Posle obnovljenih pregovora Beograda i Brisela

Srbija bliža Evropskoj uniji

Visoka podrška naših građana “evropskoj opciji” podudarila se sa jasnim opredeljenjem nove vlade da se približi EU, i sa namerom Brisela da ubrza pregovore sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i što pre joj omogući prelazak na “belu” šengensku listu

Piše: Aleksandra Mijalković

        Više od 70 odsto žitelja Srbije smatra da bi naša zemlja trebalo da se priključi Evropskoj uniji, pokazuju najnovija istraživanja, sprovedena na godišnjicu “zamrzavanja” pregovora sa Briselom. Visoka podrška građana “evropskoj opciji” održala se – uz neznatna kolebanja – uprkos (nažalost, ne možemo reći zahvaljujući) ovdašnjim političarima i svedoči pre svega o želji da budemo deo okruženja i najzad živimo “kao sav normalan svet”, ali i o zrelosti društva koje više ne dopušta da ga plaše pričama o “antisrpskoj zaveri”, zaluđuju obećanjima o ispravljanju svih “nepravdi” počinjenih prema Srbima u istoriji, i uveravaju da će nam (jer smo “sposobniji, pametniji, hrabriji, iskreniji, napaćeniji...”) biti bolje da ostanemo izvan EU-a, sa nekim drugim, daljim i drugačijim saveznicima.
Najbolje od svega je što se ovo teško stečeno razumevanje podudarilo, moglo bi se reći zasluženo i sasvim očekivano, s jedne strane sa naporima novih srpskih vlasti da sačuvaju demokratsku stabilnost, povrate međunarodni ugled i ekonomski prosperitet zemlje i učvrste njenu proevropsku orijentaciju (pored ostalog i formiranjem Saveta za evropske integracije), a s druge strane sa namerom Brisela da na to uzvrati obnovljenim pregovorima koji će nas ubrzo uvesti u prvi ugovorni odnos sa EU-om – potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).        Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, dobio je u junu od zvaničnika EU-a i predstavnika 27 zemalja članica Unije uveravanja da zaista žele da vide Srbiju u svojim redovima. Takođe je, u njegovim susretima sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom i visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom nagovešteno da bi naša zemlja mogla da potpiše SSP do kraja ove godine, kako bi već naredne zatražila status kandidata za člana EU-a.
Ali, ne bi bilo ništa strašno da to potraje i nešto duže niti da, posle toliko izgubljenog vremena, Uniji pristupimo koju godinu kasnije u odnosu na neke druge susede iz regiona, koji su svoje obaveze ispunjavali brže i efikasnije. Mnogo je značajnije da konačno dobijemo konsenzus celog društva i svih najvažnijih političkih (parlamentarnih) partija o evropskoj budućnosti Srbije i da, pripremajući se za članstvo u EU-u odnosno prihvatajući evropske principe, standarde i zakone, opravdamo očekivanja građana Srbije od dobrobiti pripadanja “evropskoj zajednici”, i istovremeno uverimo Evropu da će našim ulaskom i sama postati bogatija i srećnija.

