| Reč po reč
|
|
Ima nade – nema novih uslova
Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije:
“Ima vremena da se do kraja godine sklopi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji – ukoliko bude sproveden Akcioni plan srpske vlade za punu saradnju s Haškim sudom.” (Tanjug, 18.7.2006)
“Proširenje je jedna od najuspešnijih politika EU-a, izvanredno postignuće u izvozu slobode i mogućnosti širom našeg kontinenta. Mnogi od nas ovde su imali koristi od te politike. Treba da budemo ponosni na našu politiku proširenja. Veoma mi je drago što je Evropski savet potvrdio da ćemo poštovati naše postojeće obaveze. (...) Važno je pokazati da se Evropa ne širi po automatizmu, već da je proširenje svesni izbor. Da je ono svima nama korisno. Proširena Evropa ne samo da nije negativan faktor već je i uslov za snažnu Evropu. Za Evropu koja zaista nešto znači u svetu. Zato će Komisija ove jeseni usvojiti izveštaj o ukupnom procesu proširenja, uključujući sposobnost proširene Evrope da dobro funkcioniše, što će biti osnov za debatu na decembarskom Evropskom savetu.” (iz govora u Evropskom parlamentu 5.7.2006)
“Evropska unija može da se širi i posle ulaska Rumunije i Bugarske, čak i ako ustavni ugovor nije usvojen.” (Tanjug, 6.7.2006)
“Proširenje je ključna tema finskog predsedavanja Evropskom unijom. Proširenje Unije je uspešna priča. Ne samo da je proširenje osnovno sredstvo za jačanje stabilnosti i demokratije već je takođe i jedan od strateških odgovora na izazove globalizacije. Skorašnje analize pokazuju da su i stare i nove članice jasno profitirale od poslednjeg proširenja. (...) Veoma mi je drago što sposobnost apsorpcije novih članica nije utvrđena kao novi kriterijum za pristupanje. Državama aplikantima ne treba stavljati nove kriterijume, ali se postojeći moraju ispuniti. Evropska unija mora da ostane otvorena Unija. Evropske zemlje koje ispune kriterijume za prijem moraju da imaju mogućnost da se pridruže.” (Mati Vanhanen, premijer Finske, iz govora u Evropskom parlamentu, 5.7.2006)
“Na samitu NATO-a u Rigi, u novembru, može biti upućen pozitivan signal Srbiji za ulazak u Partnerstvo za mir.” (Jap de Hop Shefer, generalni sekretar NATO-a, “Danas”, 20.7.2006)
Dvostruki kolosek Vlade Srbije
“Politika neprestanih uslovljavanja, koja se već duže vodi prema našoj zemlji, duboko je pogrešna i do sada je proizvela isključivo negativne posledice. Verovali smo da je posle 5. oktobra vreme postavljanja uslova konačno ostalo iza nas. Prisećamo se, pored ostalog, svih onih neumerenih obećanja datih kada se tražilo izručenje nekih haških optuženika. Srbija je stara evropska država koja je najvećim delom svoje duge istorije doprinosila izgradnji onih trajnih vrednosti i načela na kojima su utemeljeni Evropa i celokupni međunarodni poredak. Krajnje je vreme da se to uvaži i da se s poverenjem prihvati opredeljenje Srbije da gradi partnerske odnose sa Evropom.“ (Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, “Blic”, 19.6.2006).
“Svaki razgovor o ulasku zemlje u Evropsku uniju biće besmislen ukoliko Unija bude učestvovala u otimanju Kosova i Metohije. Ukoliko EU zaštiti teritorijalni integritet Srbije i doprinese ostanku Kosova i Metohije u srpskim granicama, SRS će predvoditi kolonu stranaka koje žele ulazak u EU." (Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, BETA, 28.6.2006)
“Politika okrivljavanja drugih ne vodi nikuda. Izručivanje haških optuženika je vaša obaveza koju ste sami prihvatili i sadašnje zapomaganje Vlade Srbije i pokušaj da se okrive drugi neće rešiti problem. Postati deo EU-a ne znači da vi sami postavljate uslove. Uslovi postoje oduvek, i važe za sve. Oni se ne mogu menjati. Nama je jasno da su pred Srbijom bolne odluke i podržavamo je da istraje u tome. Evropsku budućnost Srbije niko ne dovodi u pitanje.” (Ana-Maija Korpi, ambasadorka Finske u Srbiji, “Blic”, 1.7.2006)
“Politička elita u Srbiji treba više da radi na objašnjavanju procesa evropskih integracija. Njen sadašnji pristup zasniva se na principu dvostrukog koloseka. Sadašnji pristup Vlade Srbije po principu duplog koloseka, u kom se s jedne strane, iza zatvorenih vrata, od Evropske unije traži podrška, a istovremeno se u javnosti politika EU-a izlaže grdnji, najblaže rečeno je nekonstruktivan." (Andreas Cobel, ambasador Nemačke u Srbiji, B92, 13.7.2006)
“Stekao sam utisak da između političara i građana u Srbiji ne postoji prava komunikacija, i da je to jedan od razloga što većina običnih ljudi ne razume zašto bi vaša zemlja trebalo da bude deo evropskih integracija, ili zašto mora da prihvata neke uslove koje EU, odnosno međunarodna zajednica, pred nju postavlja kad je perspektiva članstva u Uniji još veoma daleka. Ali Srbija većinu tih stvari – kao što je usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, poštovanje ljudskih prava i sloboda, stvaranje otvorenog tržišta i konkurentne privrede – radi zbog sebe, da bi njeni građani živeli u miru, sigurnosti i demokratiji, ostvarili ekonomski napredak i viši standard, putovali svetom bez viza. A to košta.” (Rene van der Linden, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, “Politika”, 15.7.2006)
Evropski forum br. 7. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 812 od 27. jula 2006. |
|