| Preobražaj Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope | |
Osniva se Regionalni savet za saradnju
Cilj: podržati fokusiranu regionalnu saradnju u jugoistočnoj Evropi, koja će biti regionalno vlasništvo i biće vođena od strane regiona, i koja promoviše integraciju u Evropsku uniju i NATO.
Pristup: povećanje udela zemalja regiona u određivanju politike, finansiranju i angažovanju kadrova, sa učešćem Evropske unije i zainteresovanih država donatora i organizacija, kako bi se sačuvalo nasleđe Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope kao foruma za regionalnu saradnju i evroatlantsku integraciju. Cilj je da se Pakt u fazama razvije u jasnije profilisan i efikasniji regionalni okvir za regionalnu saradnju, u okviru kojeg bi Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi, ukoliko uspešno ojača, igrao glavnu ulogu.
Sredstva: uspostaviti Regionalni savet za saradnju, koji bi preuzeo odgovornosti regionalnog stola i radnih stolova. Savetu bi predsedavao generalni sekretar kojeg bi određivao Proces saradnje u JIE. Generalni sekretar bi trebalo da bude snažna politička ličnost iz regiona, čiji bi zadatak takođe bio podrška rotirajućem predsedništvu Procesa saradnje u JIE, i koji bi bio na čelu malog operacionog sekretarijata sa zaposlenima uglavnom iz regiona.
Zadaci Regionalnog saveta za saradnju: koordinacija regionalnih procesa saradnje, davanje smernica za rad sekretarijata i generalnog sekretara, odgovarajuća operaciona podrška i priprema ministarskih sastanaka i samita Procesa saradnje u JIE. Regionalni savet za saradnju, otvoren za sve partnere koji su aktivni u Jugoistočnoj Evropi, sastajao bi se jednom godišnje na nivou visokih predstavnika administracije, ili na višem nivou, kao i četiri puta godišnje u ograničenijem vidu sa predstavnicima iz celog regiona, “trojke Evropske unije” i onih zemalja donatora koje doprinose budžetu Regionalnog saveta. Sastanke na ministarskom nivou bi u načelu trebalo organizovati u okviru Procesa saradnje u JIE.
Prioriteti za regionalnu saradnju:
Ekonomski i socijalni razvoj: trgovina u regionu i domaće i strane investicije, naročito predloženi Sporazum o jedinstvenoj zoni slobodne trgovine i okviru za investiranje u regionu; privatni sektor bi takođe trebalo da podrži ovaj rad, nastavljajući se na postojeće aranžmane i uz podršku adekvatnih mera socijalne politike.
Infrastruktura: saobraćajna infrastruktura, sa naglaskom na glavne koridore u Jugoistočnoj Evropi, energetika (uključujući gas), zaštita životne okoline, vazdušni prostor, elektronska jugoistočna Evropa; proces regionalnog planiranja i puna uključenost međunarodnih finansijskih institucija biće ključna za ostvarenje ovih ciljeva.
Pravda i unutrašnji poslovi: naročito borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, uključujući podršku pojačanoj saradnji u primeni zakona kroz SECI Regionalni centar za borbu protiv prekograničnog kriminala, kao i kroz pojačanu saradnju SECI-ja i Europola.
Bezbednosna saradnja: reforma sektora bezbednosti, uključujući konverziju vojne industrije i borbu protiv nedozvoljenog malog i lakog naoružanja; potrebno je dalje razviti saradnju sa regionalnim okvirima van konteksta Pakta, kao što su SEDM, SEEC i SEEBRIG.
Izgradnja ljudskog kapitala: obrazovanje, tehničko i stručno usavršavanje, istraživanje i nauka uopšte, kao i izgradnja kapaciteta, naročito u javnoj upravi.
Parlamentarna saradnja je sveobuhvatna tema koja bi trebalo da podrži aktivnosti u pomenutim oblastima.
Primena
Počev of regionalnog stola u Beogradu u maju 2006, razradu i primenu individualnih i jasnih strategija za svaku radnu grupu i inicijativu Pakta završiti do kraja 2007. godine;
Na regionalnom stolu u Beogradu početi planiranje finansiranja od strane donatora Pakta i svih zemalja iz regiona za prelaznu strategiju u 2007. godini, kao i za novi i manji sekretarijat; na regionalnom stolu u novembru 2006. doneti odluku o kofinansiranju sekretarijata Regionalnog saveta za saradnju;
Proces saradnje u JIE treba najkasnije do svog samita u maju 2007. da donese odluku o svom odnosu prema Regionalnom savetu za saradnju i njegovom sekretarijatu, uključujući određivanje generalnog sekretara iz regiona;
Novi regionalni savet za saradnju treba da bude spreman za osnivački sastanak u februaru 2008. godine, kada će i specijalni koordinator Pakta predati dužnost generalnom sekretaru.
Zaključci regionalnog stola Pakta za stabilnost
Jugoistočne Evrope, Beograd, 29. i 30. maja 2006.
BALKANSKA KOMUNIKACIONA MREŽA
U Sofiji je početkom ovog meseca održan prvi godišnji sastanak Balkanske komunikacione mreže (BKM), koja je osnovana prošle godine u Ankari na inicijativu tri strateška naučno-istraživačka centra iz Bugarske, Rumunije i Turske. Mrežu, inače, sačinjava dvadesetak think – tankova i stručnih nevladinih organizacija iz Albanije, BiH, Bugarske, Grčke, Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Turske i Srbije – a među njima i Beogradski centar za evropske integracije (BeCEI) – koje su ocenile da je krajnji trenutak da ove zemlje prevaziđu nesloge iz prošlosti i pred Evropom i svetom progovore jednim glasom. Zaključujući da prvi put u istoriji sve države regiona imaju zajednički cilj – pristupanje Evropskoj uniji, članice Mreže su se složile da je najbolji način da taj cilj ostvare čvršća i efektnija regionalna saradnja.
“Nikakva alternativa punopravnom članstvu u EU-u ne dolazi u obzir. Podsećamo Uniju na obećanja iz Soluna, i pozivamo je da što pre donese jasniju strategiju prema zemljama Balkana. One će se, sa svoje strane, potruditi da opravdaju poverenje Brisela, nastaviti unutrašnje reforme i regionalnu saradnju, i dokazati građanima EU-a da su im potrebne i da imaju čime da doprinesu zajedničkoj evropskoj budućnosti”, poruka je sa junskog sastanka Mreže.
Evropski forum br. 6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 808 od 29. juna 2006. |
|