Ka evroatlantskoj integraciji

Reforma oružanih snaga

Ocena dostignutog nivoa reformi kreće se u prilično širokom rasponu i najčešće zavisi od pozicije onoga koji procenjuje. Za mnoga pitanja neophodno je i duže vreme i više sredstava.

Piše: pukovnik dr Miroslav Mladenović

Raspad bipolarnog poretka, kao jednog od najznačajnijih obeležja poslednje decenije dvadesetog veka, radikalno je promenio smer bezbednosne orijentacije NATO, Evropske Unije i SAD. Umesto nekadašnjih priprema za eventualni svetski sukob, težište unutrašnjih i međunarodnih aktivnosti sve više se premešta na proces ujedinjavanja globalne zajednice oko jedinstvenog bezbednosnog, a samim tim i ekonomskog i političkog koncepta.

U tom smislu, reforma oružanih snaga, pre svega u zemljama koje su bile članice ili prirodno tendirale demontiranom istočnom bloku, postala je jedan od uslova za njihovo punopravno uključivanje u međunarodnu zajednicu i glavni pokazatelj ne samo njihovog novog bezbednosnog usmerenja, već i tempa i suštine reformi društava u celini.

S obzirom da je bliskost novouspostavljenih sistema sa modelom zapadnih bezbednosnih struktura najčešće korišćena kao merilo stepena reformi u postkomunističkim zemljama, najveći broj političkih subjekata nastojao je da u sopstvene oružane snage što pre ugradi vrednosti uzor-društava, tako da se neretko, celokupan proces reformi oružanih snaga u tim društvima svodio na prosto kopiranje evroatlantskih rešenja.

Dodatni elan za realizaciju tih aktivnosti proizilazio je iz uverenja građana da približavanje evroatlantskim bezbednosnim modelima istovremeno znači i brzo napuštanje socijalističke zaostavštine i uključivanje u tabor zapadnih poliarhija.

U Srbiji i Crnoj Gori reforma tzv. sektora bezbednosti rezultat je nekoliko izmenjenih okolnosti. Na međunarodnom planu bipolarni sistem se raspao, a promenjena je i bezbednosna strategija vodeće vojne grupacije – NATO-a. U neposrednom okruženju većina susednih zemalja se relativno uspešno i brzo prilagođava evroatlantskim standardima i zahtevima. Naša unutrašnja situacija je još uvek veoma složena, počev od konfuznog normativno-institucionalnog okvira, preko ekonomskog i tehnološkog zaostajanja, visoke socijalne konfliktnosti i izrazite fragmentiranosti političke kulture, do još uvek značajnih razlika u razumevanju i odnosima sa međunarodnom zajednicom. U tako kompleksnom ambijentu reforma bezbednosnih institucija u Srbiji i Crnoj Gori predstavlja izuzetno složen i, svakako, dugotrajan proces koji zadire u sve značajnije sfere društvenog života.

Pretpostavke

Reforma oružanih snaga može se posmatrati u nekoliko ravni.

• U normativnoj ravni najvažnija je nedovoljna usklađenost Ustavne povelje, kao i ovlašćenja i zakona Državne zajednice sa zakonima i ovlašćenjima država članica. U takvom kontekstu neophodno je doneti adekvatne zakone o samom sektoru odbrane i bezbednosti.
• U organizaciono-funkcionalnoj ravni treba analizirati organizaciju i rad Ministarstva odbrane i Generalštaba i uskladiti ih sa onima iz drugih država, jer se veliki broj njihovih funkcija preklapa, a neke uopšte nisu uobičajene za oblast odbrane i bezbednosti.
• Informaciono-tehnološka ravan: postojeća informaciono-komunikaciona tehnologija nije na zadovoljavajućem nivou, neadekvatno se koristi i ne doprinosi poboljšanju informisanosti i razmeni obaveštenja među organima i institucijama.
• Upravljanje i razvoj ljudskih resursa: definisanje strategije i politike u ovoj oblasti odnosi se na zapošljavanje, uvođenje u posao, napredovanje, motivaciju, prekvalifikacije…
• Edukativna ravan: osim stručnog osposobljavanja ljudi u reformskom smislu, neophodno je stvoriti uverenje da reforme nisu pretnja, već šansa da se živi i radi bolje, efikasnije i racionalnije.
• Kulturološka ravan: podrazumeva promenu kulture ponašanja u reformskom smislu, tj. gajenje kritičkog načina razmišljanja kod svih pojedinaca i institucija o tome šta i kako da radimo u poređenju sa ranijim periodom, ali i svetom koji nas okružuje.

