| TRGOVINSKI ODNOSI ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA | |
Fer utakmica pred EU golom
Za Srbiju CEFTA donosi velike pogodnosti, koje se pre svega odnose na mogućnosti lakšeg ulaska na teže dostupna susedna tržišta i povećanja učešća na ostalim tržištima ovog sporazuma
Piše: mr Goran Radosavljević
Od oko 6,4 milijarde evra, koliko je privreda Srbije izvezla u 2007. godini, nešto više od 40,5 odsto je izvoz u zemlje regiona. Čak 91,1 odsto suficita spoljnotrgovinske razmene Srbija ostvaruje sa četiri susedne zemlje: Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Albanijom. Ove dve činjenice jasno pokazuju koliko su jake ekonomske veze Srbije sa zemljama u okruženju i koliki je značaj okolnih tržišta za našu privredu.
Nije, međutim, ista ekonomska situacija sa svim zemljama u okruženju. S jedne strane su Mađarska, Rumunija i Bugarska, članice Evropske unije, i na tim tržištima važe njena pravila. To podrazumeva ispunjenje određenih standarda i dobijanje različitih uvozno-izvoznih dozvola, za ove zemlje potrebne su i vize itd. Sve ovo otežava trgovinu sa njima.
Sa druge strane, sa ostalim zemljama u okruženju ne postoje ovakve prepreke, jer su (osim Albanije) bile deo zajedničkog tržišta na kojem su važila ista pravila, zakoni i standardi. Kada se tome dodaju i istorijska povezanost ovih zemalja, sličan jezik i kultura, velika prisutnost privrede Srbije u ovim zemljama nije iznenađujuća.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa susednim zemljama (u milionima evra)
Izvor: Republički zavod za statistiku
SRBIJA I CEFTA: Velika ekonomska povezanost zemalja u regionu Balkana rezultirala je 19. decembra 2006. godine potpisivanjem Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA). Nakon ulaska u EU, 1. januara 2007. godine iz CEFTA-e su izašle Rumunija i Bugarska. Zemlje koje su ostale (pored Srbije sporazum su potpisale još i Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Hrvatska, Crna Gora i predstavnici UNMIK-a za teritoriju Kosova i Metohije), formirale su zajedničko tržište od oko 30 miliona potrošača. Srbija je poslednja ratifikovala CEFTA sporazum (24. septembra 2007.godine), a nakon mesec dana on je i zvanično počeo da se sprovodi. Time je jednim jedinstvenim sporazumom zamenjen veliki broj bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, a uneto je i nekoliko novina. One se pre svega ogledaju u jednakom tretmanu proizvoda zemalja CEFTA-e na zajedničkom tržištu i pravilu dijagonalne kumulacije porekla. Ovo pravilo podrazumeva da proizvodi u koje je ugrađeno najmanje 70 odsto sirovina čije je poreklo iz zemalja CEFTA-e ne podležu carini na zajedničkom tržištu. Takođe, kada sve zemlje članice CEFTA budu potpisale sporazume o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, u ovu takozvanu dijagonalnu kumulaciju porekla ulaziće i sirovine iz zemalja članica EU i EFTA (Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn), a bescarinski režim će se proširiti i na EU.
Sporazumom se takođe predviđa stvaranje zone slobodne trgovine u regionu jugoistočne Evrope do 31. decembra 2010. godine, što znači potpuno ukidanje carina i trgovinskih barijera i potpunu liberalizaciju tržišta (trenutno postoji određeni stepen zaštite nekih proizvoda, uglavnom poljoprivrednih, koji se razlikuje od zemlje do zemlje).
Na samom početku primene sporazuma javilo se nekoliko problema. Parlament Federacije Bosne i Hercegovine je odmah nakon ratifikacije doneo i Zakon o primeni CEFTA-e, koji uvodi carine od 40 odsto na mleko, meso i njihove prerađevine iz Srbije i Hrvatske, čime je prekršena osnovna odredba o nepostojanju diskriminacije među proizvodima sa zajedničkog tržišta. Srbija je sa svoje strane zadržala monopol na uvoz naftnih derivata (osim evro dizela), a Hrvatska je diskriminatornom akciznom politikom pokušala da zaštiti domaću duvansku industriju.
PRVI REZULTATI: Uprkos početnim poteškoćama, prvi pozitivni rezultati - rast obima razmene u regionu - očekuju se već ove godine. Za Srbiju CEFTA donosi velike pogodnosti. One se pre svega odnose na mogućnosti lakšeg ulaska na susedna tržišta koja su nam do sada bila teže dostupna (Hrvatska, na primer) i povećanja učešća na ostalim tržištima ovog sporazuma. Zvanični podaci idu u prilog tome. U prvih sedam meseci 2008. godine, izvoz u Hrvatsku je porastao za oko 32,8 odsto, dok je uvoz povećan za svega 2,9 odsto, čime je spoljnotrgovinski deficit sa ovom zemljom smanjen za trećinu. Takođe, ukupan rast izvoza u zemlje članice CEFTA je u odnosu na isti period prethodne godine porastao za 29 odsto (daleko više od rasta ukupnog izvoza), dok je uvoz rastao po stopi od 22,9 odsto (nešto manje od rasta ukupnog uvoza).
