| Reč po reč
|
|
Sa spuštenim gaćama
“Najbolja pozicija za nas bila bi da budemo stalni kandidati, a da nikad ne uđemo u Evropsku uniju. Jer, njihov cilj je širenje na istok. Hoće da zauzmu nova tržišta, žele da dođu do jevtine radne snage, jevtinih sirovina... Zato bi trebalo da sačekamo situaciju, kako vam je nedavno u intervjuu rekao slikar Ljuba Popović, koji živi u Parizu, da oni nas zamole da uđemo u Uniju. Tada mi možemo da postavimo neki uslov, a ne da ovako, pred vratima Evrope, čekamo pravo na ulazak sa spuštenim gaćama ili, još gore, bez gaća.” (Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, “Politika”, 9. 4. 2006)
“Srbija ne može da drži evropsku delegaciju u dnevnoj sobi, a optuženike za ratne zločine u špajzu.” (Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, “Danas”, 30. 3. 2006)
Kosovo i članstvo u EU-u
“Niko ne može Srbiju da uslovljava za članstvo u EU-u time što će se ona odricati svoje teritorije. To je nelogično i ne postoji nijedna međunarodna konferencija na kojoj takav stav nije potvrđen.” (Boris Tadić, predsednik Srbije, Tanjug, 31. 3. 2006)
“Ako bi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednostrano priznao Kosovo kao nezavisnu državu, tada bi svi secesionistički i pobunjenički pokreti rekli da ne mare više za svoju državu i njeno stanovništvo, već bi pokušali da preko internacionalizacije konflikta Savet bezbednosti nateraju na intervenciju i potom jednostrano priznanje suvereniteta.” (Tomas Flajner, savetnik pregovaračkog tima Srbije o budućem statusu Kosova, “Glas javnosti”, 4. 4. 2006)
“I mi mislimo da za Kosovo treba da se pronađe jedno evropsko rešenje koje može ići od francuskog modela autonomije pa do onog belgijskog. Ali, niko, verujemo, ne može da stavi pod znak pitanja granice jedne evropske države. Odavde je pošlo naše rešenje koje odbacuje ideju stvaranja jedne druge države, odavde polazi naša želja da se EU što više uključi u rešavanje kosovskog pitanja. Sa EU-om će sigurno mnogo lakše biti da govorimo o evropskim standardima autonomije, o kojima treba pregovarati. Verujem da jedina stvar koja podleže pregovaranjima jeste nivo autonomije, a ne da li ćemo ostaviti Srbiju u celom ili ne.” (Trajan Basesku, predsednik Rumunije, “Politika”, 17. 4. 2006)
Ko će pre?
“Proces evropskih integracija nezavisne Crne Gore ne samo da bi išao brže nego bi dobio krila. Ako nezavisna Crna Gora zaokruži Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju do kraja ove godine, duboko vjerujem da bi sve obaveze ispunila za manje od šest godina. To znači da možemo govoriti i o maksimalno četiri do pet godina za potpunu implementaciju Sporazuma. Sudeći po proceduri koju su provele Hrvatska i Slovenija, Crna Gora bi na osnovu do sada urađenog mogla da aplicira za status zemlje kandidata EU početkom 2008. godine. Ako Crna Gora dobije državu i po planu B brzo dobijemo mandat za nastavak pregovora, nema razloga da se sporazum ne potpiše do kraja ove godine. U razgovorima sa ekspertima saopštena su nam očekivanja da od zemalja Zapadnog Balkana najprije u EU uđe Hrvatska, potom Makedonija. Zašto Crna Gora ne bi bila treća?” (Dr Gordana Đurović, crnogorska ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije, “Pobjeda”, 25. 3. 2006)
“Razgovarali smo o završnim odredbama što je jasan indikator da se pregovori bliže kraju. Bez obzira što ljudi u Komisiji ne žele da govore o tome, mislim da u julu možemo da parafiramo sporazum.” (Dr Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije, “Danas”, 8–9. 4. 2006)
“Pred nama je ozbiljan i velik posao, koji međutim ne umanjuje do sada urađeno. Međutim, ja se ograđujem od stava srpske vlade da sve što smo dosad ispregovarali možemo ispuniti do juna, odnosno jula. Ima još mnogo toga oko čega treba pregovarati, a ja sam sigurna da se ne mogu do jula završiti ovako važni poslovi.” (Dr Gordana Đurović, “Glas javnosti”, 9. 4. 2006)
“Ako postoje političke pretpostavke – puna saradnja s Haškim tribunalom – mi možemo u julu da parafiramo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ovaj moj stav nije nepokriveni optimizam, jer ja nikada nisam bio demagog. To je realnost nakon dosadašnjih pregovora sa Briselom koji idu bolje nego što je bilo ko očekivao.
Iz Crne Gore je došla sumnja u mogućnost tako brzog završetka pregovora. Sumnja je opravdana. Crna Gora kasni za nama i ja sam ozbiljno zabrinut da li može da stigne Srbiju u ovim pregovorima. Crna Gora ima jednu izvanrednu ženu, gospođu Gordanu Đurović, koja je ministar i šef njihovog pregovaračkog tima. I nikoga više. Administracija u Crnoj Gori nema ljude koji mogu brzo da završe pregovore, niti sposobnost da sutra efikasno sprovode sporazum.” (Dr Miroljub Labus, “Politika”, 15. 4. 2006)
“Ugovor o osnivanju energetske zajednice jugoistočne Evrope predstavlja kamen temeljac evropskih integracija naše zemlje i prvi korak ka pristupanju Evropskoj uniji. Ugovor koji je naša zemlja potpisala prošle godine u potpunosti je usklađen sa republičkim Zakonom o energetici i omogućiće razvijanje konkurencije na tržištu struje i gasa, pristup međunarodnim fondovima za razvoj energetskog sektora i značajne prihode od tranzita električne energije kroz Srbiju. Energetska zajednica jugoistočne Evrope ima za cilj da stvori integrisano tržište za prirodni gas i električnu energiju, koje bi u drugoj fazi moglo obuhvatiti i druge energente, kao što su tečni prirodni gas, nafta, hidrogen ili drugu bitnu mrežnu infrastrukturu. Energetska zajednica omogućava da sve zemlje potpisnice imaju pristup stabilnom i neprekidnom snabdevanju gasom i električnom energijom. Ugovor obezbeđuje i poboljšanje ekološke situacije, povećanje energetske efikasnosti i razvoj obnovljivih izvora električne energije.” (Radomir Naumov, srpski ministar rudarstva i energetike, “Danas”, 1. 4. 2006)
Evropski forum br. 4. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 799 od 27. aprila 2006. |
|