Iz ekspozea predsednika Vlade Vojislava Kostunice

Pridruživanje Srbije EU ne može biti kompenzacija za teritorijalne ustupke

Dr Vojislav Kostunica

Sa procesom evropskih integracija neposredno je povezan treći princip Vladine politike, a to je uspešno i celovito okončanje saradnje sa Haškim tribunalom. To znači da postoji saglasnost o tome da se moraju preduzeti sve mere kako bi se u najkraćem roku okončala saradnja sa tim sudom, jer to pre svega predstavlja interes Srbije

Drugi ključni programski princip Vladine politike predstavljaju evropske integracije. Nastavak procesa stabilizacije i pridruživanja veoma je značajan u kontekstu ukupne orijentacije Srbije ka evropskim integracijama. Budući da je pre prekida pregovora ostalo još veoma malo posla oko usaglašavanja teksta Sporazuma, očekujemo da sa taj deo posla obavi u kratkom vremenu po stupanju ove vlade na dužnost. Uporedo sa pregovorima o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju neophodno je da se obnovi operativni plan Evropskog partnerstva o kratkoročnim i srednjoročnim obavezama zemlje u procesu evropskih integracija. Neposredno obnavljanje ovog procesa važno je za uspešno sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u život.
Punopravno i ravnopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji jasno je proklamovano programsko opredeljenje svake od stranaka koje ulaze u koalicionu vladu. Podjednako je jasan i nesporan stav da proces pridruživanja Srbije EU-u ni u kojem slučaju ne može biti kompenzacija za bilo kakve ustupke kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije. To je jednostavno, u svakom pogledu, potpuno isključena mogućnost.
Vlada će, kada je reč o evropskim integracijama, pre svega nastojati da nastavi i ubrza uveliko započeti proces donošenja zakona koji su prilagođeni zakonodavnom ustrojstvu Evropske unije. Naporedo s tim, punom energijom nastaviće se nastojanja da svi kriterijumi koji se tiču ljudskih i manjinskih prava, slobode medija, principa ekonomskog poslovanja, nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa i obrazovnih standarda budu što potpunije i blagovremeno zadovoljeni. Prvi koraci koji treba da uslede neposredno u narednim danima biće parafiranje sporazuma o viznim olakšicama za naše građane, a odmah zatim pomenuti nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Srbija u međunarodne integrativne procese ulazi kao jedinstvena država, sa međunarodno priznatim granicama, unutar kojih se nalazi Kosovo i Metohija kao njen neotuđiv deo. Srbija učestvuje u integrativnim procesima prevashodno zbog svojih državnih i nacionalnih interesa. U proces stabilizacije i pridruživanja Srbija je ušla kao jedinstvena zemlja i za nas svaki korak bliže ulasku u šire integracije predstavlja korak dalje od dezintegracije zemlje.
Učešće u procesu stabilizacije i pridruživanja biće od značaja za našu zakonodavnu politiku i što efikasniju politiku primene usvojenih zakona. Od samog početka svog mandata Vlada će pristupiti usklađivanju zakona sa novim Ustavom i sa pravilima i zakonskim normama Evropske unije. Takođe je neophodno nastaviti sa usmerenim osposobljavanjem i jačanjem naše državne administracije, koja svakodnevno radi na poslu približavanja Evropskoj uniji. Pošto je reč o dugoročnoj i osnovnoj orijentaciji Srbije, Vlada će u svom delovanju polaziti od Nacionalne strategije pristupanja Evropskoj uniji (usvojene 2005. godine), u kojoj su izloženi osnovni elementi politike pridruživanja i obaveze državnih organa, privrednih subjekata i drugih društvenih činilaca u ovom dugoročnom procesu. Sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji mora predstavljati naš kratkoročni cilj.
Srbija se mora što brže približavati unutrašnjem tržištu EU-a. Za to je neophodno održati postignuti tempo ekonomskog razvoja, dalje unaprediti poslovnu klimu za privlačenje stranih ulaganja (novi Zakon o stranim ulaganjima i drugo), smanjenje stope nezaposlenosti i uvođenje mera koje treba da spreče novu nezaposlenost, brz nastavak restrukturiranja (uključujući i javna preduzeća), izvršiti opštu denacionalizaciju i privatizaciju građevinskog zemljišta, ubrzati uvođenje industrijskih i poljoprivrednih standarda u domaću proizvodnju. Veoma je važno razvijati i podržavati efikasno delovanje novih regulatornih tela, a posebno Komisije za zaštitu konkurencije, jer će uspeh ovih regulatornih tela biti osnov za ocenu da li je Srbija sposobna da aktivno učestvuje na evropskom tržištu.
Velika pažnja mora biti usmerena na unapređenje pravosuđa i unutrašnjih poslova, koji su osnovni prioritet za sve potencijalne kandidate za članstvo u EU-u. Nezavisno pravosuđe i borba protiv organizovanog kriminala i posebno korupcije jesu kriterijum za ocenu vladavine prava u demokratskoj državi. Strategije koje su izrađene u ovim oblastima moraju se primeniti i obezbediti dovoljna sredstva za njihovo sprovođenje.
Proces pridruživanja EU-u podrazumeva usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU-a i njegovo ugrađivanje u domaći pravni sistem. Da bi se ovaj posao uspešno obavio, neophodno je najpre pristupiti prevođenju pravnih tekovina EU-a na srpski jezik, što zahteva znatna finansijska sredstva, postojanje posebnog odeljenja za koordinaciju prevođenja, izgradnju informativnog sistema za koordinaciju procesa prevođenja i angažovanje profesionalnih prevodilaca, te ovu činjenicu valja imati u vidu prilikom donošenja novog budžeta.
Zbog svih ovih aktivnosti, neophodno je da Vlada u saradnji sa univerzitetima, poslodavcima i tržištem rada unapredi obrazovne programe, primeni postojeći plan obuke državnih službenika u procesu evropske integracije i izradi plan zapošljavanja koji će moći da odgovori zahtevima procesa unutrašnjih reformi u procesu pristupanja EU-u. Nastavak reforme obrazovanja, obuke i zapošljavanja doprineće bržem okončanju procesa pristupanja Srbije EU-u. Ovakvim pristupom omogućuje se veća konkurentnost građana Srbije na tržištu radne snage EU-a i privlačnost Srbije za strane ulagače.
Sa procesom evropskih integracija neposredno je povezan treći princip Vladine politike, a to je uspešno i celovito okončanje saradnje sa Haškim tribunalom. To znači da postoji saglasnost o tome da se moraju preduzeti sve mere kako bi se u najkraćem roku okončala saradnja sa tim sudom, jer to pre svega predstavlja interes Srbije. Neophodno je pojačano angažovanje i uključivanje svih državnih organa i institucija radi uspešnog ispunjenja svih međunarodnih obaveza Srbije prema Haškom sudu. U tom cilju postignut je dogovor o tome da se odmah formira Savet za nacionalnu bezbednost koji će koordinirati rad svih obaveštajnih službi i usmeravati aktivnosti kako bi se što pre ispunile sve obaveze prema Tribunalu.

(Iz obraćanja Vojislava Koštunice Narodnoj skupštini Republike Srbije, prilikom predlaganja članova nove vlade, 15. maja 2007)

Evropski forum br. 5-6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 860 od 28. juna 2007.

home povratak