| Dr Tanja Miščević
|
|
I posle pregovora – pregovori
Dr Tanja Miščević
Dovršetak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju je tek početak, nakon čega sledi njegovopredstavljanje državama članicama u Komitetu za zapadni Balkan Saveta ministara EU i očekivanje da bude prihvaćen u Evropskom parlamentu
Kakav je plan rada Kancelarije nakon obnavljanja pregovora sa EU-om? Ima li promena u koordinaciji ministarstava?
“ Kancelarija je nastavila sa svojom ulogom glavnog koordinatora procesa pregovaranja o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koju je imala i u prethodnom toku pregovora. To znači da su predstavnici Kancelarije prisutni u radu svake od grupa koje pripremaju pregovore sa Evropskom unijom i prate rasprave ovih grupa bilo o tekstu Sporazuma, bilo o njegovim aneksima i protokolima.
Zadatak ovakvog rada je da se uobliče komentari i argumenti koji se tokom pregovora predstavljaju predstavnicima Evropske komisije, i koji prethodno bivaju usvojeni od pregovaračkog tima. Takođe, u ovoj pauzi u pregovaranju Kancelarija je pripremila sve što je neophodno da nastavak pregovora, ali i tehnički deo posla nakon završetka pregovora, bude što brži, barem kada je o Srbiji reč.
Mi, naime, već sada imamo pripremljen prevod Sporazuma, njegovih aneksa i protokola (što će naravno biti doterano u odnosu na dalji tok pregovaranja), plan primene SSP-a i nacrt Privremenog sporazuma uz SSP-a, koji stupa na snagu odmah po potpisivanju SSP-a, jer je procedura njegove ratifikacije dugotrajna. Sva ova dokumenta su neophodna da bi nakon završetka pregovora o tekstu Sporazum mogao biti brzo ratifikovan u Skupštini Srbije i vrlo brzo počeo da se primenjuje.
Ostaje i isti vid koordinacije u procesu evropske integracije – akcenat je na ministarstvima i telima Vlade Srbije nadležnim za sprovođenje prioriteta i usklađivanje sa pravilima EU-a u svom domenu, a Kancelarija prati ostvarenje ovih obaveza. Kancelarija obaveštava o tome Vladu i Skupštinu Srbije, kao i Evropsku komisiju.
Ovaj model koordinacije će morati da se izmeni kada počne primena Sporazuma, i posebno kada se krene u nove faze procesa i podnese molba za članstvo u EU – tada će se primeniti način koordinacije koji podrazumeva grupisanje po oblastima, jer to više nisu razgovori samo o ekonomiji i trgovini već o svim oblastima politike, privrede i prava Srbije.”
I pored optimističkih procena da ćemo brzo dovršiti pripreme za potpisivanje SSP-a, postoje li, osim političkih (Hag), i neke druge, tehničke prepreke?
“Nastavak pregovora za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju posle više od godinu dana je za sve učesnike u ovom procesu značajan izazov, jer je potrebno postići dva osnovna cilja: u što kraćem roku završiti pregovore, a da se time ne izgubi ništa od sadržine teksta i našeg položaja u odnosu na trgovinu sa EU-om. I dok se ovaj drugi cilj može postići insistiranjem na ostvarenju Platforme za pregovore Vlade Srbije, koja je usvojena septembra 2005. godine (uz dodatne inovacije vezane za potpisivanje CEFTA sporazuma 2006. godine, ulazak novih članica u EU i sl.), rok kada će Sporazum zaista i biti zaključen zapravo jako puno zavisi od samih procedura u EU-u, što predstavlja i domen tehničkih prepreka.
Nakon završetka pregovora Srbije sa Evropskom komisijom, podsetiću, Sporazum mora biti predstavljen državama članicama u Komitetu za zapadni Balkan Saveta ministara EU-a, kada članice po prvi put posmatraju koncesije u trgovini industrijskim i poljoprivrednim proizvodima koje je u odnosu na EU dala Srbija. Zapravo, one tada posmatraju da li nivo koncesija (rok i tempo liberalizacije trgovine za svaki pojedinačni proizvod) odgovara njihovim pojedinačnim interesima u trgovini sa Srbijom – tako je moguće da neke od njih budu posebno zainteresovane za neke od proizvoda i traže naše dodatne ustupke.
Pošto je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju mešovit sporazum, koji zaključuju i EU i sve članice, svaka od njih pojedinačno mora biti zadovoljna tekstom da bi ovaj akt bio parafiran. No, ni parafiranje nije kraj procedura – nakon toga SSP se prevodi na 23 zvanična jezika i mora biti pravno-tehnički isti na svakom od ovih jezika, što naravno zahteva i dodatne mesece rada na tekstu Sporazuma. I na kraju, tekst SSP-a mora biti prihvaćen i od strane Evropskog parlamenta (procedura pristanka) kako bi konačno Sporazum mogao biti potpisan. Tek onda dolazimo i na preostali politički uslov, jer prema najavama iz Brisela, Sporazum neće biti potpisan dok se ne ostavi puna saradnja sa Tribunalom u Hagu, odnosno preostali optuženi se ne pojave pred ovim sudom.”
EF
Evropski forum br. 5-6. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 860 od 28. juna 2007. |
|