| Neke primedbe na Nacrt zakona o ravnopravnosti polova | |
Protiv biologizacije pola
Budući da izbor rodnog identiteta nije jednoznačan, niti je prirodan i nepromenljiv, zakonska rešenja bi trebalo da anticipiraju mogućnost postojanja višestruke polnosti
Piše: Tanja Ignjatović
Od maja ove godine u proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalazi se Nacrt zakona o ravnopravnosti polova, koji je predložio Odbor za ravnopravnost polova u aprilu 2004.
Iako postojanje zakona nije samo po sebi dovoljno za promenu stanja i uspostavljanje dobre prakse, njegova izrada i usvajanje znače važan doprinos imenovanju i ukidanju diskriminacije žena. Prvi put se definiše diskriminacija – neposredna i posredna – na osnovu pola/roda i uvode različite afirmativne mere, potvrđujući već postojeće, npr. u Zakonu o zapošljavanju, ili kreiranjem novih zakona (u obrazovanju, javnoj i političkoj sferi).
NVO Glas razlike je smatrao da je zakon o rodnoj ravnopravnosti trebalo da ponudi načelna rešenja, da definiše sadržinu zakona (oblasti i ishode), pojmove, odredi aktere, njihove zadatke, nadležnosti, obaveze i kaznenu politiku. Ekspertska grupa se opredelila za drugi koncept, te je Glas razlike predložio čitav niz izmena i dopuna.
Načelne primedbe u odnosu na izabrana rešenja i terminologiju odnosile su se na “biologizaciju” pojma pola. Ponuđena rešenja zasnivaju se na pretpostavci o postojanju samo dva pola sa jasnim i čvrstim granicama između njih, što zanemaruje činjenicu da je većina razlika zapravo posledica društvene i kulturne konstrukcije i/ili vlastitog izbora.
Budući da izbor rodnog identiteta nije jednoznačan, niti je prirodan i nepromenljiv, zakonska rešenja bi trebalo da anticipiraju mogućnost postojanja višestruke polnosti. Eksplicitno nabrajanje statusa na osnovu kojih se zabranjuje diskriminacija isključuje druge polno/rodne statuse koji mogu biti osnova diskriminacije, prenaglašavajući značaj biološke razlike (trudnoća) i rodnih uloga koje se tradicionalno dodeljuju ženama (roditeljstvo).