| Reč po reč
|
|
Dug put do EU
“Balkanske zemlje, osim Rumunije i Bugarske, imaju još dug put do prijema u Evropsku uniju. Bolje je da te zemlje jednog dana primimo u članstvo nego da za vojnu stabilizaciju tog regiona izdvajamo ogromna sredstva.” (Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, Tanjug, 15. 6. 2006).
"Sposobnost apsorpcije je unutrašnji problem EU i ne može biti kriterijum za uključivanje novih država. Kriterijum može biti jedino pripremljenost kandidata za članstvo. Ukazujem na tu činjenicu jer je na pomolu traženje alibija za usporavanje širenja EU" (Dimitrij Rupel, ministar spoljnih poslova Slovenije, BETA, 12.6.2006).
“Apsorpcioni kapacitet Evropske unije neće biti korišćen da bi se blokiralo pristupanje bilo koje buduće članice. Potpuno sam protiv ideje o uvođenju novih kriterijuma. Nije stvar zemalja koje dolaze da budu odgovorne za apsorpciju. Postojeće države članice treba da se pozabave time.” (Joran Person, premijer Švedske, “International Herald Tribune”, 16. 6. 2006).
“Crna Gora je već dobila povoljniji tretman, jer nakon sticanja nezavisnosti za nas ne važi status odlaganja pregovora. To znači da se otvara procedura za traženje novog mandata za nezavisnu Crnu Goru koja direktno pregovara sa Evropskom komisijom o potpisivanju potpuno novog sporazuma.” (dr Gordana Đurović, ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Crne Gore, “Pobjeda”, 25. 5. 2006).
“Siguran sam da jedan mali i fleksibilni sistem kao što je Crna Gora može da za nekoliko godina ispuni sve uslove za članstvo u Evropskoj uniji.” (Milo Đukanović, predsednik Vlade Crne Gore).
“Crna Gora ima konkretnu evropsku perspektivu kao i druge zemlje Zapadnog Balkana. Ipak, kao što sam i rekao predsedniku Vlade, ne postoje prečice do Evrope.” (Oli Ren, komesar za proširenje EU-a, “Euractiv”, 30. 5. 2006).
Tužni premijer
“Šest godina posle 5. oktobra, umesto partnerskih odnosa između Srbije i EU-a, pre svega kad je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, jer politička volja za saradnju postoji, postoje i rezultati, a umesto svega toga svedoci smo daljih pritisaka i uslovljavanja i stavljanja cele zemlje u položaj da zavisi od jednog čoveka. U mnogo čemu se taj stav EU-a ne razlikuje od stava jednog čoveka koji svojim odbijanjem da pristupi Haškom tribunalu celu zemlju pretvara u svoga taoca. Uveren sam da bi se i te poslednje obaveze prema Haškom tribunalu lakše izvršile da je postojala vrsta partnerskog odnosa koja ne postoji kad je reč o Srbiji.” (Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, posle razgovora sa Havijerom Solanom, B92, 2. 6. 2006).
“Atmosfera je bila dobra. Mi imamo dobar odnos. Premijer je, ako smem da kažem, bio malo tužan zbog razvoja događaja u poslednje vreme, naročito kada je reč o referendumu.” (Havijer Solana, posle razgovora sa Vojislavom Koštunicom, B92, 2. 6. 2006).
«Evropska unija je u potpunosti svesna osećaja frustriranosti i ogorčenosti koji postoji u Srbiji i želi da joj konkretnim merama pomogne u prevazilaženju sadašnje situacije» (Ursula Plasnik, ministarska spoljnih poslova Austrije, «Politika», 17.6.06.).
«EU mora voditi računa da radikalnim snagama u Srbiji ne da zamah. Radi se o tome da se Srbiji nikada ne otkažu evropske perspektive» (Ivo Sanader, premijer Hrvatske, u intervjuu «Frankfurter algemajne cajtungu», Tanjug, 16.6.2006).
“Čini mi se da smo na putu da postanemo kulturalna provincija i da se time na neki perverzan način ponosimo. Dvadeset puta dnevno čujem reč ‘svetski’. Ražnjići su nam svetski, maline su nam galaktičke, a pevaljke su ekstrakosmičke. Kad ljudi tako govore, to mi izgleda kao simptom.” (Vladimir Tasić, pisac, “Blic”, 6. 6. 2006)
Evropski forum br. 6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 808 od 29. juna 2006. |
|