INTERVJU: Stefano Valenti, šef beogradske kancelarije Saveta Evrope

Zaštita evropskih standarda i vrednosti

Stefano Valenti, šef beogradske kancelarije Saveta Evrope: “Siguran sam da će građani SCG uraditi pravu stvar i ispuniti sve obaveze iz članstva u SE-u, a pre svega prema Haškom tribunalu, kako bi vaša zemlja mogla brže da krene ka boljoj budućnosti”

Stefano Valenti

• Tri godine nakon što je SCG postala članica Saveta Evrope, šta smatrate najvažnijim rezultatom njenog pristupanja ovoj organizaciji?

Istorijski i geografski, vaša je zemlja oduvek bila sastavni deo Evrope, i tako će i ostati, bez obzira na njeno sadašnje i buduće članstvo u evropskim institucijama. Ipak, ulaskom u Savet Evrope aprila 2003, ona je dobila veliku šansu da postane aktivna i konstruktivna članica Evrope sa 800 miliona građana, kojima su na prvom mestu zaštita ljudskih prava, demokratija i vladavina prava: evropski standardi i evropske vrednosti.
Od tada, SCG je učinila veliki napredak da odgovori svojim članskim obavezama u Savetu Evrope, naročito usvajanjem čitavog niza konvencija SE-a i usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa tim dokumentima u oblasti poštovanja ljudskih prava i prava manjina, medijskih sloboda i međunarodne saradnje u borbi protiv kriminala.
Ipak, još dosta toga preostaje da se uradi, pre svega na ostvarivanju širih i dugoročnijih zadataka, kao što su ustavne reforme, nezavisnost sudstva, decentralizacija, ravnoteža demokratskih institucija i, neizostavno, na efikasnoj primeni novih zakona koji su dosad usvojeni.
Naročito je važno istaći nužnost ispunjenja ključne obaveze pune saradnje sa Haškim tribunalom. To nije samo obaveza prema ovom sudu i drugim međunarodnim organizacijama, već pre svega obaveza prema sopstvenim građanima i svojoj budućnosti, kako je u svom govoru u Skupštini SCG nedavno ukazao i generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis.
Moja je, dakle, poruka građanima SCG u ovom kontekstu da sam siguran kako će oni uraditi pravu stvar i dovršiti neispunjene obaveze, kako bi vaša zemlja mogla brže da krene ka boljoj budućnosti.

• Ukoliko Crna Gora postane nezavisna posle referenduma, da li će morati da zatraži zaseban prijem u Savet Evrope?

        Ovo pitanje readmisije pomno se proučava u svim međunarodnim institucijama na koje se može odnositi, kako bi se našlo odgovarajuće rešenje u slučaju da ishod referenduma bude nezavisnost Crne Gore. Prema Ustavnoj povelji, ukoliko se Crna Gora izdvoji iz zajedničke države, ona će morati da podnese novi zahtev za članstvo u međunarodnim organizacijama čiji je aktuelni član državna zajednica SCG, dok će Srbija, kao pravna naslednica SCG, nastaviti to članstvo. U svakom slučaju, biće uzeto u obzir svako rešenje o kojem se međusobno dogovore dve republike, Srbija i Crna Gora.

• Šta je Savet Evrope dosad učinio kako bi unapredio poštovanje ljudskih prava Srba i ostalih nealbanskih zajednica na Kosovu?

        Kao što vam je poznato, Savet Evrope nema vodeću ulogu u pregovorima o budućem statusu Kosova. Kako sam to ranije objašnjavao, nije nam potrebna još jedna kuvarica u već pregrejanoj kosovskoj kuhinji, jer “kad je previše kuvarica, jelo zagori”. Ipak, bez obzira na konačno rešenje ovog pitanja, ostajemo uključeni i posebno zainteresovani za zaštitu ljudskih prava u nealbanskim zajednicama. Savet Evrope je čvrsto posvećen konceptu multietničkog Kosova, jer je očuvanje mira, stabilnosti i uzajamnog razumevanja među pripadnicima različitih etničkih zajednica preduslov za demokratski razvoj u celom regionu, bez obzira na to da li će Kosovo steći autonomiju ili nezavisnost.
Tragični događaji iz marta 2004. reafirmisali su potrebu još pozitivnije i aktivnije uloge međunarodne zajednice na Kosovu. Osnovne oblasti angažovanja Saveta Evrope na Kosovu danas su zaštita ljudskih prava, očuvanje i obnova kulturnog nasleđa, reforma lokalne uprave i suzbijanje i prevencija kriminala.
Kad je reč o ljudskim pravima, naš prvenstveni cilj na Kosovu jeste puna, jednaka i efikasna primena evropskih standarda. Prvi korak ka tome bila su dva sporazuma, o nadzoru nad primenom dve konvencije Saveta Evrope važne za zaštitu ljudskih prava svih građana Kosova: Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i Evropske konvencije za sprečavanje mučenja i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja. Savet Evrope, u saradnji sa OEBS-om, takođe podržava i rad Kancelarije ombudsmana na Kosovu.
To, ipak, nije dovoljno, a Venecijanska komisija Saveta Evrope predložila je pre dve godine uspostavljanje mera zaštite ljudskih prava kao deo programa za popravljanje stanja ljudskih prava svih ljudi koji žive na Kosovu. Nedavno je realizovan deo ovog predloga, kada je UNMIK osnovao Savetodavni panel za ljudska prava na Kosovu. Svaka osoba koja tvrdi da su njena osnovna prava ugrožena od strane UNMIK-a, od sada će moći da se obrati tom panelu, nakon što iscrpi domaće mogućnosti. Panel će onda proceniti da li je UNMIK povredio neko od ljudskih prava. Ovaj Panel je, naravno, samo početno rešenje, tako da su neophodni i drugi važni koraci koji bi trebalo da obezbede bolje standarde ljudskih prava na Kosovu.
Kako sam na početku rekao, suštinu Saveta Evrope čine standardi i vrednosti: njihovo poštovanje jeste ono što je danas potrebno Kosovu, i što će ubuduće biti sve važnije za multietničko Kosovo, bez obzira na to kakva će biti odluka o statusu.

Aleksandra Mijalković

Evropski forum br. 4. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 799 od 27. aprila 2006.

home povratak