| Preporuke | |
Vlada i državna uprava u evropskoj integraciji
Izvršna vlast i državna uprava nose najveći deo odgovornosti za uspeh procesa pridruživanja Evropskoj uniji. Da bi se kompletirali svi preduslovi za efikasno i odgovorno izvršavanje nadležnosti i funkcija izvršne vlasti i državne uprave u procesu pregovaranja sa EU i kasnije izvršavanje preuzetih obaveza, izvršna vlast i državna uprava moraju bitno da unaprede svoj rad, organizaciju i kapacitete; da se otvore za saradnju sa drugim sektorima društva; i da budu stavljeni pod kontrolu Skupštine i građana.
Sada i neposredno posle konstituisanja nove vlade pred izvršnom vlašću stoji nekoliko hitnih zadataka.
1. Uspostavljanje efikasnog mehanizma koordiniranja procesa evropeizacije
Vlada ima zadatak da vrlo precizno reguliše položaj, ovlašćenja i međusobne odnose između tela kojima je
poverila koordinaciju procesa i vršenje poslova vezanih za proces pridruživanja EU-u.
• Vlada bi trebalo da učvrsti položaj i operativnost Saveta za evropske integracije i Kancelarije za pridruživanje EU. Ministar odbrane bi nesumnjivo trebalo da bude član Saveta za evropske integracije. Savet za evropske integracije bi trebalo proširiti novim članovima koji nisu članovi Vlade (predstavnici poslovnog i građanskog sektora; vodeći eksperti i ugledne ličnosti koje se zalažu za pridruživanje Srbije EU). U svakom slučaju, rad Saveta treba učiniti javnim i otvoriti ga za inicijative i participaciju organizacija i institucija izvan Vlade.
• Da bi se podigla efikasnosti rada na poslovima evropeizacije i proevropskog razvoja, ministarstva bi trebalo da usaglase svoju organizaciju i stvore uslove za nesmetanu horizontalnu komunikaciju i saradnju između organizacionih jedinica koje se bave poslovima pridruživanja.
• Pošto proces približavanja EU nije samo tehničko pitanje harmonizacije pravnih propisa i standarda, nego je i politički proces, vrlo je važno da svaka ambasada Srbije u zemljama članicama EU ima diplomatskog službenika visokog ranga koji će se baviti pitanjima pridruživanja Srbije EU. Misije Srbije pri EU, NATO-u, Savetu Evrope i OEBS-u treba da budu u poziciji da u svakom trenutku raspolažu svim relevantnim informacijama i instrukcijama u pogledu pitanja vezanih za proces približavanja i pridruživanja EU.
• Iz istih razloga je neophodno da se uspostave redovni mehanizmi komunikacije između Vlade i njenih tela sa Odborom za evropske integracije Narodne skupštine.
Neophodno je da Vlada ustanovi stalne oblike komunikacije i konsultacija sa javnošću i otvori svoj rad za inicijative i preporuke građana i institucija civilnog društva, opšte i stručne javnosti, sindikata i udruženja poslovnog sektora. Ukoliko izvršna vlast i državna uprava nastave sa postojećom metodologijom rada čije je glavno obeležje zatvorenost, onda se u Srbiji može govoriti samo o vladavini izvršne vlasti, ali ne i o dobrom demokratskom upravljanju.
Javnost i otvorenost su, takođe, uslovi da se iskoriste i oni kapaciteti društva koji se nalaze izvan državnih institucija. Otvaranje prema javnoprivatnom partnerstvu i civilnom društvu jeste i instrument racionalnijeg trošenja sredstava iz državnih i lokalnih budžeta i sredstava koja dolaze iz stranih donacija. Mehanizam konsultacija uspostavljen Memorandumom o saradnji treba što pre staviti u funkciju razmatranja predloga politika i zakona od značaja za proces pridruživanja EU i evropeizacije.
