| Evropska univerzitetska mreža ženskih studija | |
Evropa i feminizam u Srbiji
Ne treba nasedati, našim američkim koleginicama nikada nije bila potrebnija evropska politička podrška, ali to nimalo ne treba da smanji ono što bih otvoreno nazvala – prosvećivanjem i kritičkom svešću koja dolazi iz liminalnih područja
Piše: dr Svetlana Slapšak
Prvi evropski univerzitetski udžbenik rodnih studija Thinking Differently, koji su 2003. izdale Gabrijela Grifin i Rozi Brajdoti, posvećen je uspomeni na Žaranu Papić. To nije samo odavanje pošte prijateljici i saradnici, profesorki koja je predavala u Utrehtu već i jasno upisivanje tradicije koja ne samo da je nedovoljno poznata nego je i agresivno zaboravljana. Iza toga je izvesno energija i moć Rozi Brajdoti, feministkinje i teoretičarke svetskoga glasa, retke Evropljanke koja se uspešno nosi sa američkim akademskim zvezdama, ali i nešto duža priča o odnosu evropskih, zapadnih, centralnih i istočnih feminizama, o evropsko-američkom odnosu, i o kolonijalnoj odgovornosti svih njih.
I kada kažem energija Rozi Brajdoti, pre svega mislim na rezultat – mrežu ATHENA (Advanced Thematic Network in Activities in Women’s Studies in Europe; sada se priprema treća generacija, ATHENA 3), koja okuplja evropske univerzitete sa studijama roda. Trenutno je u mreži oko 120 univerziteta. Ključ imena ATHENA je tematski evropski network aktivnosti u ženskim studijama i studijama roda.
Osnovana je 1996, u okviru AOIFE – Asocijacije institucija za feminističko obrazovanje i istraživanje u Evropi. Dobila je status u okviru projekata Socrates 1998, njeno centralno mesto je na univerzitetu u Utrehtu. Kongresi mreže ATHENA održavaju se svake godine. Više od 30 projekata povezuje različite univerzitete i njihove istraživačice. Prvi zbornik koji prikazuje stanje teorije o rodu na Balkanu, plod saradnje Centra za ženske studije iz Beograda, Programa za studije roda Evro-Balkan centra u Beogradu i ISH-a, Ljubljanskoga fakulteta za postdiplomske studije humanistike, Programa antropologije roda, biće prikazan ovog avgusta na Šestom evropskom kongresu za istraživanje roda, u Lođu. Centar za ženske studije na FPN-u u Beogradu zasada je “pridružen”, ali pripadnost EU-u nije ključna – samo otvara više mogućnosti za učestvovanje.
Seminari osamdesetih
Prisutnost feminizma iz Srbije na evropskoj feminističkoj sceni obeležena je saradnjom sa institucijama, i simboličkim upisom jedne od najvažnijih autorki iz ovoga područja. Između utehe institucionalnog uspeha i priznavanja zasluga, prostire se područje uspešno prevaziđenih, ili još neprevaziđenih problema, trauma, kolonijalne samouverenosti i trikova kolonizovanoga. I upravo to područje zahteva objašnjena, istraživanje, kritički pogled.
Vratimo se stoga ne tako davnoj istoriji. Osamdesetih je Jugoslavija bila veoma blizu ekspanziji akademskog feminizma: ne samo da su već postojali univerzitetski centri gde se predavala teorija feminizma i istorija, bar ženske književnosti, u Zagrebu i Ljubljani, nego je povezanost feministkinja bila primerna.
Nimalo slučajno, Elen Siksu je gostovala u Beogradu, kod Žarane i Dunje, pre nego što je postala zvezda. Kongresi ženske književnosti/pisma u Dubrovniku od 1986. do 1990. privukli su imena (istovremeno) koja danas sebi (pojedinačno) ne mogu priuštiti mnogi evropski univerziteti. Sve što je nešto značilo u feminističkoj misli i istraživanju u devedesetim, bilo je na dubrovačkim kongresima i seminarima osamdesetih. Dolazile su teoretičarke koje su u toj sredini tražile inspiraciju, dijalog, kritiku, saradnju. Domaće feministkinje su tada sebi dozvoljavale luksuze svih vrsta – recimo, da im francuska teorija bude bliža od američke. Istini za volju, tada su Amerikanke tek učile francusku teoriju: Bahtina i Fukoa su tada citirale domaće. Slavno doba, okončano je zajedničkim apelom za mir i očuvanje Jugoslavije na poslednjem kongresu 1990, kada su potvrđene one međujugoslovenske mreže koje će delovati za vreme rata. Ovo doba tek treba da se istraži, dokumentuje, kanonizira, kritikuje. Dobro bi bilo da se to uradi dok su još prisutne one žene koje se sećaju, kao i one koje možemo podsetiti. Primera radi, Rozi Brajdoti je ona koju ne treba podsećati...