Usponi i padovi
Taj proces neće uvek ići glatko. Možemo očekivati uspone i padove, možda ne onako dramatične kakvi su u odnosima Beograda i Brisela postojali u proteklih sedam godina. Od oktobarske revolucije 2000. u Beogradu pa do danas, Srbija i Evropska unija imale su trenutke velikih uzajamnih simpatija, bliskosti i poverenja, kad su jedna drugoj davale divna obećanja i planirale zajedničku budućnost, ali je bilo i povremenih razočaranja, neprijatnih uzajamnih optuživanja, pritisaka i prozivanja. “Oni” nikako da shvate zašto nam je toliko stalo do Kosova, i zašto od njega ne odustajemo ni po cenu da ostanemo usamljeni i ponovo izolovani usred Evrope. “Mi” nikako da razumemo zašto ne možemo ni korak dalje u evropskim integracijama dok ne dokažemo da stvarno i iskreno sarađujemo sa Haškim tribunalom, i da smo spremni da se “suočimo sa prošlošću”.
Da li je situacija sad jasnija, nakon Đelićeve trodnevne posete Luksemburgu, Briselu i Strazburu, i razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića sa evropskim liderima? Koliko će pregovori o SSP-u i, kasnije, o kandidaturi Srbije za članstvo u EU-u biti uslovljeni pregovorima druge vrste, kao što su oni o budućem statusu Kosmeta? Šta ako Ratko Mladić i Radovan Karadžić ne budu uskoro uhapšeni, pa se glavna haška tužiteljka Karla del Ponte, sada zadovoljna hvatanjem optuženih Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića i “opštom spremnošću” novih srpskih vlasti da sarađuju sa njenim Sudom, opet naroguši?
Ne zaboravimo da Evropska unija treba da rešava i sopstvene probleme. I pored ovih dana postignutog dogovora o evropskim “ustavnim reformama” i institucionalnim promenama koje je očekuju, EU mora da savlada i druge – ekonomske, socijalne i unutrašnje političke izazove kako bi spremnije dočekala ono što je čeka u budućnosti (energetska kriza, oštrija konkurencija na globalnom tržištu, borba za očuvanje zdrave životne sredine) i pripremila se za novo proširenje na zapadni Balkan. Pokažimo, dakle, strpljenje za “damu” koja je u martu svoj 50. rođendan proslavila uz dosta nedoumica o tome kako će i kuda dalje.

U Evropu bez viza

        U međuvremenu, okrenimo se onome što mi treba da uradimo bez obzira hoćemo li, na kraju svog evropskog putovanja, želeti isto ovo što želimo sada. Prvo, potrudimo se da ispunimo uslove za prelazak na “belu” šengensku listu. EU je već najavila vizne olakšice za pojedine kategorije naših građana od 1. januara naredne godine, ali da bi državljani Srbije mogli sasvim slobodno da putuju u zemlje EU-a, bez vize, potrebno je da usvojimo još nekoliko zakona u oblasti azila, migracija i boravka stranaca u našoj zemlji, da bolje osiguramo granice i modernizujemo putne isprave. Evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove Franko Fratini pokazao je “veliku spremnost” da nam omogući što brži prelezak na “beli Šengen” čim ispunimo neophodne kriterijume, tvrde za “Evropski forum” svedoci Fratinijevog i Đelićevog susreta u Starzburu. Potpredsednik Vlade Srbije najavio je da će ekspertski tim iz Fratinijevog kabineta već u septembru doći u Beograd u prvu “izvidnicu”.
Mogućnost slobodnog putovanja Evropom, sada uskraćena većini srpskih državljana, biće najbolji pokazatelj dobre volje Brisela i najdelotvornija podrška ovdašnjim proevropskim snagama, pored finansijske, tehničke i stručne pomoći koju nam je EU dosad pružala (oko 1,3 milijarde evra) čak i dok su bili suspendovani pregovori o SSP-u, i koju nam je obećala ubuduće (190 miliona evra samo u ovoj godini).
Evropska unija je, podsetimo, odmah posle demokratskih promena u Srbiji našim preduzećima jednostrano odobrila privilegovan, bescarinski izvoz na njeno tržište, što je pomoglo da oživimo zamrlu privrednu aktivnost i naše proizvode ponovo ponudimo svetu iz kojeg smo prethodnu deceniju bili izolovani sankcijama. U nastavku pregovora sa Briselom od nas se očekuje da uzvratimo otvaranjem sopstvenog tržišta za robu iz EU-a, a kako i kada, zavisiće od sposobnosti naših pregovarača, konkurentnosti naših kompanija i ukupne stabilnosti i uspešnosti srpske ekonomije. Pravo umeće je dovoljno zaštititi domaću privredu, a da ipak bude spremna za oštru međunarodnu utakmicu.

Evropski forum br. 5-6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 860 od 28. juna 2007.

home povratak