2. Jačanje i primena mehanizama i instrumenata za vršenje kontrole nad radom Vlade i državne uprave
Jačanje otvorenosti znači i jačanje odgovornosti. Zbog toga je izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama jedan od uslova za ostvarivanje principa odgovornosti i efikasnu kontrolu izvršne vlasti. Ovde se misli na tri izmene Zakona: isključenje odgovornosti državnog službenika koji, sa ciljem da zaštiti preovladavajući društveni interes, stavi na uvid javnosti dokumente kojima se otkrivaju nedopuštene i protivzakonite radnje nosilaca vlasti; priznavanje prava na žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja protiv rešenja najviših organa vlasti, uključujući i Vladu; pojačavanje prekršajne odgovornosti u slučaju povrede ovog zakona. Jačanje otvorenosti podrazumeva i donošenje zakona o klasifikaciji informacija, kako bi se prevazišao dosadašnji pravni haos u ovoj oblasti koji praktično derogira Zakon o slobodnom pristupu informacijama.
Mehanizme eksterne kontrole rada izvršne vlasti, čije je osnivanje odavno predviđeno, treba konačno staviti u funkciju. Ova preporuka se pre svega odnosi na početak rada upravnog suda (čije se osnivanje odlaže od 2002. godine) i izbor ombudsmana, ali i na usvajanje amandmana na Zakon o slobodnom pristupu informacijama.
Da bi se ojačali odgovornost i nadzor nad radom izvršne vlasti, potrebno je doneti i nove ili izmeniti postojeće zakone (Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o upravnim sporovima, Zakon o platama državnih službenika, Zakon o inspekcijskom nadzoru i druge) i podzakonske akte potrebne za njihovo izvršavanje. Odgovornost za jačanje spoljnih mehanizama kontrole rada izvršne vlasti pada pre svega na Parlament, koji, takođe, treba da intenzivira svoju funkciju kontrolora izvršne vlasti.
3. Efikasno i konsekventno vršenje nadzora nad sprovođenjem usvojenih politika i pravnih akata
Analize pokazuju da, uz sve zamerke koje se mogu staviti na zakonodavstvo, ključni problem predstavlja primena zakona i sprovođenje utvrđenih politika. Zbog toga je Vlada dužna da osnaži i u punoj meri koristi sve nadzorne mehanizme nad radom državne uprave i njenim aktima, a organi državne uprave da počnu u punoj meri i bez izuzetaka da koriste svoja ovlašćenja da “prate i utvrđuju stanje u oblastima iz svog delokruga”, a naročito “da preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlašćena”, osnaže i znatno bolje osposobe za rad i postupanje inspekcijske i druge službe i mehanizme preko kojih vrše kontrolu sprovođenja zakona.
4. Podizanje kapaciteta izvršne vlasti i državne uprave za vršenje evropskih poslova
Radi podizanja efikasnosti i kvaliteta rada izvršne vlasti nužno je da se dosledno počne da sprovodi Strategija reforme državne uprave. Jačanje kapaciteta državnih službenika, podizanje njihove stručnosti i uvođenje sistema permanentnog obrazovanja, razvijanje karijerne politike, uvođenje stimulativnog sistema promocije i nagrađivanja javnih službenika, unapređivanje sistema nagrađivanja i profesionalizacija i depolitizacija ciljevi su koji su definisani u Strategiji. Od vremena kada je usvojena (2004) ova strategija se ostvaruje samo parcijalno i sporo u odnosu na postavljene rokove u Akcionom planu za njeno sprovođenje.
Imajući u vidu zadatke izvršne vlasti i obim njene nadležnosti, jasno je da u organima izvršne vlasti postoji potreba i za novim profilima stručnjaka. Zato je nužno da izvršna vlast kao poslodavac jasno definiše profile stručnjaka i vrste znanja koji su joj potrebni. Jedino tako će obrazovne institucije moći da prilagode svoju obrazovnu ponudu i definišu obrazovne ishode u skladu sa potrebama tržišta.
(Iz knjige Evropeizacija Srbije – Monitoring procesa evropeizacije društvenog, ekonomskog, političkog i pravnog prostora Srbije, Fond za otvoreno društvo,2006)
Evropski forum br. 5-6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 860 od 28. juna 2007. |
|