| Gde smo mi u sutrašnjoj Evropskoj uniji
|
|
Mini i maksi Evropa
Izgleda da ćemo dobiti “Evropu koncentričnih krugova” ili “Evropu u više brzina”, što za nas nije dobro, ali je manje loše od toga da nikada ne dobijemo člansku kartu
Piše: dr Jovan Teokarević
Koliko se nas uopšte tiče budućnost Evropske unije – što je tema ne samo ovog broja “Evropskog foruma”, već i mnogih diskusija u Uniji i van nje u poslednjih godinu dana, otkada je posle zaustavljanja ratifikacije Ustava, EU u ozbiljnoj krizi? Ako čak optimistički pretpostavimo da suspenzija naših pregovora sa Briselom neće dugo trajati, mi niti smo deo ovog kluba, niti ćemo to skoro postati, danas nas tamo žele manje nego juče, a i mi sami izgleda polako gubimo volju za tim.
Isto tako, u mesecu u kojem Evropska komisija usvaja dokument sa ovakvim naslovom, i u godini u kojoj će više institucija Unije da se izjasni na ovu temu, nas u stvari niko i ne pita za mišljenje. A i kad moraju da nas saslušaju, sve su nervozniji povodom naših kritika i strahova za budućnost. Sačekajte, kažu, da mi prvo dovedemo svoju kuću u red, da nam privrede počnu bolje da rade i da institucije Unije prilagodimo daljem širenju, a onda ćemo vam otvoriti vrata. Tada će nam i “apsorpciona sposobnost” porasti, dodaju oni koji su nam naklonjeniji, a oni drugi idejama o partnerstvu umesto članstva za nas mašu ispred očiju svojih birača. U stvari, nije baš za nas sa Zapadnog Balkana, reći će neko od njih, već za neke bivše sovjetske republike, pa možda i za Tursku, ali budite strpljivi, sad nije vreme za talasanje…
Ustav “na parče”
Vlade iz regiona uglavnom su, kako vidimo, prihvatile predlog da ne prave dodatne probleme, očigledno zadovoljne što u ovako nezavidnoj situaciji perspektiva članstva u Uniji bar zvanično nije dovedena u pitanje. Ta perspektiva izgleda, međutim, mnogo gore kada se ne posmatra iz Brisela, već iz država članica, pogotovo nekih uticajnijih i sve evroskeptičnijih. Tamo partije na vlasti očekuju da ih birači nagrade još jednim mandatom ako se dalje proširenje EU-a zaustavi, ili bar odloži na neko vreme.
Ćutanje i pristajanje na delić onoga što će Bugarska i Rumunija imati kroz nekoliko meseci, kao nove članice Evropske unije, teško da će nas daleko odvesti. Mislim da, pre svega, treba da pokušamo da što jasnije sagledamo posledice ove krize u Evropskoj uniji na perspektivu našeg članstva.
Počnimo od pitanja kada će budućnost Evropske unije biti izvesnija nego sada, to jest, hoće li pre svega institucionalna reforma i bolji ekonomski rezultati omogućiti da se proširenje nastavi bez većih protesta, posle prijema naša dva istočna suseda. Kratkoročne pa i srednjoročne prognoze nisu, na žalost, dobre: Evropska komisija je upravo predložila da se “period refleksije” o budućnosti Unije produži za još godinu dana, a bilo koji dogovor o promeni institucija sigurno neće biti moguć bar dve godine od sada, ako uopšte u celini i bude postignut. Nije reč ni o kakvoj tragediji, niti o nagoveštaju institucionalne paralize, jer će – pre nego što Hrvatska pokuca na vrata EU-a – organi Unije moći normalno da funkcionišu na osnovu ranijih važećih ugovora. Što se ekonomskog oporavka tiče, prognoze su veoma loše, čak i za srednjoročni period.
U poslednjem krugu
Od usvajanja Ustava Evropske unije neće, najverovatnije, biti ništa. To ne znači da mnogi njegovi delovi, čak i oni značajni i oni koji će omogućiti nastavak proširenja, neće možda biti usvojeni, u reformskim paketima, ili “na parče”. Mnogo važnija posledica ovakvog razvoja biće izgled koji će Unija poprimiti za nekoliko godina. Teško je iz današnje perspektive detaljno predvideti razvoj događaja, ali se čini gotovo neizbežnim da ćemo umesto manje-više dosadašnje jedinstvene strukture dobiti nešto što se obično naziva “Evropom koncentričnih krugova” ili “Evropom u više brzina”. To je pravac kojim se stvari kreću, čak i ako se to ne ogleda precizno u zvaničnim projektima. Neke članice će se, dakle, opredeliti za tešnju integraciju (u više oblasti, možda sa posebnim organima), neke za labaviju, a možda će postojati i mogućnost da se u jednoj oblasti bude u “jezgru”, a u drugoj na “periferiji” ili negde između. To će voditi i formalizovanju nejednakosti između članica, koja i sada delimično postoji – zemlje imaju više ili manje glasova na osnovu broja stanovnika.
Nama ovakav razvoj događaja ne odgovara, jer ćemo jednom, na kraju teškog puta, biti u poslednjem krugu kao vrlo mala zemlja, sa neznatnim uticajem i malim izgledima da se lako približimo centru. Protiv ovakvog preobražaja Unije treba da protestujemo koliko god možemo, ali je on ipak neuporedivo povoljniji od potpunog prestanka proširenja, kao jedne od takođe mogućih budućnosti Evropske unije. I u toj mini varijanti, pristupanje Evropskoj uniji - po ekonomskim i političkim prednostima koje bi donelo - i dalje je veoma isplativo, i dalje zaslužuje da bude naš strateški cilj i ključni nacionalni interes. Ne treba se zavaravati da će put do njega biti lak, a nama će popravljanje imidža biti podjednako važno i teško kao i ispunjavanje uslova za prijem.
Autor je docent na Fakultetu političkih nauka i direktor BeCEI-a
Evropski forum br. 5. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 803 od 25. maja 2006. |
|