Savet Evrope i lokalna samouprava u Srbiji

Jačanje lokalne vlasti

U predstojećem vremenskom razdoblju bitno je potpunije uskladiti domaće zakonodavstvo sa regulativom Saveta Evrope u oblasti lokalne samouprave

Piše: Mr Dragan Đukanović

        Regulisanje okvira lokalne i regionalne samouprave jedan je od veoma bitnih segmenata delovanja Saveta Evrope. Zato je 1957. godine osnovan Kongres lokalnih i regionalnih vlasti, kao jedan od organa Saveta Evrope, sa prevashodnim ciljem zastupanja interesa lokalnih zajednica unutar država članica ove međunarodne organizacije. U međuvremenu su, zahvaljujući mnogobrojnim konvencijama i preporukama ovog organa, utvrđeni najvažniji okviri za dizajniranje sistema lokalne samouprave, uključujući i mehanizme pune funkcionalne i finansijske decentralizacije, te autonomije lokalnih vlasti. Zahvaljujući tome, tokom proteklih dvadesetak godina došlo je do značajnih reformi lokalne samouprave u zemljama Zapadne Evrope (pre svega u Francuskoj i Velikoj Britaniji), a početkom prošle decenije i u državama nekadašnjeg Istočnog bloka.
Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je u Srbiji usvojen 2002. godine, nije u potpunosti reafirmisao načela decentralizacije vlasti, koja proklamuju konvencije i preporuke Saveta Evrope. Naime, određena rešenja sadržana u tom aktu nisu u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi iz 1985. godine i drugim konvencijama ove međunarodne organizacije. Stoga je neophodno stvaranje novih zakonskih osnova lokalne samouprave, koje će dozvoliti pun razvoj lokalnih zajednica, što podrazumeva i izvesna proširenja njihovih ovlašćenja. Pored ovoga, jedno od najvažnijih pitanja usaglašavanja domaće legislative u oblasti lokalne samouprave sa legislativom Saveta Evrope svakako predstavlja i neophodnost regulisanja stvarne finansijske autonomije opština. No, to ne može biti okončano bez usvajanja posebnog zakona o imovini opština. Odnosi između lokalnih i centralnih vlasti, takođe, moraju biti zasnovani na svojevrsnoj sinergiji, a manje na načelima klasične hijerarhije. Zato je bitno u nove zakonske akte, ili u zakone o izmenama i dopunama postojećih pravnih akata, ugraditi valjane mehanizme zaštite lokalne samouprave. To podrazumeva i insistiranje na uspostavljanju saradnje između lokalnih i centralnih nivoa vlasti, čime će se prevazići brojne napetosti i nerazumevanja.
Postojeći institucionalni dizajn lokalnih organa vlasti u Srbiji sasvim je adekvatan, zahvaljujući uvođenju institucije neposredno izabranog predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, ali i zahvaljujući uvođenju funkcija opštinskog menadžera i opštinskog arhitekte. Takođe, manjinskim etničkim zajednicama je, u skladu sa važećim zakonom o lokalnoj samoupravi Srbije, ostavljena mogućnost da svoje interese ostvaruju formiranjem posebnih saveta na lokalnom nivou. Štaviše, za zastupanje manjinskih etničkih zajednica u navedenim savetima predviđeno je njihovo učešće u ukupnom broju stanovnika na nivou opštine od svega jedan odsto. Ovim su umnogome sprovedena načela sadržana u Okvirnoj konvenciji o zaštiti nacionalnih manjina Saveta Evrope iz 1995. godine.
Opštinama je, u skladu sa važećim republičkim zakonom o lokalnoj samoupravi, ostavljena mogućnost da uspostavljaju intenzivnu prekograničnu saradnju. Ipak, ona mora biti dodatno podržana i od strane centralnih vlasti. Brojni komunalni problemi pojedinih pograničnih opština mogu se prevazići uspostavljanjem pune saradnje između opština, i to tako što će se realizovati zajednički prekogranični projekti. Veliki značaj u tom smislu ima i primena Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji iz 1980. sa Dodatnim protokolom iz 1995. godine. Stoga je veoma bitno iskoristiti sve mehanizme koji su predviđeni u skladu sa ovim dokumentom.
U većini država nastalih na tlu nekadašnje Jugoslavije takođe nije došlo do potpune primene načela sadržanih u brojnim konvencijama Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope. Naprotiv, u Sloveniji je u potpunosti očuvan izrazito centralistički sistem organizacije vlasti, dok je u Hrvatskoj nakon njenog pristupanja Savetu Evrope donet novi zakon o lokalnoj samoupravi (2003), koji je ipak zadržao potpuni primat centralnih vlasti u odnosu na lokalne organe vlasti. U Bosni i Hercegovini je u toku usaglašavanje dva veoma različita entitetska sistema lokalne samouprave, u skladu sa nedavno usvojenim amandmanima na Ustav ove zemlje. S druge strane, u Makedoniji je zahvaljujući etnifikaciji lokalne samouprave, a nakon postizanja Ohridskog sporazuma (2001), usledilo ojačavanje uloge lokalnih vlasti i načelna usaglašenost sa regulativom Saveta Evrope.
U predstojećem vremenskom razdoblju svakako je bitno potpunije uskladiti domaće zakonodavstvo u oblasti lokalne samouprave sa postojećom regulativom Saveta Evrope. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade Republike Srbije najavilo je da će, do kraja ove godine, biti donet zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi, koji će dodatno osnažiti lokalne zajednice i umnogome poboljšati njihov položaj. Ipak, ostaje da se vidi da li će on suštinski reafirmisati ulogu lokalnog nivoa vlasti u Srbiji i doprineti primeni navedenih standarda Saveta Evrope.

Autor je istraživač-saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu

Evropski forum br. 4. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 799 od 27. aprila 2006.

home povratak