| Reč po reč
|
|
Prognoze
“Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina i Albanija postaće članice Evropske unije 2015. godine, rezultat je ankete u kojoj je učestvovalo 38 poznatih evropskih i svetskih kompanija, koje se bave finansijskim uslugama i analizama tržišta u razvoju. U anketi, koju je sprovela agencija Rojters od 10. do 16. aprila, presekom odgovora učesnika došlo se do procene da bi Turska čekala do 2019. da uđe u EU. Najbolju poziciju ima Hrvatska, za koju se procenjuje da će se elitnom klubu pridružiti 2010. godine.” (“Danas”, 24. 4. 2007)
“Tokom portugalskog predsedništva, Srbija će moći samo da parafira, odnosno završi tehnički deo pregovora o SSP. Lisabon je imao dobru volju da u ulozi predsedavajućeg potpiše SSP sa Srbijom, ali to više nije moguće, jer kad bi se, bukvalno, sutra nastavili pregovori ne bismo uspeli da ih okončamo pre kraja septembra, zbog godišnjih odmora, a onda bi nam trebalo šest-osam meseci za proceduru potpisivanja SSP.”
“Ako pregovori o SSP ne budu nastavljeni u najskorije vreme, u svakom slučaju pre početka godišnjih odmora u julu, moraćemo da precrtamo iz naše agende potpisivanje SSP sa Srbijom jer će to tehnički biti neizvodljivo.” (izjave neimenovanog portugalskog i slovenačkog diplomate dopisniku iz Brisela, “Večernje novosti” 27. 5. 2007)
“CEFTA sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu, koji će Srbija ratifikovati u septembru, doneće niz povoljnosti našim privrednicima, ali će nametnuti i mnogo otvorenija pravila igre, izjednačavajući domaće sa proizvođačima iz zemalja potpisnica ovog dokumenta. (...) Tehnički, i dalje je moguće da Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2008. godine, mada smo mi propustili mnogo vozova do sada. Da bismo ušli u STO moramo da pregovaramo sa mnogim zemljama, a dosta zavisi i od brzine kojom budemo sprovodili reforme. Postoji mogućnost da budemo primljeni krajem 2008. godine, a ako ne, onda sigurno tokom 2009.” (Jasna Matić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, “Glas javnosti”, 9. 6. 2007)
Srbija, Evropska unija i Kosovo
“Celokupan napredak i prosperitet, postignut u poslednje vreme u regionu, mogao bi biti upropašćen ukoliko jedino preostalo pitanje – status Kosova – ne bude rešeno na pravedan, maštovit i kompromisan način. Nametanje nezavisnosti Kosova ne samo protiv volje Srbije, nego i mimo Saveta bezbednosti UN, postavilo bi opasan presedan. Pandorina kutija etničkih i verskih problema bila bi otvorena. Taj presedan ugrozio bi ne samo jugoistočnu Evropu nego i druge regione. Kosovo je evropski problem i zajedno moramo postići evropsko rešenje. Jednostavno, to moramo učiniti na ispravan način. To je jedini put za održivu, demokratsku budućnost Kosova, ostatka Srbije, zapadnog Balkana i čitave Evrope. To rešenje ne može biti nezavisnost.” (Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, Tanjug, 22. 6. 2007)
“Sve države južnog Balkana imaju evropsku perspektivu, ali Kosovo nikada ne može biti deo Evropske unije ako ne postane nezavisno. Samo države mogu biti članice EU i zato bi trebalo što pre podržati Ahtisarijev plan. Nije mi jasno insistiranje da Kosovo uđe u Uniju u sastavu Srbije, kad joj ono već sada ne pripada jer je pod međunarodnim protektoratom.” (Jelko Kacin, član Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju, “Glas javnosti”, 9. 6. 2007)
“Sjedinjene Američke Države su odlučile da Kosovo treba da bude nezavisno. Odlučili smo, verujemo da Kosovo treba da bude nezavisno. Diplomate rade na tome, da vidimo možemo li da nađemo zajedničko rešenje. Ako ne, u jednom trenutku moramo reći – dosta je, i Kosovo je nazavisno. (...) Srbija treba da zna da SAD podržavaju njene evroatlantske integracije”.
(Džordž Buš, predsednik SAD, Tanjug, 11. 6. 2007)
“Evropski kolosek, odnosno Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), i kosovski kolosek, odnosno rešavanje statusa, to su dva odvojena procesa. SSP proces vodi se u saradnji sa EU-om, dok se proces rešavanja statusa Kosmeta nalazi u Savetu bezbednosti UN-a. Ne bi bilo fer očekivati od Srbije da čini ustupke po pitanju Kosova da bi se našla na evropskom putu. Od Srbije se očekuje konstruktivan pristup u završnici kosovskog statusnog procesa, kao i poštovanje odluka na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN.” (Oli Ren, evropski komesar za proširenje, Tanjug, 13. 6. 2007)
“Javno mnjenje Srbije nije toliko nerealno kako mu mnogi pripisuju. Godine 2005. za nezavisnost Kosova bilo je između jedan i tri odsto ispitanika, dok su poslednja istraživanja pokazala da je za nezavisnost 10 odsto ispitanika. U poslednjim istraživanjima, na pitanje kako će kosovski problem stvarno biti rešen, dve petine ispitanika je odgovorilo da će Kosovo postati nezavisno, a opcije podele Kosova i ostanka u Srbiji imaju po 15 odsto.” (Srećko Mihajlović, sociolog, Beta, 25. 5. 2007)
U EU ili u Rusiju?
“Nadam se da će Rusija izmisliti neki način za udruživanje zemalja koje su protiv američke hegemonije i Evropske unije. (...) Spreman sam da prolijem krv za suverenost Srbije koja, nažalost, nije ruska provincija.” (Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, “Dnevnik”, 10. 5. 2007)
“Sa zabrinutošću sam primio vest o izboru Nikolića, člana partije koju predvodi optuženi za ratne zločine, na mesto predsednika Skupštine Srbije. U odlučujućem trenutku, kada je Srbiji potrebno da više nego ikad učvrsti saradnju sa ovim institucijama, kako bi se opredelila za demokratsku budućnost, zaštitu ljudskih prava i vladavinu prava, reči novog predsednika odzvanjaju kao zabrinjavajući eho burne prošlosti. Vrednosti Parlamentarne skupštine Saveta Evrope su u potpunoj suprotnosti vrednostima partije gospodina Nikolica.” (Rene van der Linden, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, “Politika”, 10. 5. 2007)
Evropski forum br. 5-6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 860 od 28. juna 2007. |
|