| Žene u brojkama | |
Životni vek
- Žene čine 51,4 odsto stanovništva Srbije
- Prosečna starost žena porasla je od 1991. do 2002. godine za tri godine
- Očekivano trajanje života muškaraca je 69,7 godina, a žena 75 godina
- Žene u EU-u žive u proseku šest godina duže od muškaraca: prosečna starost stanovnica EU-a je 81,2 godine, prema 75,1 godinu starosti za muškarce. Ova razlika je najveća u Litvaniji (11,4 godine), a najmanja na Malti (četiri godine)
Zaposlenost, zarade...
- U Srbiji je 2003. godine stopa nezaposlenosti žena bila 55,7 odsto.
- U ukupnom broju nezaposlenih žena 65,2 odsto je sa završenom srednjom školom;
- Žene su češće neplaćeni pomažući članovi domaćinstva (dve trećine).
- Žene obavljaju neplaćeni domaći rad u mnogo većem obimu od muškaraca ( četiri-pet sati dnevno).
- Žene imaju mnogo manje vlasništva od muškaraca (samo 16,2 odsto žena poseduje stanove, a 10,8 odsto kuće).
- Stopa nezaposlenosti u EU-u veća je kod žena (9,6 odsto) nego kod muškaraca (7,6 odsto), i nalazi se u opsegu od 3,8 odsto (Irska) do čak 19,1 odsto (Poljska).
- Oko trećina zaposlenih žena i svega sedam odsto muškaraca u EU-u ima skraćeno radno vreme (part-time). Ovaj oblik zaposlenja za žene je najrasprostranjeniji u Holandiji, gde više od 75 odsto zaposlenih žena radi part-time!
- Žene u EU-u zauzimaju oko 32 odsto menadžerskih pozicija: najviše u baltičkim zemljama (38-44 odsto), najmanje na Kipru, Malti i Danskoj (14-23 odsto)
- Prema podacima iz 2004 godine, žene su u EU-u u proseku zarađivale 15 odsto manje od muškaraca : najmanja razlika u platama bila je na Malti, u Portugalu i Belgiji (5 odsto), najveća u Estoniji, Slovačkoj i na Kipru ( 25 odsto)
- Žene u EU-u na poslove u domaćinstvu troše u proseku duplo više vremena nego njihovi partneri (četiri do pet i po sati)
- Žene u EU-u imaju manje slobodnog vremena nego muškarci, i ta razlika se kreće od 20 minuta u Švedskoj do sat i pet minuta u Sloveniji. Najviše slobodnog vremena imaju Finkinje i Nemice (5h 30 min), najmanje Litvanke (3h 40 min).
Na političkim fukcijama
- U sazivu posle izbora 2000. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije bilo je 10,8 odsto žena, muškarac je bio predsednik Skupštine, a dve potpredsednice su bile žene.
- U skupštinama opština i gradova, broj žena u proseku ne prelazi šest – sedam odsto.
- Na parlamentarnim izborima 2003. godine od 225 kandidatkinja izabrana je samo 31 poslanica, a sada ih je 27.
- Predsednik Skupštine je muškarac, a od šest potpredsedničkih mesta samo jedno pripada ženi.
- Od sedam poslaničkih grupa samo jednoj je žena na čelu, a od 30 skupštinskih odbora samo pet ima predsednicu.
- U Vladi Srbije je samo jedna ministarka.
- Tekući skupštinski saziv usvojio je izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika i ustanovio kvotu od 30 odsto manje zastupljenog pola.
- U tekućem sazivu Skupštine AP Vojvodine žena je 19,17 odsto. Jedna žena je potpredsednica Skupštine AP Vojodine.
- Procenat žena u Evropskom parlamentu 2000. godine bio je 31odsto, najviše ih je bilo u Partiji zelenih i socijalista (42 odsto)
- U nacionalnim parlamentima u zemljama EU-a procenat žena poslanica najveći je u Švedskoj (43,6 odsto), najmanji u Grčkoj, Francuskoj i Italiji (11 odsto)
- U zemljama EU-a danas ima oko 25 odsto žena na ministarskim mestima u vladama, opet najviše u Švedskoj 58 odsto, najmanje u Poljskoj 12 odsto
- U Evropi je 2003. godine bilo svega pet žena na pozicijama šefova država ili vlada (Finska – premijerka, i predsednica, Litvanija, Irska, San Marino). Poređenja radi, iste godine od 120 država u svetu svega njih 12 je imalo ženu za primijerku ili predsednicu.
- Žene su pravo glasa u Evropi dobile prvo u Finskoj (1906), Albaniji (1920) i Turskoj (1930)
IZVORI: www.statserb.sr.gov.yu; www.bg.ac.yu;
www.db-decision.de; www.wide-network.org
Evropski forum br. 7. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 812 od 27. jula 2006. |
|