Novi predlog Evropske komisije

Plan za građane Evrope

Godinu dana posle propasti Nacrta ustava EU-a i premišljanja o budućnosti Evrope, došlo je vreme da se preduzmu konkretne mere, kojima će se vratiti poverenje građana u Uniju, a ona sama učiniti delotvornijom

Evropska komisija usvojila je 10. maja ambiciozan politički plan za građane Evrope, kao njen doprinos predstojećem junskom samitu EU-a. Zaključci koje će preporučiti Savetu rezultat su široke debate o budućnosti Evrope, vođene u poslednjih godinu dana – posle propasti ustava EU-a na referendumima u Francuskoj i Holandiji – u državama članicama Unije i njenim institucijama. Taj period su evropski lideri namenili “razmišljanju o Evropi”. U predlogu Komisije ističe se da je sad došlo vreme da se pređe “sa reči na dela”, odnosno da se saznanja iz rasprave pretoče u konkretne politike i mere.
Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije (EK), tim povodom je rekao u Briselu, na predstavljanju ovog dokumenta: “Komisija se danas nalazi na raskrsnici. U poslednjih 18 meseci uspešno smo se bavili mnogim temama koje su, u vreme kad sam stupio na ovu dužnost, bile u ćorsokaku, i sad smo pred donošenjem novog, ambicioznog političkog plana za građane. Od svih država članica i institucija Unije očekuju se konkretni napori da se on sprovede. Moramo obnoviti posvećenost Evropi. Jedini način da povratimo poverenje javnosti u EU jeste kroz rezultate. To je i put za stvaranje uslova da se dođe do institucionalnog sporazuma.”
Margot Valstrom, potpredsednica EK-a za institucionalne odnose i komunikacionu strategiju, istom prilikom je istakla da ovim planom Komisija pokazuje da je saslušala ono što su imali da kažu građani, koji sad čekaju da vide šta će evropski lideri preduzeti. “Čak i kad su njihova osećanja prema članstvu u Uniji i načinu na koji EU deluje podeljena, građani veruju da ona ispunjava usvojenu politiku”, smatra Valstrom.

Stare vrednosti, novi rezultati

Evropska komisija ocenjuje da je razvoj Evropske unije, sve u svemu, “uspešna priča” koja je svojim građanima, i kontinentu u celini, osigurala mir, stabilnost i napredak. Osnovne vrednosti i principi Unije ostali su neizmenjeni u proteklih 50 godina, od usvajanja Rimskog ugovora o osnivanju Evropske zajednice: sloboda, demokratija, vladavina prava, tolerancija, solidarnost, razvoj kroz saradnju, očuvanje kulturnog bogatstva i različitosti... Ali, i Evropa i svet su se promenili u ovih pola veka, i da bi funkcionalno odgovorila izazovima novog vremena – kao što su globalizacija, suzbijanje terorizma i organizovanog kriminala, stvaranje novih radnih mesta, održivi razvoj – EU mora da se menja, u skladu sa očekivanjima svojih građana.
Rasprava o “planu D” (demokratija, dijalog, debata) u proteklih godinu dana pokazala je da je EU, uprkos tome što nije postignuta saglasnost o evropskom ustavu – preduzela čitav niz uspešnih mera. Pored ostalog, usvojen je finansijski plan za naredni sedmogodišnji period; doneta platforma za privredni rast i povećanje zaposlenosti u revidiranoj Lisabonskoj strategiji; prihvaćeni nova socijalna agenda i Akcioni plan za jače delovanje EU-a u oblasti sloboda, bezbednosti i pravosuđa; reformisan Pakt o stabilnosti i rastu; oblikovana nova energetska politika Unije; postignut dogovor o mnogim osetljivim sektorima, kao što su usluge i hemijski proizvodi. Sad EU mora da sva ova postignuća pretoči u konkretnu dobrobit svojih građana.