Konkretni učinci

Polazeći od ovakvih shvatanja, Ministarstvo odbrane i Generalštab Vojske Srbije i Crne Gore već su preduzeli niz značajnih mera na realizaciji reforme sistema odbrane u skladu sa novim bezbednosnim rizicima i potrebama, kao i mogućnostima novoformirane državne zajednice:

Ø Usvojen je niz normativnih akata o važnim pitanjima, kao što su civilno služenje vojnog roka, javne nabavke itd.

Ø Strategija odbrane upućena je u skupštinsku proceduru, u završnoj fazi je i verifikacija tzv. Bele knjige odbrane, a uskoro će biti završena i Vojna doktrina.

Ø Intenzivirana je međunarodno-diplomatska aktivnost u vezi sa podrškom reforme sistema odbrane.

Ø Formirane su institucije koje se bave ovim pitanjima, pre svega Tim za reforme Ministarstva odbrane i Fond za finansiranje reforme.

Ø Značajno je poboljšan odnos sa javnošću, čime je rad Ministarstva postao transparentniji.

Ø Odnos Ministarstva i Generalštaba doveden je u sklad sa principom suprematije civilne vlasti nad vojnom, a izvršene su i izmene u oblasti obaveštajne i službe bezbednosti.

Ø Oficiri i podoficiri se mnogo više obrazuju u stranim vojnim školama i na mnogobrojnim kursevima engleskog jezika.

Ø U okviru reformskih aktivnosti Generalštaba, uprkos izuzetno teškim materijalno-finansijskim uslovima, vojska je sa armijske prešla na korpusnu organizaciju. Obaveštajna i Uprava bezbednosti preformirane su u Vojnoobaveštajnu i Vojnobezbednosnu agenciju i neposredno potčinjene Ministarstvu odbrane.

Ø Formiran je i Nacionalni centar za mirovne misije a broj ljudi u Vojsci SCG smanjen je za 8.200 lica ili 8,6%, to jest na 70.000 lica.

Ø Rasformirani su neki školski centri, granične jedinice na teritoriji Crne Gore, kao i niz drugih manjih jedinica sa neadekvatnom namenom i zastarelom tehnikom. Na taj način, mirnodopska veličina Vojske smanjena je za 21% a ratna za oko 40%.

Ø U toku je dalje rasformiranje dvadesetak jedinica ranga puk-brigada, preformiranje dvadeset jedinica istog ranga, kao i gašenje pet garnizonskih mesta, čime će se brojno stanje smanjiti za još oko 12.000 formacijskih mesta;

Ø Istovremeno, iz operativne upotrebe povlači se znatna količina naoružanja i vojne opreme.

Ocena dostignutog nivoa reformi kreće se u prilično širokom rasponu i najčešće zavisi od pozicije onoga koji procenjuje. Za mnoga pitanja neophodno je i duže vreme i više sredstava. Uzalud nam je peti se na štule, kad i na štulama ipak moramo hodati na sopstvenim nogama, rekao bi Montenj. Ipak, dostizanje određenih kvaliteta u reformskom smislu predstavlja jedan od osnovnih uslova pristupanja zemlje evroatlantskim integracijama, pre svega programu Partnerstvo za mir.

Autor je izvršni direktor Tima za reforme Ministarstva odbrane

Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 706 od 15.07.2004.

HOME POVRATAK