| Evropski savet o Srbiji i Balkanu | |
Blaži vizni režim
Šefovi država i vlada Evropske unije obećali su, na zasedanju održanom 15. i 16. juna u Briselu, finansijsku pomoć regionu na njegovom “evropskom putu”
Šefovi država i vlada Evropske unije potvrdili su, na zasedanju održanom 15. i 16. juna u Briselu, “evropsku perspektivu” za države Zapadnog Balkana, i obećale podršku u njenom ostvarenju uz “prikladnu finansijsku potporu, naročito kroz instrument pretpristupne pomoći”. Oni su pozvali Evropsku komisiju i Evropsku investicionu banku da, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i drugim međunarodnim finansijskim ustanovama prisutnim u regionu, ojačaju saradnju i “preduzmu neophodne mere za stvaranje mehanizma za finansiranje Zapadnog Balkana”.
U zaključcima sa dvodnevnog sastanka Evropskog saveta navodi se da napredak ka članstvu u Evropskoj uniji zavisi od toga u kojoj meri će svaka od zapadnobalkanskih zemalja pojedinačno ispunjavati uslove iz Kopenhagena, i zahteve u procesu stabilizacije i pridruživanja, što uključuje i punu saradnju sa Haškim tribunalom, kao i jačanje dobrosusedskih odnosa u regionu. Evropski vođi su posebno istakli da očekuju skore rezultate u stvaranju zone slobodne trgovine u regionu, isto kao i vizne olakšice EU-a za državljane zapadnobalkanskih država.
Zemlje Evropske unije podržale su nastojanja Rumunije i Bugarske da 1. januara 2007. godine postanu punopravne članice Unije, ali traže od te dve balkanske zemlje da ubrzaju reforme i ispune određene uslove. Bugarska mora da pokaže rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, da usvoji antikorupcijske zakone, da iskoreni pranje novca i završi reforme u poljoprivredi, a Rumunija treba da završi uspostavljanje agencija za raspodelu pomoći poljoprivrednicima iz fondova EU-a, da ubrza reformu poljoprivrede i da unapredi sistem prikupljanja poreza. Od obe države se traži da pojačaju napore kako bi odlučno i bez odlaganja rešile preostala sporna pitanja, i ukoliko to uspeju, 1. januara 2007. postaće punopravne članice Unije.
Evropski lideri su od Ankare zatražili da normalizuje odnose sa Kiprom ukoliko ne želi da rizikuje odlaganje pristupnih pregovora sa EU-om, pre svega da otvori svoje luke i aerodrome za kiparsku robu. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je, međutim, odmah izjavio da njegova zemlja to neće učiniti sve dok kiparski Turci budu izolovani (odnosno dok EU ne ukine trgovinska ograničenja uvedena za žitelje severnog dela ostrva), čak i ako Evropska unija zbog toga suspenduje pregovore o prijemu Turske u svoje članstvo.
U posebnoj deklaraciji o Zapadnom Balkanu, Evropski savet je ocenio da je “miroljubiva i napredna Srbija, potpuno uključena u porodicu evropskih nacija, veoma važna za stabilnost regiona” i podsetio da je EU spremna da obnovi pregovore sa Srbijom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju čim saradnja Beograda sa Haškim sudom bude potpuna. Takođe je naglašeno da su se EU i njene zemlje članice već dogovorile da razvijaju odnose sa Crnom Gorom, kao suverenom i nezavisnom državom. Evropski savet je pozvao Srbiju i Crnu Goru da uspostave neposredan i konstruktivan dijalog o budućim odnosima, navodi se u deklaraciji, gde se kaže i
da će EU i dalje pružati doprinos razgovorima o budućem statusu Kosova, kao i da je spremna da ojača svoje prisustvo na Kosovu pošto status bude određen, i to posebno kad je reč o policiji, pravnoj državi i ekonomiji”.
EU će i dalje pomagati BiH da obezbedi stabilnost i napreduje u bitnim reformama koje je pokrenula, i “poziva bosanske vlasti da obezbede stvaran i opipljiv napredak u sprovođenju policijske reforme sa ciljem da se održi dinamika procesa stabilizacije i pridruživanja”. Takođe je naglašena važnost sprovođenja ustavnih reformi u BiH.
Lideri evropske dvadesetpetorke pozvali su sve strane u Makedoniji da obezbede da se izbori 5. jula održe u skladu sa međunarodnim normama i “izrazili zadovoljstvo zbog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Albanijom, očekujući da ona ostvari pomak u programu reformi.
U deklaraciji se “snažno ohrabruje regionalna saradnja, naročito kroz Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi” i izražava zadovoljstvo zbog inicijative za stvaranje regionalne zone slobodne trgovine, pokrenute 6. aprila u Bukureštu.
Pozdravljeno je i potpisivanje sporazuma o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru EU-a i zemalja Jugoistočne Evrope, kao i napredak u ratifikovanju Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice Jugoistočne Evrope. “Evropski savet je svestan da je pitanje pojednostavljenja postupka izdavanja viza (EU) od posebnog značaja za zemlje regiona. Evropska unija stoga očekuje da budu usvojeni mandati za pregovore o pojednostavljenju tog postupka, kao i sporazumi o readmisiji” između država EU-a i Zapadnog Balkana.
Vođi EU-a su precizirali da to treba da bude učinjeno u skladu s dogovorom evropskih partnera o uprošćavanju viznog režima postignutog prošlog decembra, tako da pregovori o tome mogu da se okončaju u što kraćem roku, “poželjno u 2007, ili ranije gde je to moguće”.
Evropski forum br. 6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 808 od 29. juna 2006. |
|