| Intervju: Dragana Petrović | |
Kišobrani i ženska prava
Dragana Petrović
Da nije bilo te davne borbe za ravnopravnost polova i pravo glasa, ženama bi život ipak bio teži nego danas
Pre dve godine pri Vladi Srbije je konstituisan Savet za rodnu ravnopravnost, koji ima 20 članova od kojih su 17 žene. Slobodan Lalović, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, predsednik je Saveta. O dosadašnjem radu i prioritetima Saveta razgovarali smo sa Draganom Petrović, potpredsednicom Saveta.
Koji su najvažniji zadaci Saveta za rodnu ravnopravnost koji imaju veze sa pridruživanjem EU?
Prema Studiji o izvodljivosti Evropske unije, u sferi ženske politike postoje četiri preduslova. Prvi je donošenje zakona o ravnopravnosti polova i zakona protiv diskriminacije. Potom, treba doneti nacionalnu strategiju protiv nasilja – ne posebno nad ženama već uopšte – ali je jasno da pitanje borbe protiv nasilja nad ženama ima veoma važno mesto. Najzad, tu su preporuke koje se tiču načina života, odnosno promena navika u pogledu ishrane i drugih faktora zdravstvenih rizika.
Šta su prioriteti Saveta?
Savet je odredio pet strateških prioriteta. Prvi se odnosi na zakonodavstvo, drugi je Nacionalni plan akcije, slede program za ekonomsko osnaživanje žena, izgradnja kapaciteta Saveta i, najzad, podizanje javne svesti i vidljivosti problema rodne ravnopravnosti.
Kada je reč o zakonima, verovatno je najaktuelniji zakon o ravnopravnosti polova, koji bi uskoro trebalo da bude usvojen.
Donošenje ovog zakona jedan je od uslova pridruživanja Evropskoj uniji. Zakon će regulisati politiku jednakih mogućnosti i zabranu diskriminacije žena, posebno u političkom i javnom životu, zapošljavanju i radnom angažovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, porodičnim odnosima, obrazovanju i kulturi, i odrediće obaveze državnih organa na svim nivoima u odnosu na ova pitanja.
Imate li komentare na Nacrt zakona ?
Koliko mi je poznato, na Nacrt zakona primedbe su imala samo dva ženska NVO-a. Jedan je Labris, i njihove su primedbe usvojene, a drugi je Glas razlike, ali su njihove primedbe bile više koncepcijske prirode. Prava adresa za primedbe zapravo je skupštinski odbor, a ne Savet.
Šta je Nacionalni plan akcije?
Nacionalni plan akcije, skraćeno NAP, jeste jedan od mehanizama za postizanje ravnopravnosti polova. Savet je formirao radnu grupu i potražio partnere među ženskim NVO-ima za podsticanje ovog procesa. Uloga NVO-a jeste da obezbede svoje znanje i ekspertizu, kao i nadgledanje i implementiranje samog procesa. NAP ima šest prioritetnih oblasti – ekonomija, odlučivanje, zdravlje, obrazovanje, nasilje nad ženama i mediji. Proces izrade NAP-a treba da traje do septembra 2006. godine, a period implementacije od 2007. do 2010. godine.
Šta će NAP konkretno značiti, recimo, u sferi obrazovanja?
Značiće takvu primenu principa rodne ravnopravnosti da će njime biti prožete sve oblasti i svi nivoi obrazovanja.
U javnosti ste postali vidljivi zahvaljujući kampanjama. Smatrate li ih uspešnim?
Kampanje su bile izuzetno uspešne. Ljudi su postali svesni ne samo našeg postojanja nego su počeli da prepoznaju probleme vezane za rodnu ravnopravnost, a ujedno su otkrili jezik kojim mogu da ih izraze. Moram da priznam da je osmomartovska kampanja, na primer, meni lično značila razrešenje sopstvene zapitanosti nad značenjem tog praznika i pomogla mi da ga prihvatim ne kao nešto lažno, već kao nasleđe sopstvene prabake koja se za pravo žena da glasaju borila i svojim kišobranom.
Danas ste upravo u instituciji koja predstavlja takozvani kišobran za brojne ženske NVO-e.
Zato i treba da budemo svesne da nije bilo te borbe za ravnopravnost polova i pravo glasa, ženama bi život bio mnogo teži nego danas. Otuda mi je tako važan taj pokušaj da izađemo privatno na kraj sa Osmim martom i prihvatimo ga ne kao relikt komunističke prošlosti, već da shvatimo da je reč o ostavštini koju nastavljamo i danas. Šteta je što u toj borbi ponovo osvajamo neke stvari koje smo ranije imale.
Kako ocenjujete dosadašnju delatnost Saveta?
Uradili smo mnogo. Savet sarađuje sa Kancelarijom Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, aktivno je uključen i u sprovođenje Strategije za smanjenje siromaštva, borbu protiv trgovine ljudima, ostvarivanje milenijumskih ciljeva OUN-a, u izradi Nacionalne strategije za Rome i druge projekte vezane za ravnopravnost polova. Sarađujemo i sa sistemom institucija UN-a, OEBS-a i drugim evropskim i regionalnim organizacijama, sa civilinim sektorom i ekspertskim institucijama.
Biljana Dojčinović
ANTRFILE
U Srbiji su posle 2000. godine postepeno uspostavljani institucionalni mehanizmi za poboljšanje položaja žena, tako da danas postoje Odbor za ravnopravnost polova Skupštine Srbije i Savet za ravnopravnost polova pri Vladi Srbije. U Vojvodini su pomaci najprimetniji: od 2002. do 2004. godine, osim istih takvih tela (Skupštinski odbor i Savet) postoje i Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, kao i pri pokrajinskom ombudsmanu – zamenica zadužena za ravnopravnost polova.
ANTRFILE
Međunarodnopravni dokumenti koji definišu učešće žena u javnom i političkom životu:
- Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948)
- Konvencija o političkim pravima žena (1952)
- Međunarodni sporazum o građanskim i političkim pravima (1966)
- Deklaracija o zaštiti žena i dece u slučaju opasnosti i u oružanom sukobu (1974)
- Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (1979)
- Deklaracija o eliminaciji zlostavljanja žena (1993)
- Pekinška akciona platforma (1995)
- Univerzalna deklaracija o demokratiji (1997)
- Rezolucija Saveta bezbednosti 1325 (2000)
Evropski forum br. 7. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 812 od 27. jula 2006. |
|