| To nije evropski | |
Evropljani ne poznaju Evropu
Verovali ili ne, u godini u kojoj je Evropska unija proslavila 50. rođendan, većina njenih žitelja ne zna koliko zemalja, i koje, okuplja ova zajednica! Mnogi (još) nisu svesni da su od 1. januara Rumunija i Bugarska postale 26. i 27. članica EU-a, a čak četvrtina smatra da ih je manje od 25 (među ovim neznalicama dominiraju Danci, Šveđani, Finci – čije je predsedavanje EU-u završeno na kraju prošle godine, i Nemci – koji su ih u tome nasledili).
Jednako je zabrinjavajući podatak iz istraživanja urađenog za potrebe Evropske komisije, da polovina anketiranih građana EU-a ne samo da ne zna sa kojim se državama Unija graniči (imaju maglovitu predstavu da su “tu negde” Rusija i Ukrajina, ali trećina smatra da su, recimo, Moldavija, Gruzija i Jermenija “daleko” i da ne spadaju među susede EU-a), već ih uopšte i ne zanima šta se dešava izvan njenih granica.
Istraživači su bili posebno iznenađeni odgovorima Poljaka, Čeha, Slovaka i Litvanaca, među kojima 60 odsto nije pokazalo nikakvo interesovanje za događaje u Ukrajini ili Belorusiji, uprkos velikom angažovanju njihovih sopstvenih vlada da ove dve zemlje budu integrisane u EU. Ipak, više od 70 odsto građana EU-a smatra da bi Unija trebalo da nastavi proširenje (doduše, “ne prebrzo”) i da uspostavi “specijalne odnose” sa susedima.
Koje su najvažnije “evropske vrednosti”? Najviše ispitanika smatra da su to poštovanje ljudskih prava (39 odsto), mir (38 odsto) i demokratija (37 odsto), a zatim zajedničko tržište (26 odsto).
Briselska diskriminacija
Žitelji novih članica Evropske unije iz centralne i istočne Evrope diskriminisani su na konkursima za zapošljavanje u administraciji Unije, potvrdio je ombudsman EU-a Nikiforos Diamanduros. Poljsko Udruženje diplomaca Zemaljske škole javne administracije (SAKSAP) uložilo je žalbu ombudsmanu EU-a, koji je utvrdio da su kandidati za posao iz novih zemalja članica zaista bili dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na one iz “starih”. Kako prenosi agencija Beta, na konkursima organizovanim od proširenja EU-a 2004. godine, kada je primljeno 10 zemalja, pa sve do sredine prošle godine, Poljaci i drugi “novi Evropljani” su deo jedinstvenog testa morali da ispunjavaju na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku, a ne na maternjem, kao što su to mogli kandidati iz starih članica. Njima se, takođe, kao znanje stranog jezika s prostora EU-a priznavalo samo poznavanje jednog od 11 odabranih jezika starih članica, a ne i nekog s proširenog prostora.
“Uspeli smo da učinimo nešto što neće pomoći samo nama Poljacima, već i stanovnicima svih novih zemalja, pošto su tako bile diskriminisane hiljade ljudi iz regiona”, kazao je dnevniku “Gazeta viborča” Leh Marćinkovski iz pomenutog poljskog udruženja.
Posledice sopstvene “neevropske politike” prema novajlijama osetila je i sama EU, koja zbog toga ne uspeva da nađe dovoljno odgovarajućih kandidata za svoju administraciju iz tih zemalja. U Evropskoj komisiji su, recimo, zaposlena svega 703 Poljaka, znatno manje nego što je njihova kvota.
Čak i pre zvanične odluke ombudsmana, evropska institucija koja organizuje konkurse i sprema testove promenila je pravila i pooštrila ih i za kandidate iz starih zemalja članica.
Opasne bolnice
Trogodišnja Anja Grahovac umrla je u privatnoj zdravstvenoj ustanovi u Beogradu od ruke onih kojima je poverila svoje zdravlje i svoj život: umesto da se vrati kući posle gotovo rutinske operacije katarakte, nikad se nije probudila iz loše vođene anestezije sprovedene u klinici Perfekta. Čovek osumnjičen da je prouzrokovao smrt male Anje odgovaraće pred zvaničnim sudom i pred svojom savešću, ali još je važnije da se spreče novi takvi slučajevi, i konačno razotkriju i osude i drugi nesavesni lekari, koji na duši nose svoje pacijente.
Nažalost, opasnih bolnica i neprofesionalnih lekara ima i tamo gde ne bi smelo da ih bude, u (od Srbije) razvijenijim i bogatijim državama Evropske unije, gde se primenjuju strogi evropski standardi, izriču visoke kazne i dosuđuju enormne odštete za greške čije su posledice smrt, patnja ili trajni invaliditet. Jedna od tih zemalja je, kako piše Beta, i Češka: prema procenama Ministarstva zdravstva u Pragu, čak svaki deseti pacijent plaća zdravljem, a nekad i životom grešku lekara ili bolničkog osoblja. U češkim bolnicama zbog takvih grešaka umire za godinu dana više ljudi nego u saobraćajnim nesrećama, i zato je ministar zdravstva Tomaš Julinek naredio bolnicama da počnu sistematski da beleže profesionalne propuste osoblja i infekcije. U pripremi je i Knjiga bezbednosti, u kojoj će na jesen češki pacijenti dobiti priručnik o tome kako da se zaštite prilikom lečenja u bolnici. Jedan od autora, lekar Dejvid Marks, upozorio je da je i u svetu “jedina bolnica koja nikada nije napravila grešku ona koja još nije ni otvorena”. Doduše, priznao je da se neke zaista mogu preduprediti i izbeći. Recimo, istraživanja su pokazala da svega 15 odsto lekara pere ruke tokom vizita kada pregledaju jednog pacijenta za drugim.
Koji su to slučajevi uzburkali češku javnost? Dnevnik “Mlada fronta dnes” pominje bolnicu u kojoj je pacijentu izvađen zdravi umesto bolesnog bubrega, jer hirurg nije proverio da li seče ispravnu stranu, i drugu, u glavnom gradu, čiji su ortopedi ugradili veštački zglob pacijentu u pogrešno koleno, pri čemu ne samo da nisu priznali grešku, već su pacijenta ubedili da su tokom operacije “utvrdili” da su mu oštećena oba kolena.
Novorođenče u jednoj od praških univerzitetskih klinika umrlo je samo zato što je bolničarka loše čula instrukcije koje joj je lekar diktirao telefonom, pa je bebi dala dvostruko veću dozu leka.
EF
Evropski forum br. 5-6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 860 od 28. juna 2007. |
|