| Evropa u brojkama | |
Svaka treća beba – vanbračna
Kako je objavila zvanična statistička kancelarija Evropske unije Evrostat, većinu domaćinstava u Evropskoj uniji (67 odsto) čine ona bez dece, pa ipak, u “dvadeset petorki” ima i zemalja gde raste broj mnogočlanih porodica, i u tome, kao i po broju sklopljenih brakova, prednjači Kipar (deset odsto domaćinstava sa troje i više dece, dok je prosek EU-a četiri odsto), a slede Poljska i Slovačka (po osam odsto) i Luksemburg i Malta (po sedam odsto). Najviše dece srazmerno broju stanovnika rodilo se u Francuskoj i Danskoj, a najmanje u Nemačkoj, Letoniji i Litvaniji. Čak dve trećine porodica u EU-u nema nijedno dete, a u vrhu te tužne liste su Finci, Nemci i Danci (76, 75 i 74 odsto).
Prema Evrostatu, svaka treća beba rođena u EU-u je vanbračna, a u Švedskoj i Estoniji čak svaka druga! Samohranih roditelja je najviše u Velikoj Britaniji (24 odsto, u odnosu na prosek EU-u od 13 odsto). U 13 odsto porodica u EU-u o detetu se stara jedan roditelj. Takvih porodica je najviše u V. Britaniji, Belgiji, Estoniji, Danskoj i Nemačkoj.
Najviše je razvoda u Češkoj i Litvaniji, po 3,2 na 1000 stanovnika (evropski prosek je dva), a najmanje u Irskoj, Italiji i Grčkoj. Najveći izdaci za održavanje domaćinstva su u Švedskoj (28,6 odsto kućnih troškova, u odnosu na evropski prosek od 21,4 odsto) a najmanji na Malti, svega 8,6 odsto.
Zbog ljubavi napuštaju zemlju
Ljubav i potraga za kvalitetnijim životom glavni su razlozi zbog kojih Evropljani napuštaju svoje zemlje i odlaze u inostranstvo, pokazala je anketa koju je nedavno sponzorisala Evropska unija. Među onima koji se sele u neku drugu evropsku zemlju, a takvih je svega dva procenta, 30 odsto je odgovorilo da napušta svoju zemlju sledeći svog partnera ili porodicu, 24 odsto je reklo da to čini u potrazi za boljim životom, a 25 odsto u potrazi za poslom. Kao glavni razlog za odlazak u Francusku ili Španiju je, prema studiji, traganje za kvalitetnijim životom, dok se u Italiju, najčešće, ide zbog partnera ili porodice, u Nemačku zbog posla, a u Veliku Britaniju zbog studija i profesionalnog usavršavanja, naročito u oblasti finansija, osiguranja i nekretnina. Mediteranske zemlje, kao Italija i Španija, najviše privlače penzionere, koji se iz velikih gradova sele u manja priobalna mesta. S druge strane, u velike gradove u inostranstvu se, radi zapošljavanja, doseljavaju oni koji su napustili ruralnu sredinu.
Evropljani koji odu da žive u nekoj drugoj zemlji EU-a, u principu su politički aktivniji i više okrenuti levičarskim strujama.
Pristupanje Uniji neće smanjiti korupciju
Većina građana Rumunije, Bugarske i Hrvatske ne veruje da će se korupcija u njihovim zemljama smanjiti posle ulaska u Evropsku uniju, pokazalo je nedavno istraživanje komisije Austrijskog društva za evropsku politiku i Društva “Pol Lazarsfeld” za socijalno istraživanje. U anketi, u kojoj je učestvovalo oko 1000 ljudi u svakoj od tri zemlje, odrečan odgovor na pitanje da li očekuju pozitivan ishod u borbi s korupcijom i njeno smanjenje u roku od pet godina posle ulaska u Uniju, dalo je 54 odsto Bugara, 57 odsto Rumuna i čak 66 odsto Hrvata. Većina ispitanika smatra da je korupcija sa završetkom komunizma čak povećana: 84 odsto Rumuna, 74 odsto Bugara i 72 odsto Hrvata.
Prema istom istraživanju, oko 90 odsto stanovnika u sve tri zemlje veruje da će, po ulasku u EU, cene u njihovim zemljama skočiti. U Rumuniji 67 odsto građana smatra da će se povećati i plate, u Bugarskoj to misli 61 odsto, a u Hrvatskoj samo 41 odsto.
Manje poseta bioskopu
Evropljani sve manje odlaze u bioskop. Prošle godine je pad posete iznosio 11 odsto u odnosu na 2004. godinu, koja je, doduše, bila rekordna: tada je prodato 1007 milijardi ulaznica, što je najbolja prodaja od 1990! Kako se navodi u saopštenju Evropske opservatorije za audiovizuelnu umetnost u Strazburu, koja je prikupila podatke za 11 evropskih zemalja, najveći pad zabeležen je u Slovačkoj (24,1 odsto), Češkoj (21,3 odsto) i Nemačkoj (18,8 odsto), dok je u Velikoj Britaniji smanjenje bilo svega 3,8 odsto, u Turskoj 5,9 odsto, a Italiji 7,5 odsto. Istraživanje je pokazalo da je poseta bioskopima najpostojanija upravo u onim zemljama u kojima tržište domaćeg filma beleži napredak – kao što je slučaj sa Velikom Britanijom (deset odsto) i Italijom (četiri odsto).
Evropski forum br. 5. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 803 od 25. maja 2006. |
|