| Vaclav Klaus: Liberalizacija, ne harmonizacija | |
Naslov mog današnjeg izlaganja – “Neke sumnje u sve bližu budućnost Evropske unije” – reakcija je na glavnu krilaticu trenutnog evropeizma, tj. na slogan “sve bliža Evropa”. Moramo da razlikujemo Evropu od Evropske unije i ja sam razočaran time što se ova dva termina tako lako međusobno zamenjuju. Češka je ušla u Evropsku uniju, ne u Evropu, pre dve godine. Ja zato nemam ni najmanju ambiciju da govorim o Evropi, da kritikujem Evropu, da gradim Evropu ili da je proširujem. Evropa je postojala, postoji, i postojaće nezavisno od naših ambicija da se unutar nje organizujemo, ujedinimo ili podelimo, ili da u njoj nađemo prijatelje ili neprijatelje.
Evropska unija (ne Evropa) je savremeni politički projekat nekih evropskih zemalja koje – nezavisno od svojih istorijskih, političkih, ekonomskih, kulturnih ili verskih razlika – žele da nešto urade zajedno. Trebalo bi videti uspehe i neuspehe ovog projekta, cenu i koristi od njega, analizirati i proceniti sve to.
Kada pogledam unazad pola veka, vidim dve različite faze evropskog integracionog procesa, sa dva različita integraciona modela. U početku je prevladavao model liberalizacije. Prvu fazu je odlikovalo unutarevropsko otvaranje uz pomoć sveopšte liberalizacije ljudskih aktivnosti, uklanjanjem prepreka na granicama država za kretanje roba i usluga, rada i kapitala, kao i ideja i kulturnih modela. Glavna odlika ove faze bilo je uklanjanje prepreka i nastavak međuvladine saradnje.
Drugu fazu, koju ja nazivam model harmonizacije, određuje centralizacija, regulacija odozgo, harmonizacija svih vrsta “parametara” političkog, ekonomskog i društvenog sistema, standardizacija uslova za proizvodnju i potrošnju, homogenizacija ljudskog života. Glavna odlika ove druge faze je unifikacija koja se usklađuje odozgo i stvaranje nadnacionalizma.
Meni se sviđa prvi model, ne drugi. Znam, naravno, da ćemo u stvarnosti uvek imati mešavinu oba modela, ali pitanje je koji od njih dominira. Nema sumnje o tome gde smo mi sada. Moja pozicija je jasna. Ja sam ubeđen da su unifikacija odlučivanja na nivou Evropske unije i sveopšta harmonizacija svih vrsta društvenih “parametara” otišli dalje nego što je nužno i više nego što je racionalno i ekonomski povoljno. To nije neutemeljen argument. Svestan sam “eksternalija”, “efekata prelivanja” i “javnih dobara za ceo kontinent”. Ove pojave postoje, bez ikakve sumnje i trebalo bi da nađu izraz u evropskim institucijama i zakonima. Ipak, kada kažem da postoje, ne znači da dominiraju. Druga faza procesa evropske integracije zasnivala se na potpuno pogrešnoj ideji da one dominiraju. Greška je veštački nametnuti takvo institucionalno rešenje. Mi svi gubimo, ne dobijamo.
Trebalo bi nešto da uradimo u vezi s tim. Predlažem da redefinišemo celokupnu koncepciju Evropske unije, a ne samo da pravimo kozmetičke promene. Predlažem da se vratimo originalnoj koncepciji pokušaja da se uklone sve vrste prepreka, da se vratimo konzistentnoj liberalizaciji i otvaranju svih tržišta (ne samo ekonomskih). Predlažem da smanjimo političku intervenciju u ljudske aktivnosti, a gde je intervencija neophodna, treba da bude blizu građana (znači, na nivou opština, regiona i država), ne u Briselu.
Evropskoj uniji treba tranzicija. Mi moramo da se vratimo modelu liberalizacije evropske integracije i da se oslobodimo modela harmonizacije koji predstavlja osnovu sadašnjeg evropskog razmišljanja. Moramo da zaboravimo slogan “manje nacionalne države – više internacionalizma”, jer je država nezamenjivi garant demokratije (suprotan svim vrstama “rajha”, carstava ili zajednica država). Moramo da probudimo evropsku tihu većinu koja ne zna da prelaz sa prvog na drugi model predstavlja revolucionarnu, kvalitativnu promenu. Moramo da počnemo da se ozbiljno bavimo detaljima neizbežnog procesa preobražaja.
Autor je predsednik Češke.
Ovo je deo govora koji je održao u Luksemburgu, 8. marta 2006.
ANTRFILE
Moramo da zaboravimo slogan “manje nacionalne države – više internacionalizma”, jer je država nezamenjivi garant demokratije, suprotan svim vrstama “rajha”, carstava ili zajednica država
Evropski forum br. 5. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 803 od 25. maja 2006. |
|