrebi roda u jeziku i kad su u pitanju teme koje tretiraju žene”, sa žaljenjem iznosi Lejla Redžović-Medošević, novinarka TV BiH 1. “Kod nas se stvar dodatno komplikuje nacionalnim identitetima, što mi posebno smeta. Od odrednice da smo žene važnije je koje smo nacionalnosti.”
Problem nije samo u medijima već i u civilnom društvu, mišljenja je Katarina Kostić, aktiviskinja Autonomnog ženskog centra iz Beograda.
“Mediji tretiraju nasilje u porodici, jer im to pogoduje, ali ne na pravi način. Generalno za to nisu krivi samo mediji, novinari i novinarke već vladajuća kultura u društvu koja nas stavlja u patrijarhalne okvire. Žena je i okrivljena i žrtva nasilja. Zalažem se za jedan partnerski odnos između civilnog sektora i medija u cilju prevazilaženja ovih problema.”
Tamara Vlaškalin, novinarka “Statusa”, tvrdi da žene na naslovnim stranama štampe služe isključivo komercijalizaciji novina, dok su za teme o ženama rezervisane poslednje strane.
“Ima novinarki koje insistiranje na ženskom rodu smatraju feminističkom frustracijom. Znam koleginice koje tvrde da nemaju problema u profesiji zato što su žene. Nisu ni svesne da su manje plaćene od muškaraca, sporije napreduju i da nikada neće doći na urednička mesta”, kaže Elvira Jahić, novinarka Video produkcije iz Sarajeva.
Autorka je aktivistkinja
NVO-a Forum žena Prijepolja
Evropski forum br. 7. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 812 od 27. jula 2006. |
|