| To nije evropski | |
Dvostruka diskriminacija
Zbog neobrazovanosti, diskriminacije u zapošljavanju, ali delom i patrijarhalnog vaspitanja po kome je ženama mesto u kući, čak trećina Romkinja u Srbiji je nezaposlena, a dodatnu četvrtinu čine domaćice. Na svaka četiri zaposlena Roma dolazi tek jedna zaposlena Romkinja, koja u proseku većinom radi u neformalnom sektoru i zarađuje manje od muškaraca
Piše: mr Tatjana Perić
Poštovanje prava manjina, kao i uspostavljanje rodne ravnopravnosti, predstavljaju značajne elemente na putu ka evropskim integracijama. U tom kontekstu važno je govoriti i o ljudskim pravima Romkinja u Srbiji, koje su često izložene višestrukoj diskriminaciji: i kao žene, i kao pripadnice romske zajednice. Negativni stereotipi o Romkinjama su brojni i opštepoznati u našem društvu, a čak i u svojoj zajednici, koju skoro isključivo vode muškarci, Romkinje često imaju inferioran položaj. Tek oko 80 odsto Romkinja zna da čita i piše, a nepismenost je naročito visoka kod starijih od 45 godina (statistički podaci su preuzeti iz istraživanja o socijalnoj ugroženosti u Srbiji iz 2004. godine Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).
Romkinje koje pohađaju školu često se suočavaju sa rasizmom nastavnika i svojih vršnjaka. Zbog neobrazovanosti, diskriminacije u zapošljavanju, ali delom i patrijarhalnog vaspitanja po kome je ženama mesto u kući, čak trećina Romkinja u Srbiji je nezaposlena, a dodatnu četvrtinu čine domaćice. Na svaka četiri zaposlena Roma dolazi tek jedna zaposlena Romkinja, koja u proseku većinom radi u neformalnom sektoru i zarađuje manje od muškaraca. U slučajevima nasilja u porodici, žene koje se usude obratiti policiji često nailaze na nevericu i bivaju ismejane. Zbog teškog materijalnog stanja romskih porodica u porastu je i trgovina ženama i devojčicama radi prostitucije i prosjačenja. Politički su neaktivne, a neke i ne mogu da glasaju jer ne poseduju važeće lične isprave. Nisu vidljive ni u romskim institucijama: od 35 članova Romskog nacionalnog saveta, samo dve su žene. Ipak, neosporne su i neke pozitivne promene. Sve više Romkinja pohađa univerzitet, i u tome prednjače nad mladićima. Tri Romkinje su zaposlene pri pokrajinskim i republičkim državnim institucijama. Rastući ženski romski pokret u Srbiji vodi brojne vredne i uspešne inicijative, i njihovom zaslugom Srbija je jedina zemlja članica Dekade inkluzije Roma 2005–2015, u kojoj je izrađen Nacrt akcionog plana za specifičan položaj Romkinja. Ovaj plan, međutim, još nije usvojen i ostaje samo nada da će kroz njegovo usvajanje u budućnosti državne institucije ipak dati podršku punom uključenju Romkinja u društvo.
Autorka je vršiteljka dužnosti direktora Kancelarije za inkluziju Roma Autonomne pokrajine Vojvodine
ANTRFILE
Integracija Roma uslov za EU
“Integracija ugroženih grupa u društvo, a posebno romskog stanovništva, jedan je od prioritetnih uslova koje Srbija treba da ispuni na putu ka Evropskoj uniji. Proces evropskih integracija je nužno zasnovan na principu nediskriminacije svake vrste. Srbija, iako dosta čini, ne može da bude zadovoljna dosadašnjim tokom tog procesa”, izjavila je pre desetak dana direktorka Vladine kancelarije za pridruživanje EU-u Tanja Miščević na predstavljanju izveštaja Programa za razvoj UN-a (UNDP), pod nazivom "Pod rizikom: Socijalna ugroženost Roma, izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji", a prenosi “Danas”.
Romi, kao deo izbegličke i raseljeničke populacije, najugroženija su kategorija stanovništva u Srbiji, pokazalo je istraživanje UNDP-a, sprovedeno krajem 2004. u 75 opština centralne Srbije, koje je obuhvatilo 4500 ispitanika romske pripadnosti. Izveštaj UNDP-a pokazuje da su Romi, izbegli i raseljeni ljudi u Srbiji, suočeni s brojnim problemima u oblasti obrazovanja, zdravstva i zapošljavanja, a uslovi u kojima većina njih stanuje izuzetno su loši, pošto u nehigijenskim naseljima živi 50 odsto Roma i 15 odsto izbeglih i raseljenih.
Na drugoj konferenciji, “Zdravlje žena u zdravstvenoj politici Srbije”, održanoj u junu ove godine, rečeno je da najmanje 65 odsto Roma u Srbiji, od čega 40 odsto žena, nema zdravstvenu knjižicu. Predstavnica udruženja Bibija naglasila je da je naročito potrebno obezbediti veću dostupnost zdravstvene zaštite Romkinjama i dostupnost važnih informacija o kontracepciji, trudnoći, čestim oboljenjima i nezi deteta.
Evropski forum br. 7. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 812 od 27. jula 2006. |
|