Reč po reč

NAŠ REGION U DOKUMENTIMA NATO-A I EVROPSKE UNIJE

Radujemo se što ćemo dočekati BiH i SCG u Partnerstvu za mir, kada one ispune uslove koje je NATO postavio. Želimo im da uspeju da se pridruže evroatlantskom partnerstvu i pomoći ćemo im u tom poduhvatu. Spremni smo da pomognemo ovim zemljama tako što ćemo ih uključiti u odabrane aktivnosti Partnerstva za mir. Svaka zemlja će biti procenjivana na osnovu sopstvenih dostignuća na putu ka Partnerstvu za mir. (…)

NATO ne ide sa Balkana

Bezbednosno okruženje u strateški važnom regionu Balkana je stabilno, ali i dalje krhko. Alijansa ostaje privržena miru i stabilnosti na Balkanu, kao i teritorijalnoj celovitosti i suverenitetu svih zemalja u regionu. Ostaćemo angažovani sve dok se mir i bezbednost snažno ne utemelje i dok se ne postigne (PROGRESSIVE?) integracija svih balkanskih zemalja u evroatlantske strukture. Sve zemlje regiona moraju same da budu odgovorne za usvajanje i sprovođenje potrebnih reformi. Tešnja saradnja u njihovom sopstvenom regionu pomoći će da se dođe do stabilnosti i napretka. I dok pozdravljamo poboljšanje saradnje – gde god je nje bilo - sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, naglašavamo da sve zemlje na koje se to odnosi moraju u potpunosti sarađivati sa Tribunalom, naročito da bi se pravdi priveli svi koje je Tribunal optužio, naročito Radovan Karadžić i Ratko Mladić, kao i Ante Gotovina, u skladu sa Rezolucijom br. 1503 i 1534 Saveta bezbednosti UN. (…)

I dalje “Standardi pre statusa” na Kosovu

Na Kosovu snažno prisustvo KFOR-a ostaje odlučujuće za dalje povećanje bezbednosti i promovisanja političkog procesa. Ponovo potvrđujemo našu privrženost bezbednom, stabilnom i multietničkom Kosovu, na osnovu pune primene Rezolucije br. 1244 Saveta bezbednosti UN, dogovorene politike “Standardi pre statusa”, kao i na osnovu Mehanizma za ocenu standarda. Snažno osuđujemo izbijanje nasilja, koje je rezultiralo gubitkom života i uništavanjem mesta verskog i kulturnog nasleđa u martu 2004, i nećemo tolerisati nijednu akciju koja ima za cilj da ugrozi politički proces. Pozivamo sve strane da ubrzaju obnovu i stvore uslove za bezbedan povratak raseljenih osoba. Pozivamo sve zajednice da rade konstruktivno u ispunjavanju svih međunarodno podržanih standarda, da učestvuju u dijalogu na svim nivoima, kao i u lokalnim građanskim institucijama. Mi ih takođe pozivamo da sprovedu izbore u oktobru, i da učestvuju na njima na fer i miroljubiv način. Pozdravljamo što je Generalni sekretar UN-a imenovao gospodina Serena Jesena-Petersena za svog specijalnog predstavnika na Kosovu. Da bi se napredak nastavio, NATO će nastaviti da radi sa Ujedinjenim nacijama, Evropskom unijom, OEBS-om i drugim međunarodnim organizacijama, kao i sa Kontakt grupom, uključujući i prisustvo na sastancima Kontakt grupe (… )

Na redu su Albanija, Hrvatska i Makedonija

Slavimo uspeh “politike otvorenih vrata” NATO-a i danas ponovo potvrđujemo da naših sedam novih članova neće biti i poslednji. Vrata članstva ostaju otvorena. Pozdravljamo napredak Albanije, Hrvatske i Bivše jugoslovenske republike Makedonije u sprovođenju njihovih Godišnjih nacionalnih programa, u okviru Akcionog plana partnerstva (MAP), i podstičemo ih da nastave da sprovode reforme koje su potrebne za napredovanje ka članstvu u NATO-u. Takođe pohvaljujemo njihov doprinos regionalnoj stabilnosti i saradnji. Želimo da sve tri zemlje uspeju i nastavićemo da im pomažemo u njihovim reformskim naporima.