Pod ideološkim pokrovom
Ideološki prevrat 1989. i zatim jugoslovenski rat bacili su veliki crni pokrov preko ovoga doba i ovog aspekta jugoslovenske nauke i kulture. Dok se “kod nas”, na ostrvu užasa koje je otplovilo od poznatoga sveta, akademski napor usklađivao sa aktivizmom zarad fizičkog i etičkog preživljavanja, mnoge, posebno američke početnice sa dubrovačkih kongresa, videle su svoju šansu u upisivanju autoriteta. Kako je reč o populaciji sa visokim standardima samorefleksije, već koju godinu docnije su naše američke koleginice počele da kritički ocenjuju svoj upad u postkomunističke kulture, svoju ponekad potpuno nepromišljenu misiju odbrane kapitalizma, svoje neobavešteno propitivanje lokalnih feminizama, svoj izbor “predstavnica” koje će reći baš ono što žele. No, još uvek su izdavački centri, bar veliki, zatvoreni za “ove prostore”, a propušteni su samo retki primerci potpune adaptacije kolonizovanoga i akademskoga nepotizma, šteta koja je načinjena ne meri se samo ignorancijom i čak falsifikovanjem jugoslovenskoga feminizma, nego i razumevanjem uticajne feminističke populacije da je ta tema “pokrivena”, a da su kritika, nastavak ili bar produbljivanje istraživanja, nepotrebni. U tome kontekstu tek treba razumeti evropska nastojanja, koja su na prvi pogled mogla izgledati samo kao eho opšte evropske želje da se u ovo vreme udaljimo od američkoga kulturnog kolonijalizma, a posebno od politike.
Ne treba nasedati, našim američkim koleginicama nikada nije bila potrebnija evropska politička podrška, ali to nimalo ne treba da smanji ono što bih otvoreno nazvala – prosvećivanjem i kritičkom svešću koja dolazi iz liminalnih područja. Ako smo za vreme rata verovale da je najvažnije objavljivati na engleskom, to se pokazalo kao i te kako obnovljiv kapital. No, trenutak je možda da se misli na evropsku prisutnost, i obavezu informisanosti na bilo kojem jeziku potkontinenta.
Refleksija odgovornosti
Šta feminizam u Srbiji može ponuditi evropskom feminističkom i akademskom svetu? Sem vanteritorijalne teorije, može na osnovu svojih kanonskih istraživanja dati ključni podsticaj međunarodnom istraživanju patrijarhata i misoginije, na svežim – krvavo svežim – primerima sopstvene kulture. Može svetskome feminizmu ponuditi izuzetan primer refleksije odgovornosti i feminističke etike, i isto tako izučavanja kulturnog kolonijalizma. Koliko se rezultati akademskog feminizma “prelivaju” u interdisciplinarno područje humanistike toliko će diskurs stereotipa biti slabiji – recimo onih o Balkanu. Ako pokušamo da lokalizujemo već postignuto pozicioniranje feminizma iz Srbije u evropskom akademskom svetu, publikacijama i institucijama, i ovde samo pomenute pravce istraživanja, onda možemo završiti sa nedvosmislenom ocenom: feminizam u Srbiji danas obavlja evropsku i patriotsku dužnost integracije i prezentacije, koju mnoge odgovorne i za to plaćene državne institucije i pojedinci uporno podrivaju.
Autorka je dekanka i predavačica
u Institutu studiorum humanitatis (ISH), Ljubljana
ANTRFILE
Evropljanke i “američki model”
«Smatram da treba da učinimo nekoliko koraka, neke strateške, neke istorijske, da bismo proizvodnju feminističkog znanja učinile relevantnom sada i ovde. U tome tragamo za tradicijama koje su prekinute najpre fašizmom, a potom i ‘hladnim ratom’. Moramo da se ponovo povežemo sa sopstvenim evropskim tradicijama kao izvorima obnove svog načina za uspostavljanje društvene pravde među polovima. Ne postoji jedan jedini put da se to učini. Angloamerički model odnosa među polovima često nam ne odgovara. Mi Evropljanke ne možemo biti asimilovane u američki model: ne radimo na taj način, ne volimo na taj način, naša tela su drugačija. To nije esencijalizam, već kulturalni efekat.
Stoga, postoji izvesna doza otpora američkom modelu koja apsolutno predstavlja deo onoga što bih smatrala svojim načinom da budem levo orijentisana zapadna Evropljanka.”
Rozi Brajdoti u intervjuu Eniku Mađariju Vinceu (2002)
Evropski forum br. 7. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 812 od 27. jula 2006. |
|