| Dr Jovan Teokarević: Evropski put Srbije
|
|
Evropski put Srbije
Jovan Teokarević
Mnoge moje ideje i projekti u vezi sa evropskom integracijom Srbije postali su poznatiji većem broju ljudi (i bolji, nadam se) otkad smo januara 2003. Aleksandra Mijalković i ja počeli da objavljujemo mesečnik “Evropski forum”. Potreba za objašnjavanjem, popularisanjem i kritičkim preispitivanjem naše evropske integracije danas nije ništa manja nego tada.
Godinu dana bez pregovora sa Evropskom unijom, sa ozbiljno uzdrmanom evropskom opcijom i velikim izazovima, Srbija je – u istorijskom poslu sopstvenog preobražaja koji jednostavno i tačno treba nazvati evropeizacijom – daleko ispod svojih realnih mogućnosti, ali i očekivanja svojih građana.
Dozvolite mi da ovde sasvim kratko kažem kako, po mom mišljenju, možemo da budemo mnogo uspešniji.
Kod nas je još rasprostranjeno pogrešno uverenje da je evroatlantska integracija Srbije neka vrsta neminovnosti, ili pre svega interes drugih a ne nas samih, ili da će to biti priznanje za naše “posebnosti i superiornost”. Naprotiv, u Brisel možemo stići samo sopstvenim preobražajem, u našu sopstvenu korist. Za to postoji nimalo magična formula koja se sastoji od najmanje tri elementa. Prvi je saglasnost o prioritetima, drugi dobra organizovanost i treći – politička legitimnost celog procesa.
Ovo poslednje znači da su nam potrebne i Evropa i demokratija. Evropska integracija zemlje mora da se odvija u demokratskim okvirima. Ne mislim ovde samo na odbacivanje mogućnosti nasilnog nametanja takve opcije eventualnoj većini evro-pesimista. Iz dosadašnjeg iskustva kod nas vidim dva veća problema. Jedan je posledica marginalizacije javnosti i predstavničkih organa na račun izvršnih. Lek za ovo je blagovremena priprema javnosti i parlamenta, i to znanjem o evropskoj integraciji i pojačavanjem postojećih kontrolnih funkcija (parlamentarnih odbora, odnosno medija). Drugi problem legitimnosti integracija je nastojanje političara da donošenje neprijatnih odluka, koje bi mogle da ih koštaju na izborima, prepuštaju Briselu. Time se ne samo sistematski eliminiše odgovornost iz političkog sistema, već se traži zgodan alibi za kasnije neizvršavanje dogovorenog.
Sve se, dakle, svodi na to da evropski put mora da bude naš sopstveni izbor i rezultat našeg sopstvenog rada. Pomoć sa strane je dobrodošla, ali je ključ koji otvara teška briselska vrata – u našim rukama. Okrenimo ključ, otvorimo vrata!
(prilikom dodele nagrade “Doprinos godine Evropi”,
8. maja 2007. godine)
Evropski forum br. 5-6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 860 od 28. juna 2007. |
|