| To nije evropski | |
Rimska deklaracija
Međunarodna komisija za Balkan: «Ukoliko Evropska unija ne usvoji hrabru strategiju pristupanja koja integriše sve balkanske zemlje u Uniju u sledećih deset godina, na nju će se i dalje gledati kao na nevoljnu kolonijalnu silu sa ogromnim troškovima na mestima kao što su Kosovo, Bosna, pa čak i Makedonija. Pravi referendum o budućnosti Evropske unije biće održan na Balkanu»
U izveštaju koji smo objavili pre godinu dana zaključili smo da je trenutni status kvo na Zapadnom Balkanu opasan i neodrživ, te da je evropska integracija jedini način na koji razvoj i napredak može da se donese u region. Naši pogledi ostaju isti i danas.
Zabrinuti smo, međutim, što su evropski lideri izgubili hrabrost da ispune obećanje iz 2003. godine da će region dovesti u Evropsku uniju. Uplašeni rezultatima referenduma o ratifikaciji Ustava Unije, lideri EU-a povukli su se u politiku koja umesto da preobrazi Balkan, predlaže samo da upravlja statusom kvo.
Pre dva meseca u Salcburgu Evropska unija propustila je da ponovo uveri narode Zapadnog Balkana da je nepovratno opredeljena da ih integriše što je pre moguće. Poruka sa sastanka u Salcburgu bila je da Evropska unija nije ni spremna ni voljna da ponudi kredibilnu perspektivu članstva.
Možemo samo da žalimo zbog ovog nesrećnog razvoja. Upravo na Balkanu Evropska unija mora da pokaže da ima moć da preobražava slabe države i podeljena društva. To je imperativ za Balkan, ali ne manje i za EU. Ukoliko Evropska unija ne usvoji hrabru strategiju pristupanja koja integriše sve balkanske zemlje u Uniju u sledećih deset godina, na nju će se i dalje gledati kao na nevoljnu kolonijalnu silu sa ogromnim troškovima na mestima kao što su Kosovo, Bosna, pa čak i Makedonija. Pravi referendum o budućnosti Evropske unije biće održan na Balkanu.
Nažalost, u Salcburgu je datum pristupanja Uniji za zemlje Zapadnog Balkana koje tome teže – pomeren u nepredvidljivu budućnost. Zemljama Zapadnog Balkana ponuđeni su beskrajni pregovori o pristupanju. Kršenje obećanja sastoji se u tome što će taj datum biti određen ne samo spremnošću država koje su u procesu pristupanja već i takozvanim apsorpcionim kapacitetom Evropske unije. Istina je da stanovništvo malih balkanskih država čini četiri odsto današnjeg stanovništva Evropske unije. Izazov nije “apsorpcioni”, već moralni kapacitet Unije.
Salcburški sastanak je potrebu za politikom “pametnih viza” – koja bi mogla da osvoji poverenje javnosti – pretvorio u neodređeno i neprivlačno obećanje o “olakšavanju viza”. Rezultat će biti dalja marginalizacija i izolacija proevropske omladine sa Balkana, kojoj šengenski zid danas blokira ulazak u Evropu. Kako sada stoje stvari, građani država kao što su Ruska Federacija ili Ukrajina uživaće blaži vizni režim nego ljudi iz potencijalnih kandidata za Evropsku uniju sa Balkana. Evropa se nije na ovo obavezala u Solunu 2003. godine.
Po našem mišljenju, povlačenje od obećanja iz Soluna, kao i na tome izgrađenog konsenzusa o politici, može da vodi ozbiljnim i štetnim trendovima u regionu. Bez dovoljnog ekonomskog rasta, funkcionalnih država i uverljive (kredibilne) evropske perspektive, region rizikuje da postane geto na obodu Evropske unije. Kriza evropske perspektive je u srcu krize na Balkanu danas. U slučaju Kosova, odsustvo ubedljive perspektive članstva u Uniji umanjuje ključni podsticaj Beogradu i Prištini da se dogovore o rešenju.
Danas je potreban povratak duhu konsenzusa iz Soluna 2003. godine i politikama koje su iz njega proistekle. Zemljama i društvima sa Balkana Evropska unija mora da ponudi realističan put ka članstvu. Ona mora da razvije politike koje će garantovati slobodne vize, obrazovne mogućnosti i slobodu kretanja mladoj generaciji, naročito studentima, kao i poslovnoj zajednici u svim zemljama Zapadnog Balkana. Bez takvih politika, svi pokušaji Evropske unije da izgradi poverenje i nadu u evropsku budućnost regiona osuđeni su na propast.
Očekujemo da Evropa ispuni svoje obećanje.
Tekst tzv. Rimske deklaracije Međunarodna komisija za Balkan izdala je na Dan Evrope, 9. maja 2006. godine, godinu dana posle objavljivanja izveštaja “Balkan u budućnosti Evrope”, koji je na našem jeziku štampan u aprilskom broju “Evropskog foruma” za 2005.
Evropski forum br. 5. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 803 od 25. maja 2006. |
|