| Bosna i Hercegovina | |
Odgovornost Evropske unije
Bosna i Hercegovina je priča o uspjehu za koji velike zasluge pripadaju Evropskoj uniji. Ali čini se gotovo kao da EU ne želi priznati u kolikoj je mjeri oporavak BiH doista bio uspješan – stoga je za ovu zemlju vizni režim i dalje na snazi.
Organi vlasti BiH započele su proces pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom u novembru prošle godine, nakon što su realizirale ambiciozan plan reformi kojima je sudstvo usklađeno sa evropskim standardima, oružane snage ujedinjene, te uspostavljeni mehanizmi za uspješnu slobodnu tržišnu ekonomiju (5 procenata godišnjeg rasta u protekle četiri godine).
Prijem u EU dio je programa svake značajne političke stranke u BiH, tako da se EU nalazi u veoma moćnoj poziciji da domaćim organima vlasti ostvarenje ovog cilja uslovi ispunjenjem njihovih obaveza (uključujući punu saradnju sa Haškim tribunalom).
EU mora biti ustrajna i energična u postavljanju ovog uslova, i mora to činiti kada god je potrebno. U isto vrijeme, EU mora razumjeti da BiH zaista ostvaruje značajan napredak – samo priznavanje te činjenice može ubrzati tempo napretka koji je već postignut. (…)
U ovom trenutku ne lobiram za potpuno ukidanje viznog režima. Ali tvrdim da trebamo uvesti sistem ublažavanja viznog režima koji bi donio prednosti penzionerima, studentima, akademskim radnicima i poslovnim ljudima iz Bosne i Hercegovine.
Iz članka objavljenog u aprilu ove godine u nemačkom časopisu “Die Welt”.
Kristijan Švarc Šiling je specijalni predstavnik EU-a i visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH
EVROPSKA KOMISIJA O NAPRETKU BiH
Potrebne dinamičnije reforme
Evropska komisija je ocenila da je BiH donekle napredovala u reformama, ali da vlasti u narednim mesecima moraju da im pristupe mnogo dinamičnije nego do sada. Rejnhard Pribe, direktor u Generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje, preneo je sagovornicima u Sarajevu zabrinutost zbog sporosti u reformi policije, i upozorio da bi nastavak ometanja rada Direkcije zadužene za rekonstrukciju policijskih struktura u BiH mogao dovesti u pitanje potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. On je rekao da u procesu reforme policije u BiH najviše okleva Republika Srpska.
Pribe je takođe primetio da za sada nema ozbiljnih teškoća u saradnji sa Haškim tribunalom, ali da se ona mora i nadalje odvijati bez zastoja, uprkos tome što je ovo izborna godina za BiH, ukoliko ova zemlja želi da napreduje na evropskom putu.
Evropski forum br. 6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 808 od 29. juna 2006. |
|