Ekonomija odbrane

 

SPORO REŠAVANJE KLJUČNIH PROBLEMA

VODI JOŠ VEĆEM SIROMAŠTVU

 

Pojedini visoki vojni rukovodioci često ističu da je usled nedostatka para iz budžeta Vojska Srbije i Crne Gore u veoma lošem stanju. To je, nažalost, tačno, ali se uz takvu tvrdnju ne navodi da se ona odnosi na vojsku koja je više primerena prošlosti nego sadašnjosti i budućnosti

 

Piše: Radiša Ðorðević

Na putu ka ostvarenju strateškog cilja Srbije i Crne Gore – članstvu u Evropskoj uniji, neophodan je nastavak reformi. Među njima je od izuzetnog značaja ubrzanje reforme sistema odbrane, pre svega vojske, sa posebnim, takođe državnim ciljem – priključenje programu NATO ''Partnerstvo za mir''.

U uslovima potpune dominacije ideologije i politike, koje smo (i) na ovim prostorima imali u proteklom višedecenijskom periodu, ekonomski faktori su često bili ignorisani. To se, naravno, dešavalo i na sektoru odbrane, a posledice su evidentne. Na stolu su problemi koji se, pre svega, tiču veličine i, naročito, strukturne neusklađenosti celokupnog sistema odbrane, posebno vojske.

Dobre odluke za promene u bilo kom sistemu, a posebno u veoma složenom kakav je sistem odbrane, ne mogu se doneti niti na delotvoran način sprovesti ako se prethodno bez ikakvih skrivalica ne otkriju i otklone postojeće mane. Državna zajednica Srbija i Crna Gora (SCG) ima u svom sistemu odbrane dva ključna problema: preveliku i kadrovski veoma loše strukturiranu siromašnu vojsku.

 

Prevelika siromašna vojska

 

Tabela 1

 

UČEŠĆE IZDATAKA ZA ODBRANU U BRUTO DOMAĆEM PROIZVODU (BDP) ZA2003. GODINU, VELIČINA SISTEMA ODBRANE I IZDVAJANJA PO PRIPADNIKU

 

Zemlja

% od BDP

(plan)

Veličina sistema odbrane

(% od broja stanovnika)

Izdvajanja po pripadniku sistema odbrane (u USD)

Bugarska

1,00

0,73

  5.000

Grčka

2,03

1,31

27.500

Italija

1,35

0,55

59.380

Mađarska

1,49

0,45

23.110

Makedonija

2,00

0,48

  7.210

Poljska

2,30

0,35

30.120

Rumunija

2,98

0,53

  9.920

Rusija

2,87

0,82

  7.170

Slovenija

1,82

0,38

51.950

SCG (utrošak bez vojnih penzija)

2,95

0,74

                 7.700

Turska

4,71

1,33

  9.090

Ukrajina

1,67

0,60

  1.970

Hrvatska

2,60

0,93

12.380

Češka

2,21

0,58

19.170

Iz pokazatelja u tabeli 1 vidi se da SCG trenutno ima zaista veoma siromašnu (doduše ne i najsiromašniju) vojsku. No, s druge strane, stoje ekonomske mogućnosti koje, nažalost, ni u dužem periodu objektivno ne mogu da budu veće od sadašnjih, naprotiv. Naime, u skladu sa ekonomsko-razvojnim planovima (memorandumima o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici Republike Srbije za 2004. i 2005. godinu i za naredni dvogodišnji period), budžetska izdvajanja za odbranu ubrzo će se sasvim izvesno sa sadašnjih oko 3 odsto BDP-a (bez vojnih penzija) svesti na prosek u regionu (oko 2,5 odsto BDP-a). U takvim uslovima ''čuvanje'' postojeće veličine vojske objektivno znači samo dalje održavanje pa i uvećavanje njenog siromaštva.

Vojsku, dakle, pre svega zbog nje same i njenih profesionalnih, ročnih i rezervnih pripadnika, treba što pre svesti na održivu, njenim pripadnicima i građanima (poreskim obveznicima) prihvatljivu veličinu. Ako bi se, na primer, veličina sistema odbrane SCG sa sadašnjih oko 78.000 pripadnika (0,74 odsto stanovništva) svela na, recimo, 50.000 pripadnika (0,47% stanovništva, što je približno relativnoj veličini vojski koje imaju Mađarska i Makedonija a znatno više od vojski Poljske i Slovenije), izdvajanja po pripadniku sistema odbrane SCG bi se skoro udvostručila – iznosila bi 13.090 SAD dolara. Viši standard vojske se, naravno, može dostići i bržim ekonomskim razvojem zemlje (i, sledstveno tome, rastom BDP-a), no za to je kod nas potrebno duže vreme, imajući u vidu nužne razvojne potrebe privrede, kao i druge takođe nužne i urgentne potrebe na javnom sektoru (socijalne, obrazovne, zdravstvene, komunalne i druge).