Dvanaest inicijativa

Komisija kao glavne strateške ciljeve EU-a u novom, globalnom okruženju, navodi napredak, solidarnost i bezbednost, sa posebnim usmerenjem na ekonomski rast i povećanje zaposlenosti. Kako, međutim, postoji raskorak između onoga što Unija preduzima, i onoga što javnost smatra njenom ulogom, Komisija će morati, kako bi povratila poverenje građana, da upregne sve svoje resurse, unutrašnje i spoljne, i ponudi građanima rešenja za probleme koje oni navode. U tom smislu, Komisija svoj plan zasniva na 12 konkretnih inicijativa.
Među njima su, pored ostalih, jačanje jedinstvenog tržišta i dublja ekonomska integracija, zasnovani na Lisabonskoj strategiji, uporedo sa novim “planom solidarnosti” koji će građanima EU-a doneti ne samo otvaranje novih radnih mesta već i viši kvalitet života, čvršću socijalnu koheziju i veće mogućnosti saradnje sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim vlastima i ostalim socijalnim partnerima i civilnim društvom.
U planu su i smanjenje birokratije, unapređenje odlučivanja i odgovornosti u oblastima pravosuđa, sloboda i bezbednosti, na osnovu postojećih sporazuma; zatim bolji pristup građana njihovim pravima; uspešnija kontrola spoljnih granica; snažnija antiteroristička politika; efikasniji sistem prihvata azilanata (do 2010. godine) sa harmonizovanim pravilima i procedurama; uspešnija saradnja u sudstvu i na konzularnim poslovima; puno sprovođenje usvojenih mehanizama za očuvanje sigurnosti hrane i zdravlja i suzbijanje bioterorizma.

Preispitivanje proširenja

Naglašavajući uspeh dosadašnjih proširenja Evropske unije, zaključno sa onim poslednjim, iz maja 2004. godine, Komisija smatra da Unija mora ostati dosledna svojim obećanjima o prijemu novih članica. Istovremeno, međutim, svesna sve dubljeg preispitavanja dometa i brzine budućeg širenja EU-a, ona predlaže da se o tome otvori šira debata, jer proširenje može biti samo zajednički projekat svih članica Unije. Osnovica za raspravu biće zaključci iz Kopenhagena (1993) u kojima su utvrđeni kriterijumi za prijem novih članica, i gde se prvi put pominje “apsorpciona moć” EU-a, kao i “Agenda 2000”, koja je predloženim reformama institucija, politika i budžeta Unije utrla put dosad najvećem proširenju Unije, za deset pridošlica, 2004. godine.
U dokumentu EK-a ne pominje se, međutim, Solunski plan iz 2003. godine, kojim je otvoren put za ulazak zapadnobalkanskih zemalja u Uniju, i kojim se EU obavezala da Hrvatskoj, Makedoniji, Albaniji, SCG i BiH pomogne u dostizanju evropskih standarda potrebnih za ispunjenje uslova za članstvo.

O Ustavu za dve-tri godine

Na kraju dokumenta, Komisija se zalaže za novu agendu Evropske unije, “plan za građane Evrope”, koja će se sprovoditi kroz stalni dijalog, efikasniju primenu postojećih ugovora, i “korak po korak” pristup rešavanju budućih institucionalnih dogovora. Ovaj pristup, sa kojim će Komisija izaći u junu, tek je prvi korak. Iza njega bi usledila politička deklaracija evropskih lidera, koju bi podržale sve članice Unije, Evropski parlament i Evropska komisija, u martu naredne godine, na svečanom obeležavanju pola veka od potpisivanja Rimskog sporazuma.
Privremeno “zamrznuti” ustavni projekt ponovo bi bio oživljen za dve-tri godine, a u međuvremenu bi EU na najbolji način iskoristila postojeće ugovore.
Komisija završava svoj predlog citatom Žana Monea, idejnog oca “ujedinjene Evrope”, koji je još pre više od pola veka zaključio da “za evropske narode nema druge budućnosti, osim u uniji”.
EF

Evropski forum br. 5. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 803 od 25. maja 2006.

home povratak