| Bugarska i Rumunija | |
U Evropu kroz iglene uši
Većina negativnih komentara Evropske komisije na račun Bugarske i Rumunije, a naročito ove prve, upućena je na račun političkih kriterijuma, koji su, čini se, pooštreni
Piše: Dr Krasen Stančev
Da li će Bugarska i Rumunija uspeti da se plasiraju u članstvo Evropske unije 1. januara 2007. godine, kako je planirano, ili će Evropska komisija u oktobru oceniti da nisu spremne i odložiti njihov prijem za godinu dana?
Pre pet-šest godina svakoga je zanimala priroda ekonomskih procesa pristupanja Uniji, uzimajući u obzir kriterijume kao što su konvergencija, konkurencija, funkcionalna tržišna privreda… Ali, ono što se nedavno dogodilo nema veze sa ekonomijom. Većina negativnih komentara na račun Bugarske i Rumunije, naročito ove prve, dolazi iz oblasti političkih kriterijuma. Utisak je, čak, da su ti kriterijumi pooštreni.
Postoje unutrašnji i spoljašnji razlozi za ovo pomeranje naglaska sa ekonomije na politiku:
- Svedoci smo “zamora od proširenja”, otuđenja od čudnih briselskih institucija i očekivanja, naročito u Francuskoj, zbog smanjenja subvencija;
- Institucije EU-a nisu se pokazale kao dovoljno sposobne da razumeju i izađu na kraj sa globalizacijom i konkurencijom SAD;
- Sad ima više službenika u Briselu koji se bave ovim dvema zemljama (Rumunijom i Bugarskom) nego što ih je bilo u vreme kad su se bavili “desetorkom” koja je 2004. godine ušla u EU.
Još su važnije domaće teškoće. Poslednji izveštaj Evropske komisije, u osnovi, kaže da je Rumunija savladala probleme, dok Bugarska još mora da se dokazuje. Obe imaju šansu, ukoliko se ne dogodi nešto naročito strašno, da pristupe Uniji dogodine. U čemu je, dakle, razlika među njima? Kako se dogodilo da se Bugarska, koja je verovala da prednjači na evropskom putu, našla iza Rumunije?
- Prošle godine su rumunski političari, posle mnogo zaustavljanja i ponovnog kretanja, svađa sa zastarelim ustavnim sudijama i pod pretnjom novih izbora, pogurali ustavne promene kojima se onemogućuje da političari smenjuju sudije i utiču na njih.
- U Bugarskoj, dva meseca pre konačnog izveštaja Evropske komisije, vladajuća koalicija (socijalista, članova partije bivšeg kralja, kao i partije za koju su glasali bugarski muslimani, a ovi potonji su imali dovoljnu većinu da donesu bilo koji ustavni amandman) učinila je upravo suprotno. Ignorišući kritike opozicije, javnosti i Evropske komisije, progurala je ustavni tekst koji omogućava ministru pravde da sastavlja budžet sudova, da ih “kontroliše” i “nadzire” uz pomoć parlamenta.
- I Rumunija i Bugarska promenile su glavne tužioce. Ali, i tu ima razlika. U Rumuniji je na to mesto sad postavljena osoba sa reputacijom u zaštiti ljudskih prava, koja nikad nije imala ništa sa Čaušeskuovim režimom. U Bugarskoj je novi glavni tužilac – inače sposoban i pošten momak – unuk čoveka “broj dva” Todora Živkova. Rumun se izborio da zarade političara i javnih službenika na visokim funkcijama (i njihovih porodica) budu javne i otvorio je dosijee bivše komunističke tajne službe. Bugarin nije imao hrabrosti da to učini, štaviše rekao je da “ne želi da se takmiči sa Rumunijom”. Njegove kolege iz parlamenta u stvari su zabranile pristup ovim dosijeima pre dve godine (da bi se sad predomislili, želeći da se tako dodvore javnosti koja ih već vidi odgovorne za moguće odlaganje ulaska u EU). U aprilu 2006. zabranili su da se objavljuju dokumenti o prihodima političara, ali zakon im dopušta da oni, na svoju ruku, mogu da objave šta god žele (glavni političari i sudije svoje poreske izjave postavili su na internet).
