| Makedonija | |
Ne “da li”, već “kada” u EU
I građani i politička elita smatraju da im je kandidatskim statusom Makedonije obezbeđeno mesto u Evropi
Piše: Mr Dane Taleski
Makedonija je dobila status države kandidata 17. decembra 2005. godine, posle deset godina saradnje i komunikacije sa Evropskom unijom. Iako je nezavisna od 1991. godine, zbog spora sa Grčkom oko naziva, primljena je u Ujedinjene nacije tek 1994. Diplomatski odnosi sa EU-om uspostavljeni su u decembru 1995. Makedonija je počela da prima ekonomsku pomoć u okviru PHARE programa, i do danas je dobila oko 767 miliona evra od Evropske unije.
Politički odnosi Makedonije i Unije nastavili su da se razvijaju na osnovu ugovora. Prvi po redu bili su ugovori o saradnji i saobraćaju u 1996, i ugovor o trgovini i tekstilu u 1997. EU je 1998. poslala svog prvog ambasadora u Makedoniju, a 2000. godine ustanovila je svoju delegaciju u Republici Makedoniji. Osim formalnih ugovornih odnosa, ovim procesima uspostavljena je tešnja saradnja i otvoren je put za dalje jačanje odnosa. Trgovinski ugovori obezbedili su pristup makedonskih proizvoda zajedničkom evropskom tržištu.
Zajedničko tržište potpuno je otvoreno posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u aprilu 2001. godine. Taj sporazum stupio je na snagu u aprilu 2004. godine. Sporazum ustanovljava asimetričnu trgovinsku liberalizaciju u periodu od deset godina. To znači da će u toku sledećih deset godina makedonski proizvodi moći da se izvoze u Evropsku uniju bez carina ili kvantitativnih ograničenja. S druge strane, carine i druga ograničenja na uvoz proizvoda iz EU-a smanjuju se 10 odsto godišnje, a potpuno će biti ukinuti posle 2014. Makedonski izvoz je ipak daleko od toga da cveta, zbog lošeg standarda domaćih proizvoda.
Osim ekonomskih poboljšanja, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju povećao je pritisak na nacionalne vlasti da harmonizuju makedonsko zakonodavstvo sa “EU akijem” i da još snažnije nastave proces institucionalnih reformi. Pošto je smatrala da je učinila dovoljan napredak u oba aspekta, Vlada Republike Makedonije je u martu 2004. odlučila da podnese zahtev da Makedonija postane država kandidat. Reč je bila o taktičkoj odluci da se prijava podnese pre nego što je Evropska unija proširena sa deset novih članica u maju 2004. Pozitivan odgovor Evropske komisije (tzv. avis) došao je u novembru 2005, nagovestivši istu takvu odluku Evropskog saveta mesec dana kasnije.
Mnogi smatraju da je odluka Evropske unije da Makedoniju nagradi kandidatskim statusom bila politička. Ekonomski gledano, zemlja ima nizak rast i male strane investicije, najviše zbog neefikasnog sudstva i slabe poslovne klime, kao i iste takve institucionalne infrastrukture. Stabilnost zemlje posle sukoba iz 2001. godine i puna primena Ohridskog okvirnog sporazuma smatraju se najsnažnijim razlozima za dobijanje kandidatskog statusa. Izgleda da je politička stabilnost Balkana bila namera Evropske unije kada je Makedoniji dala status kandidata. Ako se u obzir uzmu poslednji politički događaji u regionu – raspad državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i pregovori o budućem statusu Kosova – ovo svakako nije za potcenjivanje.
Na drugoj strani, politička razmatranja takođe otežavaju makedonski put integracije u Evropsku uniju. Otvoreni francuski skepticizam, kao i ponovno razmišljanje o budućim proširenjima u Nemačkoj, pre neki dan su začinjeni izjavom Olija Rena, komesara za proširenje, da neće biti novog proširenja pre 2010. godine, nakon što Bugarska i Rumunija pristupe 2007. ili 2008. Iako je mnogo napredovala, čini se da je Makedonija još uvek na pola puta do pune integracije.
Sledeći kvalitativan korak napred za Makedoniju jeste početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Početak pregovora mora prvo da odobri Evropska komisija, a ona će o tome izvestiti na kraju 2006. godine, sa procenom mnogih kratkoročnih pitanja. Na vrhu liste je uspešno organizovanje slobodnih i fer parlamentarnih izbora u julu 2006. godine, a slede reforme u sudstvu, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, reforma policije i stvaranje efikasnijih procedura za strane investicije. Administrativne sposobnosti koje moraju da odgovore na sva pitanja u odgovarajućem vremenu su pod velikim znakom pitanja.
Javnost, međutim, veoma podržava ideju da Makedonija postane država članica Evropske unije. Istraživanje Instituta za demokratiju iz Skoplja (IDSCS) iz maja 2006. godine pokazuje da oko 94 odsto građana podržava ovu ideju. Isto istraživanje kaže da je za 57 odsto građana članstvo u Evropskoj uniji glavni prioritet za njih lično. Skoro polovina stanovnika misli da će Makedonija ući u Evropsku uniju za deset godina. Ovakvo realistično razmišljanje ne podstiče donošenje političkih odluka koje bi bile za ubrzavanje procesa integracije u EU. Građani su generalno srećni i zadovoljni i osećaju da je njihovo mesto u Evropi potvrđeno. Njihova očekivanja od članstva u EU-u su veoma visoka. Između 80 i 90 odsto njih veruje da će to doneti napredak u oblastima kao što su ekonomski razvoj, strane investicije i domaća politika i stabilnost. Glavne preporuke građana u vezi sa procesom evropske integracije u skladu su sa preporukama koje dolaze iz Evropske unije. Oni bi voleli da vide veći ekonomski napredak i manje euforije, a i svesni su toga da kandidatski status donosi više obaveza nego nagrada. Tri četvrtine ispitanika (74 odsto) smatra da je glavna takva preporuka rešavanje problema nezaposlenosti, dok 65 odsto navodi problem korupcije u državnim institucijama.
Dok se izbori u julu 2006. ne završe, političke kampanje i druge partijske aktivnosti privlačiće pažnju javnosti, ostavljajući malo prostora za praktičnija pitanja evropske integracije. Politička elita sa svih strana političkog sprektra podržava proces evropske integracije. Međutim, kao i narod, i oni imaju vrlo skromna očekivanja. Vladajući SDSM u tekućoj kampanji tvrdi samo to da će oni započeti pregovore sa Evropskom unijom, ukoliko osvoje još jedan mandat. Ista su očekivanja i Blerima Reke, budućeg makedonskog ambasadora u EU-u, u vezi s njegovim budućim mandatom. Niko nije siguran kada će Makedonija postati članica Evropske unije. Ipak, pitanje više nije “da li će”, već “kada će”.
Autor je asistent na Odseku za političke nauke Univerziteta “Sv. Kiril i Metodije” u Skoplju
Evropski forum br. 6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 808 od 29. juna 2006. |
|