Evropa pomaže komšijama

EU je dokumentovala spremnost da kroz zajedničke aktivnosti sa novim susedima nastavi da promoviše jedinstven pristup rešavanju zajedničkih problema

Piše: Srđan Majstorović

Prijemom deset novih država, Evropska unija je značajno proširila svoju teritoriju (za oko 740 hiljada kvadratnih kilometara) i povećala stanovništvo (za 75 miliona stanovnika). Spoljne granice EU-a pomerene su ka istoku kontinenta i na jug ka severnoj Africi: protežu se od Barencovog do Crnog mora na istoku (preko 5 hiljada km), a na jugu duž Sredozemnog mora (oko 5 i po hiljada km). Novi susedi Unije su Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Alžir, Egipat, Izrael, Jordan, Liban, Libija, Maroko, Palestinske autonomne vlasti, Sirija i Tunis, i oni su već obuhvaćeni programom saradnje EU sa susedima. Azerbejdžan, Jermenija i Gruzija će najverovatnije takođe biti obuhvaćeni ovim programom, zbog značaja kavkaskog regiona po bezbednost Evrope.

Osnovne karakteristike novog susedstva EU-a su politička, ekonomska i socijalna nestabilnost, koje prete da ozbiljno ugroze mir i bezbednost u najbližem okruženju Unije. Problemi poput organizovanog kriminala i korupcije, terorizma, zaštite čovekove sredine i “demografske eksplozije” stanovništva ne poznaju granične linije i mogu se rešavati isključivo zajedničkim naporima u okviru jasno uređene strategije saradnje.

Upravo iz navedenih razloga je proizašla odluka Evropskog saveta iz Kopenhagena (decembar 2002) da se osmisli novi, jedinstven pristup saradnji sa novim susedstvom EU. Komisija je u martu i julu 2003. godine izradila dva dokumenta (“Šira Evropa – susedstvo: novi okvir za odnose sa istočnim i južnim susedima”, i “Stvaranje instrumenta za saradnju sa novim susedima”) u kojima su predložene konkretne mere i instrumenti nove evropske politike saradnje sa susednim državama (European Neighborhood Policy – ENP).

Početkom ovog meseca, Komisija je objavila i najnoviji “Strateški dokument” u kojem su navedeni osnovni principi, način primene i teritorija na kojoj će se primenjivati evropska politika saradnje sa susedima.

Trenutno, EU ima ugovorima regulisane odnose sa većinom svojih suseda. Rusija i druge istočnoevropske susedne države imaju uređene odnose sa EU na osnovu Ugovora o partnerstvu i saradnji, dok mediteranski susedi imaju Ugovore o pridruživanju. Različiti ugovorni odnosi uzrokovali su i upotrebu različitih instrumenata za finansiranje određenih programa EU namenjenih razvoju susednih država (Tacis, Meda, PHARE, CARDS). Ovim je, međutim, usled različitih birokratskih procedura, značajno otežano sprovođenje zajedničkih projekata.

Saradnja sa novim susedima zahtevaće razvoj zasebnih Akcionih planova  koji će, u zavisnosti od države, biti zasnovani na već postojećim ugovornim odnosima. Njima će se određivati prioriteti buduće saradnje u skladu sa realnim potrebama države i nivoom ugovornih odnosa sa EU.

Evropska komisija je predložila da se saradnja odvija u nekoliko ključnih oblasti: unapređenje političkog dijaloga (saradnja u oblasti zajedničke bezbednosti i borbe protiv terorizma, rešavanje regionalnih sukoba); ekonomski i društveni razvoj (pomoć susedima pri usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa pravom EU i stvaranje uslova za njihovo učestvovanje u zajedničkom tržištu, kao i omogućavanje učešća susednih država u raznim programima EU); pravda i unutrašnji poslovi (upravljanje granicama, sprečavanje krijumčarenja ljudi, oružja i droge, borba protiv organizovanog kriminala i terorizma, pitanja u vezi sa migracijama stanovništva, azilom i viznim režimom); uključivanje u evropske infrastrukturne mreže i razvoj civilnog društva.

Naglasak je stavljen na funkcionalni pristup i programe prekogranične saradnje, kako bi se ublažile posledice nastanka novih graničnih linija i unapredili dobrosusedski odnosi. Ovakav pristup trebalo bi da obezbedi, kako je navedeno, “nesmetano funkcionisanje i bezbednu kontrolu buduće istočne i sredozemne granice, unapređujući održivi privredni i društveni razvoj pograničnih regiona radi jačanja regionalne i međunarodne saradnje” (Komisija EU, jul 2003. godine, “Stvaranje instrumenta za saradnju sa novim susedima”). 

Primena politike saradnje sa novim susedima biće podeljena u dve faze. Period od 2004. do 2006. godine biće iskorišćen da se unapredi koordinacija zajedničke primene postojećih programa EU i pokrenu “programi za susede” (Neighborhood Programs). U toku ovog perioda prekogranične projekte će  zajednički pripremati nove države članice i njihovi susedi, kako bi se osigurala koordinacija sa postojećim programima saradnje. Proces prijavljivanja i odabira projekata biće jedinstven za sve partnere s obe strane granice, a neophodna sredstva biće izdvojena iz već postojećih programa. Deo projekta na teritoriji država članica biće finansiran iz programa INTERREG, a onaj koji se odvija u  susednim državama biće finansiran u zavisnosti od instrumenta koji im je namenjen (Tacis, CARDS, PHARE ili Meda).

Srbija i Crna Gora će učestvovati u pomenutim programima iako se eksplicitno ne pominje zbog statusa “potencijalnog kandidata” koji je potvrđen na sastanku Evropskog saveta u Solunu (jun 2003).

Komisija je za finansiranje “programa za susede” u periodu od 2004. do 2006. godine izdvojila 955 miliona evra, a u narednom budžetskom periodu, od 2007. godine, predviđen je značajan porast sredstava u vidu novog i jedinstvenog finansijskog instrumenta (ENI - European Nighborhood Instrument). Naravno, mnogo toga zavisi od uspeha međuvladinih pregovora o budućnosti strukturne politike i novog budžeta EU.