- Bugarska je poznata po nesposobnosti svog sudstva i policije, što dokazuje činjenica da nikad nisu otkrili, sudili im i kaznili nikoga ko je povezan sa više od stotinu javnih ubistava. Umesto da se potrudi da radi svoj posao, novi ministar unutrašnjih poslova šalje Briselu “ružičaste” izveštaje i manipuliše javnošću puštajući da iz ministarstva i tajnih službi “cure” poverljivi dosijei.
Očigledno je da Rumunija ima da reši dosta kritičnih problema pre ulaska u EU 2007, ali to su sve tehnička pitanja. Kritike upućene Bugarskoj su, međutim, političkog karaktera, a na njih se nadovezuju i tehnički nedostaci. Bugarska nije uspela da okonča istrage otvorene pre mnogo godina, i izabrala je vladu koja nije jednostavno nesposobna, već je i dovoljno arogantna da uporno radi upravo suprotno onome što od nje očekuje EU.
Bugarska bi ipak mogla da na vreme pristupi Uniji. Ali, zemljama koje su sledeće na redu neće biti dopušteno da se ponašaju kao Bugarska.
Autor je izvršni direktor Instituta za tržišnu privredu iz Sofije
ANTRFILEI
VLADIN PLAN ZA REFORME
Bugarski parlament velikom većinom izglasao 14. juna podršku vladinom planu za reforme koji bi trebalo da obezbedi ulazak Bugarske u EU sledeće godine, a koji je odobrila i Evropska komisija. Plan, pored ostalog, predviđa i formiranje specijalne policije i tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, određivanje pravila lobiranja, obezbeđenje transparentnosti u finansiranju partija, objavljivanje na internetu primanja svih visokih vladinih funkcionera i spisak njihove imovine. U usvojenoj deklaraciji traži se brzo usvajanje zakonskih mera neophodnih za realizaciju vladinog plana. Ministarka za evropske poslove Meglena Kuneva, autor usvojenog plana, izjavila je da Bugarska treba puno toga da uradi u sledećim mesecima, ali da je ona za to sposobna.
OTVARANJE TAJNIH DOSIJEA
Vlada u Sofiji je najavila otvaranje više miliona dosijea iz vremena komunističkih tajnih službi, među kojima su i oni o ljudima na vladajućim položajima. “Treba zaustaviti spekulacije u vezi sa njihovom prošlošću”, izjavio je tim povodom premijer Sergej Stanišev.
BUGARSKA NIJE SPREMNA ZA EU
Skoro polovina Bugara (48 odsto) smatra da njihova zemlja nije spremna da dogodine pristupi Evropskoj uniji, zbog toga što bugarski lideri nemaju političku volju da do kraja sprovedu reforme, dok svega 37 odsto veruje da će ući u EU 1. januara 2007. Prema rezultatima istraživanja državne agencije NPOC, većina Bugara smatra da je članstvo u Uniji jedini način da se stane na put siromaštvu i korupciji koju Evropska komisija vidi kao glavnu prepreku za ulazak Bugarske u EU. Od bugarske vlade se očekuju jasni rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, u dovršavanju reforme pravosuđa i sprečavanju pranja novca i pronevere pomoći EU-a.
I GRADONAČELNIK SOFIJE SUMNJA
Bugarska nije spremna da se pridruži Evropskoj uniji sledeće godine, jer vlada predvođena socijalistima nije uspela da se izbori sa korupcijom, izjavio je gradonačelnik Sofije i lider bugarske opozicije Bojko Borisov, inače bivši karatista i telohranitelj. On smatra da su rezultati koje je pokazala bugarska vlada daleko od neophodnih i da još nema načina da se osigura napredak u radu sporog i korumpiranog pravosuđa, prenosi agencija Beta. “To je najveći i najvažniji problem Bugarske”, rekao je Borisov, koji je od novembra, kada je došao na mesto gradonačelnika, otpustio 25 zvaničnika iz gradske uprave zbog sumnji da su bili korumpirani. Sad najavljuje da će krajem godine osnovati opozicinu partiju desnog centra, da bi se suprotstavio, kako je rekao, korumpiranoj političkoj eliti, ali da neće tražiti prevremene parlamentarne izbore. “Zaista želim da uđemo u EU. Pre 1. januara ne želim da unosim potrese u vladu”, objasnio je Borisov.
Evropski forum br. 6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 808 od 29. juna 2006. |
|