| Budućnost Evropske unije
|
|
Raskršće sa pet puteva
Postoji pet mogućih dugoročnih scenarija za EU do 2020. godine. Koji od njih će biti odabran zavisiće od ishoda borbe unutar Unije između federalista i zagovornika nacionalnih država, ekonomskih rezultata i funkcionisanja institucija EU-a
Piše: Laza Kekić
Evropska unija je na raskršću. Način na koji se bude reagovalo na situaciju nastalu odbijanjem francuskih i holandskih birača da podrže Ugovor o ustavu EU-a, i na jačanje potonje nesigurnosti, odrediće razvoj Unije u sledećim godinama. Tri povezane sile i dalje će međusobnim odnosima oblikovati izgled Evropske unije: ishod borbe unutar Unije između federalista i zagovornika nacionalnih država, ekonomski rezultati, kao i efikasnost i legitimnost funkcionisanja institucija Evropske unije.
Prema našim saznanjima, postoji pet mogućih dugoročnih scenarija za EU do 2020. godine.
STATUS KVO
(VEROVATNOĆA 40 ODSTO)
Sadašnji stepen institucionalne integracije Evropske unije, kao i ravnoteža između ovlašćenja Unije i nacionalnih država očuvani su. Nema daljeg značajnijeg pomaka u pravcu dublje integracije, niti dolazi do labavljenja postojećih aranžmana. Bitke između vizija koje su za i protiv federalizma nastavljaju se, ali rezultat se ne menja. Institucije EU-a obeshrabreno odustaju od inicijativa za nove politike. U toku dužeg perioda pokušaji da se proguraju neki postojeći predlozi, kao što su otvaranje tržišta za usluge, nailaze na blokadu manjine država članica. Većina politika koje utiču na funkcionisanje privreda ili na socijalne ciljeve i dalje se utvrđuju na nacionalnom nivou. Postoji, međutim, konsenzus o tome da se dotadašnja postignuća Evropske unije ne smeju izgubiti, a postojeći zakoni Unije se uglavnom poštuju. Vremenom, neki delovi Ustava EU-a se prihvataju, da bi funkcionisanje proširene Unije bilo moguće ili efikasnije. Dolazi i do skromnog poboljšanja ekonomske aktivnosti.
Pregovori o priključenju sa Turskom i svim zemljama Zapadnog Balkana napreduju, ali i kroz povremene krize. Do 2020. godine će Turska, a možda i neke ili sve države Zapadnog Balkana možda još uvek ostati van Evropske unije. Iako je verovatnoća od 40 odsto ovog scenarija “taljiganja” veća od svih drugih, postoji veliki rizik da će pretpostavljeni dogovor o zamrzavanju sadašnje ravnoteže između ovlašćenja Unije i nacionalnih država iščeznuti. Postoje i sumnje o održivosti evro zone na sadašnjim nivoima fiskalne i političke integracije. Konačno, na osnovu “teorije bicikla” razvoja Evropske unije, održivost “status kvo scenarija” mogla bi da dođe u pitanje, zbog nestabilnosti ravnoteže. Zato je verovatnoća da će EU krenuti u pravcu nekog od drugih scenarija veća od 50 odsto.
RASPAD EVROPE
(VEROVATNOĆA 15 ODSTO)
Konačni kolaps ili raspad Evropske unije nije verovatan, ali ni nezamisliv ishod. Sadašnja klima preti da uništi osnovno načelo dosadašnjeg funkcionisanja Unije – spremnost na kompromis i prihvatanje širih interesa EU-a kada se brane nacionalne pozicije. U ovom scenariju postoji agresivno nametanje defanzivnih i uskih interesa od strane vodećih članica. To se pretvara u bitku za fondove Evropske unije. Francuska naročito blokira dalje mere za otvaranje tržišta i insistira na povećanom protekcionizmu i regulaciji. Ima i otvorenog suprotstavljanja odlukama Evropske komisije i Suda pravde o državnoj pomoći i politici konkurencije. Postojeći nivo integracije jedinstvenog tržišta počinje da se raspada, a druge države počinju da se ponašaju na sličan način.
Ekonomski pokazatelji vodećih država članica su sve gori i vode do zlokobne spirale pritisaka za još više zaštite. Dogovor o budžetu Evropske unije počinje da se krši i najveći donatori ne uplaćuju svoje doprinose, prouzrokujući ograničenja u regionalnom i drugim politikama. Institucije Evropske unije su paralisane. Mlaki pokušaji da se prihvate neki elementi propalog ustava, kako bi se poboljšalo funkcionisanje proširene Unije, propadaju. Parlamenti jedne ili više država članica ne prihvataju ugovore o pristupanju sa Bugarskom i Rumunijom. Pregovori o članstvu sa Turskom završavaju se neuspešno.
Budžetska disciplina značajno popušta u ključnim državama evro zone, zajedno sa sve gorom političkom klimom. Političke napetosti i slabi ekonomski rezultati pritiskaju evro. Italija prva izlazi iz evro zone usred rastuće ekonomske krize u ovoj zemlji. Druge zemlje je slede. U Nemačkoj raste politički pritisak da se vrati marka. Evro zona se raspada.
Iako je scenario raspada Evrope moguć, on nije verovatan. Previše snaga u Evropi ima interes da se Evropska unija očuva, tako da bi vlade najverovatnije reagovale da spreče pad u haos i dezintegraciju. Strah od posledica bi ovo podstakao.
