| Balkan i Evropska unija | |
Povratak obećanjima
Iz Brisela su prvo stizala uveravanja da je našem regionu osigurana «evropska budućnost», onda je rečeno da se EU neće širiti dok ne reši unutrašnje pitanje svoje «apsorpcione sposobnosti», da bi sa junskog samita Evropskog saveta Zapadnom Balkanu ponovo bila upućena uveravanja da će jednog dana ući u EU
Piše: Aleksandra Mijalković
Oli Ren, briselski zvaničnik čiji je posao da se zalaže za prihvatanje novih zemalja u Evropsku uniju, izjavio je nedavno da „posle ulaska Rumunije i Bugarske u EU, neće biti prijema drugih država sve do kraja ove decenije”. Ova izjava komesara EU za proširenje ne samo da je potresla sve zemlje koje se pripremaju za pridruživanje Uniji, nego je poništila njegovo sopstveno obećanje, iz ne tako davnog vremena kad je stupio na ovu funkciju, «da očekuje da do kraja njegovog mandata (dakle do 2009.) sve zemlje zapadnog Balkana već budu u predvorju Evropske unije».
Na stranu činjenica da, sem Hrvatske, druge države regiona, pa ni Turska – sa znatno dužim kandidatskim stažom – teško da bi bile spremne za pristupanje Uniji bar još pet-šest godina, već i samo uvođenje «ograničavajućeg vremenskog faktora» delovalo je kao kidanje i poslednje niti koja nas je vezivala sa Solunski plan, iz juna 2003, kada nam je EU prvi put zvanično poželela dobrodošlicu u svoje redove i obećala punu podršku i pomoć na tom putu.
Hrvatska, Makedonija, Albanija, BiH, Srbija i Crna Gora tada, doduše, nisu – kao što je to bio slučaj sa Bukureštom i Sofijom – dobile od Brisela nagoveštaj kada bi se to moglo dogoditi. Na sva pitanja o datumu prijema, stizao je uvek isti odgovor: „Samo vi ispunite svoje obaveze, pa će vam se vrata EU otvoriti”.
Prvi preokret
A onda se stvar preokrenula. Najzad su dobile rok, i to u odrečnoj formi („ne može pre 2010.”), ali uz njega i upozorenje da više neće biti dovoljno da odgovore na kriterijume iz Kopenhagena, odnosno da prihvate vrednosti, standarde i pravni poredak EU, kako bi automatski postale pogodne za članstvo u Uniji. Moraće da sačekaju da EU preispita sopstvene „apsorpciopne kapacitete” i na osnovu toga odredi kako, kada i koliko će se dalje proširivati, kao i da svoje institucije i strukturu tome prilagodi.
U regionu je još i pre prvog ovogodišnjeg sastanka Evropskog saveta u Salcburgu, gde je, doduše, opet potvrđena „evropska perspektiva za zapadni Balkan”, ali uz već pomenuta ograničenja, postalo jasno da je u Uniji zavladalo sasvim drugačije raspoloženje od onog u Solunu. Dovoljno je bilo slušati izjave evropskih lidera, koji su sve glasnije tražili da se proširenje Unije odloži, privremeno ili trajno obustavi.
Jedan od razloga za promenu je lanjska propast evropskog ustava (na referendumima u Francuskoj i Holandiji), kojim je, pored ostalog, trebalo omogućiti formalne uslove za prijem novih članica posle Rumunije i Bugarske, poslednjih iz pređašnjeg „paketa”. Drugi razlog je „zamor od proširenja”: nakon povećanja EU sa 15 na 25 članica, maja 2004. godine, potrebno je – kažu evropski lideri – zbiti redove, pretresti institucije, razmotriti ekonomske i socijalne uslove.
Drugi preokret
Junski sastanak šefova država i vlada zemalja članica EU bio je pokušaj – koliko uspešan, tek će se videti – da se obeshrabrenim, razočaranim i pomalo ogorčenim žiteljima Balkana bar donekle povrati vera u «časnu reč» Brisela. Neki dan pre toga Albanija je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, Turska i Hrvatska su zaključile prvo od 35 poglavlja u pregovorima sa Unijom (doduše, ono najmanje sporno, o nauci i istraživanjima). Hrvatskoj su sa raznih strana, a naročito od nemačke kancelarke Angele Merkel, stigle poruke podrške i obećanja da će «pogurati» njen što brži ulazak u EU (Zagreb se nadao da će se to dogoditi pre izbora za novi Evropski parlament 2009. godine), a šef kancelarije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Žosep Ljoveras najavio je da će pregovori o SSP sa Crnom Gorom biti nastavljeni pre „letnje pauze”.
Čak je i Srbija, sa kojom su pregovori o SSP-u suspendovani zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom (još nije uhapšen Ratko Mladić), dočekala da je podsete na njenu «evropsku budućnost» kako bi istrajala na reformskom putu... i, naravno, lakše podnela raskid sa Crnom Gorom i sve izvesniji gubitak Kosova.
„Bolje je da zemlje zapadnog Balkana primimo u članstvo jednog dana, nego da za vojnu stabilizaciju tog regiona izdvajamo ogromna sredstva”, smatra Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije.
Slučaj Srbije
Italijanski premijer Romano Prodi izjavio je da Srbija i sve balkanske zemlje treba da postanu deo Evropske unije, jer Evropa nema budućnost bez njih. „Podržavamo ulazak Hrvatske u EU, ali Evropa neće biti kompletna sve dok joj se ne pridruži i ostatak bivše Jugoslavije”, rekao je Prodi, posebno imajući u vidu Srbiju. Ursula Plasnik, šefica diplomatije Austrije – kao aktuelni predsedavajući EU - obećala je da će lideri Unije razmotriti kako pomoći Srbiji, posebno mladim generacijama, za koje je na poslednjem samitu Evropskog saveta najavljeno olakšanje viznog režima do kraja naredne godine. Koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Erhard Busek takođe smatra da Srbija treba da postane član Evropske unije, ocenivši da na Zapadu vlada pogrešna, loša slika o Srbiji i reformskim procesima u zemlji.
I slovačka diplomatija želi da pomogne Srbiji da «ne zapadne u skeptično raspoloženje», kako je izjavio šef slovačke diplomatije Eduard Kukan. Zato Bratislava namerava da u EU pokrene raspravu kako podstaći srpsku vladu da savlada trenutne ekonomske i političke probleme.
I u najnovijoj deklaraciji Evropskog saveta o zapadnom Balkanu posebno se naglašava kako bi trebalo pomoći Srbiji da se ne oseti izolovana i zapostavljena. Evropski lideri su, izgleda, posle dužeg razmišljanja došli do zaključka da, u slučaju naše zemlje, svako razočaranje Zapadom, osećanje da je izneverio obećanja, otvara vrata novim nevoljama, kao što su jačanje ekstremizma i izolacionizma na račun proreformskih, miroljubivih demokratskih snaga.
Toliko su nas uveravali da je najgori argument kojim možemo uveriti Evropsku uniju da nas primi – alternativni scenario «destabilizacije zemlje, regiona i cele Evrope»... a sad ispada da je to jedini argument radi kojeg je EU spremna da nas ponovo vrati na dnevni red.
Evropski forum br. 6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 808 od 29. juna 2006. |
|