 

Loša struktura zaposlenih u vojsci sa neprimereno niskim platama

 

Tabela 2

STRUKTURA PROFESIONALNIH PRIPADNIKA SISTEMA ODBRANE SRBIJE I CRNE GORE

 

     (u procentima)

Osnovne i bliže kategorije kadra

% od

ukupnog

% od osnovne kategorije

% od bliže

kategorije

A. Profesionalni vojnici

61,3

100,0

 

1) Oficiri

 

32,8

100,0

- generali, pukovnici i potpukovnici

 

 

45,7

- majori, kapetani I klase, kapetani, poručnici i potporučnici

 

 

54,3

2) Podoficiri

 

42,4

100,0

- zastavnici I klase i zastavnici

 

 

18,2

- stariji vodnici I klase, st. vodnici, vodnici I klase i vodnici

 

 

81,8

3) Vojnici po ugovoru

 

24,8

100,0

B. Civilna lica i zap. U upravama za odbranu republika

38,7

100,0

100,0

1) Visoka i viša stručna sprema i VKV radnici

 

36,5

36,5

2) Srednja i niža stručna sprema, KV, PKV i NKV radnici

 

63,5

63,5

Izvor: Zahtev Ministarstva odbrane i Generalštaba za budžet u 2004. godini.

 

Podaci u tabeli 2 očigledna su slika dugogodišnjeg populističkog odnosa ranije vlasti naročito prema institucijama u koje građani imaju najveće poverenje. Konkretan rezultat toga su činjenice da je struktura zaposlenih u postojećem sistemu odbrane SCG preterano ''civilna'' (skoro 2/5 zaposlenih) i da je profesionalni oficirski deo prema imajućim činovima previše star (generali, pukovnici i potpukovnici čine blizu polovine ukupnog oficirskog kadra). U isto vreme, pri odlučivanju o platama u vojsci (koje su, u celini uzev, neprimereno niske), još uvek je veoma prisutna teorija ''jednakih stomaka''. Naime, prosečna mesečna plata svih zaposlenih u sistemu odbrane SCG trenutno sa svim dodacima iznosi 17.930 dinara, pri čemu profesionalni vojnici u proseku mesečno primaju po 18.902 dinara, dok je plata civilnih lica (među kojima sa 2/3 dominiraju zaposleni sa srednjom i nižom stručnom spremom) za samo 13,5 odsto niža od toga (iznosi 16.339 dinara).

Sve to, sasvim jasno, dovodi do usporavanja funkcionisanja i pada efikasnosti odbrambenog sistema zemlje u celini, odlaganja profesionalizacije vojske i, što posebno treba da zabrine – tendencijskog pada atraktivnosti svugde veoma cenjenog i adekvatno plaćenog vojnog poziva, pa time i kvaliteta kadra za buduću profesionalnu vojsku.

Umesto zaključka

Pored navedena dva, po svim objektivnim merilima ključna problema, u postojećem sistemu odbrane i Vojsci SCG postoje, dakako, i druga pitanja čije rešavanje takođe ne trpi dalja odlaganja. Među njima se posebno ističe veoma loša struktura efektivne potrošnje raspoloživih budžetskih sredstava na sektoru odbrane u kojoj već duži niz godina (a tako je i danas) sa preko 90 odsto dominiraju izdaci za tekuće izdržavanje i održavanje postojećeg ljudstva, tehnike i infrastrukture nad izdacima za opremanje koji su izuzetno niski (za 2004. godinu traženo je  svega 7,6 odsto budžeta za odbranu bez vojnih penzija!). U isto vreme, u državama članica NATO i u drugim razvijenim zemljama koje su članice Partnerstva za mir, za opremanje naoružanjem i modernizaciju vojske u proseku se troši četvrtina budžeta za odbranu.

Posledica toga u sistemu odbrane SCG je veoma visoka zastarelost važnih tehničkih sistema i naoružanja u celini i, u isto vreme – nastavljanje agonije donedavno veoma dobrih i izvozno orijentisanih preduzeća namenske (vojne) industrije. No, i to je, u osnovi, posledica veoma sporog, skoro nikakvog ozbiljnog upuštanja u rešavanje prethodno opisanih ključnih problema koje danas ima sistem odbrane, pre svega Vojska SCG – preveliku i kadrovski veoma loše strukturiranu siromašnu vojsku.

Svođenje veličine vojske na nivo realnih i održivih ekonomskih mogućnosti Srbije i Crne Gore je, dakle, urgentno. Takodje, ni strukturni problem na segmentu zaposlenih u vojsci ne trpi odlaganje. Time se ukupni problemi još više usložavaju a ''vojno siromaštvo'' nadalje uvećava. Sa lepih reči se zaista mora odmah preći na delotvorna dela.

 

Autor je savetnik za budžet odbrane u

Ministarstvu finansija

 

 

Reč dve o ''fondu'' za reformu

Fond za reformu koji je nedavno (pod bremenom ''nesporazuma'' država članica SCG u finansiranju vojske) poprilično naprasno a podosta neekonomski konstituisan, ne bi ni u kom slučaju smeo da se upotrebi za tekuću potrošnju, ali će se po svoj prilici to ipak činiti. Za to fond nije bio ni potreban, jer postojeći zakonski propisi o budžetu omogućuju korišćenje prihoda (uključujući i prihode od prodaje i zakupa nepokretnosti i druge imovine) i za pojedine inače već planirane i budžetskim zakonom nominovane oblike tekuće potrošnje među ostalim i na sektoru odbrane. Novoformirane upravne, nadzorne, administrativne i druge institucije ''fonda'' će, prema tome, samo usloviti nepotrebne dodatne troškove.

U takvim uslovima postoji realna opasnost da (ras)prodajom atraktivnih nepokretnosti i druge imovine države (građana) SCG na korišćenju u sistemu odbrane ''fond'' veoma brzo nestane. Čime će se onda, na koji način i kada rešavati ključni problemi veličine vojske (tzv. konverzija vojnih baza i višak zaposlenih), obezbeđenje stanova za 15 hiljada ''vojnih beskućnika'' itd?!

 

Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 706 od 15.07.2004.

HOME POVRATAK