Prema učešću u ukupnom izvozu Srbije od 33 odsto tržište CEFTA je drugo po značaju. Ovo tržište je ključno za privredu Srbije zbog činjenice da na njemu Srbija ostvaruje kontinuirani suficit, koji je u 2007. godini iznosio 978,9 miliona evra, što je rast od 40,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Rast izvoza na ovo tržište je i u 2007. godini bio značajno viši od rasta ukupnog izvoza (33,4 odsto naspram 26,1 odsto). Sa druge strane, uvoz je rastao 27,6 odsto u prošloj godini, što je na nivou rasta ukupnog uvoza. Ohrabrujući je i podatak da oko 22 odsto srpskih izvoznika planira u narednom periodu da poveća izvoz u CEFTA region.
Pravi efekti sporazuma očekuju se tek u godinama koje dolaze. Ono što je ključno u narednom periodu je da zemlje članice shvate CEFTA sporazum kao pripremu za ulazak u EU. Zabrana diskriminacije proizvoda iz različitih zemalja članica, nesmetano kretanje roba i usluga preko administrativnih granica i jaka konkurencija, osnovna su ekonomska načela Evropske unije. Dostizanje ovih kriterijuma na jednom manjem, homogenijem tržištu, pomoći će zemljama članicama CEFTA da se što bolje pripreme za tržišnu ekonomiju EU.
DEFICIT U TRGOVINI SA EU: Za razliku od zemalja CEFTA-e, sa kojima Srbija ostvaruje pozitivne spoljnotrgovinske rezultate, u razmeni sa susedima - članicama „evropske porodice“ - beleži veliki deficit, koji je u prethodne dve godine rastao veoma brzo, i to zbog povećanja uvoza motornih vozila iz Mađarske i Rumunije. U prvih sedam meseci 2008. godine, izvoz u ove zemlje je rastao po prosečnoj stopi od oko 20 odsto, dok je rast uvoza bio daleko veći (32,1 odsto).
Ipak, tradicionalna okrenutost privrede Srbije ka Evropi, kao i činjenica da sa ovim susednim zemljama imamo jako dobre ekonomske i političke odnose, od velikog su značaja za dalji nastup srpskih privrednika na tržištu EU. Naime, slična struktura privrede, mentalitet, navike i potrebe stanovništva, naročito u Bugarskoj i Rumuniji, ključni su adut za veći plasman srpskih proizvoda na ova tržišta, a preko njih i u EU. Ako se tome pridoda da je oko 55 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije vezano za tržište Evropske unije, saradnja sa susednim zemaljama koje su već članice EU i njihova iskustva u procesu pristupanja od velikog su značaja za Srbiju.
Izvoz i uvoz Srbije po geografskim zonama u prvih sedam meseci 2008. godine (u procentima)
OGRANIČENJA: Potencijal ekonomske saradnje sa susednim zemljama je značajan, ali postoje i velika ograničenja. To se pre svega odnosi na nepovoljnu strukturu srpskog izvoza i mali broj velikih izvoznika. Dok je drugi problem moguće otkloniti dobrom strategijom izvoza, podsticajnim merama i privlačenjem investicija velikih izvoznih kompanija, prvi problem je teško rešiv na kratak rok.
U izvozu privrede Srbije najveće učešće imaju proizvodi niže faze prerade. Dodata vrednost spoljnotrgovinskoj razmeni takvih proizvoda je mala. Na primer, ako kao sirovinu koristite drvo, prerađujete ga i izvozite građu, vrednost tog drveta se udvostručuje. Međutim, ako izvozite finalni proizvod, vrednost drveta se povećava čak sedam puta. Ako je izvoznik u isto vreme i veliki uvoznik tih sirovina, što je čest slučaj u Srbiji, njegov efekat na konačni saldo spoljnotrgovinske razmene može da bude veoma mali, ili čak negativan. Promena strukture izvoznih proizvoda je proces koji zahteva vreme i sa kojim su se suočile sve bivše tranzicione zemlje. One koje su uspele u tome, mogu se danas pohvaliti velikim rastom konkurentnosti, izvoza i čitave privrede.
Srbija, međutim, još nije našla adekvatno rešenje za taj problem. Interesantno je da kada pogledate strukturu izvoza privrede Srbije u recimo XIV i XV veku ili u periodu pre i nakon Prvog svetskog rata, videćete da u njoj dominiraju žitarice, meso, osnovni metali i drvo. Gotovo isto kao da čitate poslednji statistički izveštaj o strukturi izvoza u 2008. godini
ANTRFILE:
Srbija – balkanski Dubai
.
Autor je savetnik potpredsednika Vlade Srbije
za privredu i finansije
Evropski forum br. 07-09. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 925 od 25. septembra 2008. |
|