To nije evropski

• 
  

  Međunacionalni odnosi u Vojvodini

  U 2003. i 2004. godini u Vojvodini je zabeleženo 178 međunacionalnih incidenata ili provokacija na nacionalnoj osnovi. Kasnije ih je bilo mnogo manje, pored ostalog i zato što su se, uz domaće aktere, ovim pozabavili i Savet Evrope, OEBS, Evropska unija, Evropski parlament, Organizacija ujedinjenih nacija... Ipak, problem nije sasvim rešen. O tome kako prevazići krizu u međunacionalnim odnosima u severnoj srpskoj pokrajini govore zaključci i preporuke Centra za razvoj civilnog društva (CRCD) iz Zrenjanina iz novembra 2005.

  • Centar za razvoj civilnog društva snažno podržava povećanu aktivnost agencija Vlade Srbije na prevenciji i suzbijanju incidenata na etničkoj osnovi. Ovo posebno važi za znatno efikasniji rad policije, u poređenju sa stanjem iz 2004. godine. CRCD pozdravlja sve uspešnije usklađivanje aktivnosti organa uprave sa različitih nivoa na planu prevencije i suzbijanja etničkih incidenata. CRCD sa žaljenjem konstatuje da veću efikasnost policije ne prati odgovarajuća ažurnost organa gonjenja, a pre svega tužilaštava.
  • CRCD konstatuje da je do drastičnog smanjenja broja incidenata i znatno efikasnijeg rada organa uprave došlo posle intervencije organa međunarodne zajednice: Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 3. 10. 2004, specijalnog izvestioca generalnog sekretara UN-a 19. 10. 2004, monitoringa OEBS-a (kraj oktobra 2004) i Evropske unije (početak februara 2005), izveštaja generalnog sekretara Saveta Evrope od 16. 12. 2004, posete visokog komesara OEBS-a za nacionalne manjine Vojvodini 16. 02. 2005, i vanrednog zasedanja Komisije za Jugoistočnu Evropu Evropskog parlamenta 6. 6. 2005.
  • CRCD snažno pozdravlja nedavno pružena uveravanja organa vlasti da će se preduzeti sledeće mere: na nivou državne zajednice formiranje komisije koja treba da istraži one incidente koji su izazvali najveći strah među pripadnicima nacionalnih zajednica, na nivou Republike Srbije obećano efikasno odvraćanje i kažnjavanje počinilaca incidenata, poboljšanje nacionalne strukture zaposlenih u pravosudnom organima i u policiji i ponovno uvođenje obaveznog učenja jezika sredine u sredinama sa visokim procentom pripadnika nacionalnih zajednica. CRCD će obratiti posebnu pažnju na ostvarivanje obećanja da će do kraja godine početi sa radom Pedagoški fakultet na mađarskom jeziku u Subotici.
  • CRCD upozorava na potencijalno rizične posledice svođenja pitanja etničkih odnosa u Vojvodini na pitanje ostvarivanja prava pripadnika mađarske nacionalne zajednice, iako ukazuje da postoje slučajevi nasilja i diskriminacije nad pripadnicima mađarske i hrvatske nacionalne zajednice. Podaci CRCD-a upućuju da su u Vojvodini potencijalno najugroženiji pripadnici nacionalnih zajednica Albanaca, Roma, Aškalija, kao i pripadnici drugih etničkih grupa sa juga Srbije, bliskih muslimanskom kulturnom krugu i islamskoj veri.
  • Ovo posebno važi za slučaj scenarija koji nije verovatan, ali ni nemoguć: ponavljanja situacije iz marta 2004. godine, kada su se etnički incidenti sa Kosova preneli na Vojvodinu. Stoga CRCD poziva organe uprave na svim nivoima, a ništa manje i međunarodne organizacije, da obrate pažnju na eventualne posledice procesa rešavanja kosovskog pitanja po etničke odnose u Vojvodini.
  • Rezultati sistematskog posmatranja koje je izveo CRCD ukazuju da nema osećanja ugroženosti kod pripadnika elita mađarske i srpske nacionalne zajednice u Vojvodini, ali da, s druge strane, ono postoji u širokim grupama stanovništva u okviru većine nacionalnih zajednica u Vojvodini, ne izuzimajući ni dve najveće. Ovde se otvara prostor za delotvoran uticaj nacionalnih elita na pripadnike svojih nacionalnih zajednica bilo u konstruktivnom ili u destabilizirajućem smislu.
  • Drugim rečima, pripadnicima nacionalnih elita, uključujući i onu većinske grupe, upućuje se snažna preporuka da iskoriste uticaj koji imaju na svoje sunarodnike, doprinoseći izgradnji kapaciteta za toleranciju.
  • Nedemokratski, dominantno jednopartijski karakter većine nacionalnih saveta u Vojvodini deluje disfunkcionalno: on podstiče unutarnacionalne opozicione činioce da se radikalizuju. Postoji izražena potreba da se promišljeno i oprezno zakonski reguliše način izbora pripadnika nacionalnih saveta.
  • Pitanje etničkih incidenata povezano je sa načinom izbora članova nacionalnih saveta, a oba sa ostvarivanjem kolektivnih prava pripadnika nacionalnih zajednica. Potpunije ostvarivanje ovih prava smanjilo bi unutarnacionalne tenzije između onih pripadnika neke nacionalne zajednice koji čine većinu na nekom području, i onih koji čine manjinu u lokalnim zajednicama u kojima žive.
  • Potrebno je brižljivo proučiti mogućnost artikulacije i ostvarivanja interesa pripadnika nacionalnih zajednica tamo gde oni ne čine većinu u ukupnom stanovništvu.
  • Pitanje reprezentativnosti pripadnika nacionalnih zajednica u organima zakonodavne grane vlasti ostaje i dalje nerešeno. Realan cenzus podrazumeva preko deset hiljada glasova i on je previsok. Potrebno je promeniti ovo zakonsko rešenje.
  • Neshvatljivo je što još nije osnovan zakonom predviđen Savezni savet za nacionalne manjine.
  • Podaci upućuju na to da bi prenošenje poslova održavanja javnog reda i mira na organe Autonomne pokrajine Vojvodine približilo policiju građanima, posebno pripadnicima nacionalnih manjinskih zajednica, popravilo etničku neravnotežu u njenom sastavu i povećalo efikasnost njenog rada.
  • Iskustvo pokazuje da se mnogi etnički problemi najbrže i najefikasnije rešavaju na nivou lokalne zajednice. Pokrajina je previše širok okvir za ostvarivanje nekih kolektivnih prava pripadnika nacionalnih zajednica, kao što su nadležnosti školskih odbora, ostvarivanje prava pripadnika malobrojnijih nacionalnih zajednica, ili finansiranje manjinskih ustanova.

Evropski forum br. 4. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 799 od 27. aprila 2006.

home povratak