EVROPA JEZGRA
(VEROVATNOĆA 15 odsto)
Postojeći elementi “više brzina” u Uniji razvijaju se i vode stvaranju čvrste grupe jezgra, okružene manje integrisanim slojem drugih država. Unutrašnja grupa koristi rešenja o pojačanoj saradnji iz postojećih ugovora da bi sprovela protekcionističke i regulativne politike, kako bi se očuvao “socijalni model”. Zaštita od tzv. socijalnog dampinga uključuje i kažnjavanje nacionalnih kompanija koje se sele. Usvaja se novo zakonodavstvo o minimalnim zaradama za države jezgra. Pritisak za harmonizaciju poreza rezultira u ujednačavanju stopa korporativnih poreza. Prelazni periodi za slobodno kretanje radnika produžavaju se i zaoštravaju.
Početni pokušaji da se stvori jezgro bez otvorenog suprotstavljanja zakonodavstvu koje važi u celoj Evropskoj uniji pokazuju se kao nemogući, naročito u kontekstu slabih ekonomskih rezultata. Evropska unija će se eventualno podeliti na unutrašnju grupu i druge članice sa različitim nivoom integracije međusobno i sa članovima grupe jezgra. U okviru ovog scenarija dalje proširenje Unije se nastavlja u spoljašnjem prstenu. Do 2020. godine Turska, sve zemlje Zapadnog Balkana, kao i Ukrajina, postaju članice ovog spoljašnjeg kruga. Preostale zemlje EFTE se takođe priključuju.
Iako elementi ovog scenarija izgledaju ostvarivi, a i pokušaj da se stvori jezgro je veoma moguć, teško da bi ovaj scenario mogao da preživi. Ovaj model ne nudi mogućnost ekonomskog poboljšanja (a svakako ne brze dobitke koji bi mogli da učvrste jezgro). Stepen neophodnog francusko-nemačkog sporazuma, koji je neophodan uslov Evrope jezgra, više ne izgleda moguć. Tešnja odbrambena saradnja bi se nasukala zbog odsustva Velike Britanije, nemačkog antimilitarizma i nelagodnosti oko posledica po odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ovom scenariju dajemo verovatnoću od 15 odsto.
NEOGRANIČENA EVROPA
(VEROVATNOĆA 20 ODSTO)
Povraćaj na nacionalni nivo mnogih ovlašćenja Evropske unije, osim onih neposredno povezanih sa funkcionisanjem jedinstvenog tržišta, pri čemu bi ova potonja bila dovedena u red i uprošćena. Zajednička poljoprivredna politika se drastično reformiše i smanjuje. Iako je briselska birokratija manja i jevtinija nego što se obično pretpostavlja, značajna smanjenja njene veličine i budžeta, kao i manji doprinosi država, veoma su popularni i ublažavaju kritike uperene protiv Evropske unije. Budžet Unije je smanjen na polovinu, ili još manje, od jednog procenta bruto društvenog proizvoda Evropske unije, čime nesporazumi povodom finansiranja postaju stvar prošlosti. Fondovi EU-a koriste se za smanjenje regionalnih razlika unutar Unije.
Antireformske vlade i interesne grupe gube sposobnost da traže nove protekcionističke ili regulatorne intervencije u celoj Evropskoj uniji. Time se menjaju koordinate i klima za stvaranje nacionalnih politika i povećava se verovatnoća da će vlade usvojiti politike koje promovišu rast. Države biraju strategije nacionalnih privreda na osnovu takmičenja između različitih modela i u skladu sa specifičnim nacionalnim okolnostima.
Zemlje Evropske unije nastavljaju da labavo koordiniraju politike u oblastima kao što su spoljni odnosi i ekologija (Savet Ministara ostaje glavna institucija Unije). U ovom scenariju dalje proširenje se nastavlja kao u spoljašnjem prstenu scenarija Evropa jezgra. Do 2020. godine Turska, sve zemlje Zapadnog Balkan i Ukrajina članice su EU-a. Preostale zemlje EFTA su takođe pristupile. Prosečni ekonomski rezultati Evropske unije se značajno popravljaju, u odnosu na naše osnovno predviđanje. Federalističke snage u Evropi bi se oštro suprotstavile ovakvom tipu razvoja, u čemu bi ih podržale mnoge države koje bi se plašile uklanjanja zaštitnog kišobrana Unije u mnogim oblastima.
OŽIVLJENA EVROPA
(VEROVATNOĆA DESET ODSTO)
Posle perioda nesigurnosti, svađa i neodlučnosti, Evropska unija nalazi nov način da napreduje, sa produbljivanjem integracije. To uključuje minimalne standarde u socijalnoj zaštiti, povećanu saradnju u sprečavanju izbegavanja plaćanja poreza, kao i dogovor o minimalnoj stopi korporativnih poreza. Unutrašnje tržište se produbljuje, i trzište za usluge se postepeno otvara. Udeo zajedničke poljoprivredne politike u troškovima Evropske unije postepeno se smanjuje. Rezultat toga je sposobnost EU-a da u istraživanju i obrazovanju razvije politike koje podstiču ekonomski rast. Naglasak je na efikasnijim politikama. U pregovorima o proširenju dolazi do daljeg, postepenog napretka. Pakt stabilnosti i rasta je oživljen, a produbljivanje unutrašnjeg tržišta i politike zasnovane na rezultatima vode do određenog ubrzavanja ekonomskog rasta.
Verovatnoća ovog scenarija je mala. Želja za daljim produbljivanjem integracije je neznatna i mala je verovatnoća će oživeti. Posebno je teško zamisliti da će Velika Britanija prihvatiti ovaj nivo integracije, što bi onda značilo da bi ostali bili izazvani ili ohrabreni da slede britansko odbijanje pokreta sa federalističkim pravcem. Postoje sumnje da li bi Unija sa 27 ili više članica mogla da funkcioniše sa tako širokim odgovornostima za različite politike.
Autor je direktor za srednju i istočnu Evropu
u Economist Intellgens Unit»-u
Evropski forum br. 5. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 803 od 25. maja 2006. |
|