Nato će nastaviti da procenjuje kandidaturu svake zemlje pojedinačno, na osnovu napretka ka ciljevima reformi koje se sprovode kroz Akcioni plan partnerstva kao sredstva za procenjivanje spremnosti svakog aspiranta. Tražimo od ministara spoljnih poslova članica NATO-a da proces proširenja, uključujući i Akcioni plan partnerstva, i dalje nadziru i da nas o tome izveštavaju. Na osnovu tog izveštaja, na sledećem Samitu procenićemo napredak aspiranata ka članstvu…

(Iz Deklaracije Istanbulskog samita NATO-a, koji su 28. juna 2004. izdali šefovi država i vlada članica NATO-a)

Umesto Dejtona - članstvo u EU za BiH

Skoro devet godina prošlo je od kraja rata [u BiH]. Program ostvarivanja Dejtona postepeno se zamenjuje programom evropske integracije. Nove mogućnosti su sada tu, da se iskoriste, novi izazovi - da se suočimo sa njima.

Cilj je jasan: da se Bosna nepovratno postavi na kolosek koji vodi ka članstvu u Evropskoj uniji. Da bismo Bosni pomogli u ovoj fazi, Evropska unija je spremna da iskoristi sve svoje instrumente: politički angažman, programe pomoći, tekuću Savetodavnu policijsku misiju i novu vojnu misiju. Sve ovo će biti delovi jednog složenog pristupa.

Novi aspekt angažmana Evropske unije je vojna komponenta. Spremni smo da preuzmemo svoje odgovornosti. Evropska unija se raduje što će nastaviti da radi zajedno sa Alijansom u planiranju i ostvarivanju ove nove misije Evropske bezbednosne i odbrambene politike, na osnovu modela “Berlin plus”. Ovo je praktičan primer našeg strateškog partnerstva u upravljanju krizama, sa NATO-om.

Mi smo puno odmakli u našim pripremama. Javnost u Bosni vidi kako radimo zajedno. NATO će ostati angažovan, između ostalog i u sprovođenju veoma uspešnog programa reformi u odbrani. Nastavljajuci sa istim brojem snaga kao SFOR, EU snage će ostvarivati dejtonska ovlašćenja. Kada nam bezbednosna situacija to dozvoli, naše snage će biti restrukturisane, da bi nastavile svoju misiju.

Ključna reč ovde je prebacivanje odgovornosti na lokalne bosanske vlasti, naročito u jačanju vladavine prava.

(Havijer Solana, povodom odluke Istanbulskog samita NATO-a da misija SFOR-a bude zamenjena novom vojnom misijom Evropske unije)

Hrvatska kandidat za člana EU

Evropski savet pozdravlja Mišljenje Evropske komisije o Zahtevu Hrvatske za članstvo u EU, kao i preporuku da treba otvoriti pregovore o pridruživanju. Evropski savet je razmatrao Zahtev na osnovu Mišljenja i zaključio je da Hrvatska ispunjava političke kriterijume koje je Evropski savet utvrdio u Kopenhagenu 1993. godine, i uslove Procesa stabilizacije i pridruživanja, koje je Savet utvrdio 1997. godine. Evropski savet je odlučio da je Hrvatska zemlja kandidat za članstvo i da treba pokrenuti proces pridruživanja. (…)

Evropski savet naglašava da Hrvatska treba da održi punu saradnju sa Haškim tribunalom i da preduzme sve korake i osigura da se preostali optuženi lociraju i prebace u Hag. Hrvatska takođe treba da učini dopunske napore u pravima manjina, povratku izbeglica, reformi pravosuđa, regionalnoj saradnji i borbi protiv korupcije. (…)

Evropski savet naglašava da dostizanje statusa kandidata od strane Hrvatske treba da bude podsticaj drugim zemljama Zapadnog Balkana, da sprovode svoje reforme. Savet ponovo potvrđuje svoju privrženost punom sprovođenju Solunskog plana koji jasno kaže da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Napredak pojedinačnih zemalja regiona ka evropskoj integraciji će ići paralelno sa regionalnim pristupom, koji ostaje suštinski element politike Evropske unije. Evropski savet traži od Hrvatske da nastavi da snažno doprinosi razvoju tesne regionalne saradnje.

(Iz zaključaka Evropskog saveta, Brisel, 17. i 18. juna 2004)

Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 706 od 15.07.2004.

HOME POVRATAK