| Druga runda pregovora sa Evropskom unijom | |
Neizvesnost do poslednjeg časa
Nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju bio je pod znakom pitanja sve do 31. marta, kad je evropski komesar za proširenje Oli Ren, nakon razgovora sa glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte, izdao saopštenje o garancijama Vlade Srbije o uspostavljanju pune saradnje sa Hagom do kraja aprila
Piše: Dr Tanja Miščević
Tema druge zvanične runde pregovora sa EU-om o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), održane 5. aprila u Beogradu, definisana je na samom početku procesa pregovaranja u novembru 2005. godine. Ali, sam nastavak pregovora je bio pod znakom pitanja sve do 31. marta, kad je evropski komesar za proširenje Oli Ren, nakon razgovora sa glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte, izdao saopštenje o garancijama Vlade Srbije o uspostavljanju pune saradnje sa Hagom do kraja aprila.
Tada je, međutim, došlo do promene u agendi koja je ranije bila predviđena: isključena je rasprava o poglavlju sporazuma koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost. Razlozi su bili političke i tehničke prirode. Prvi je posledica namere Evropske komisije da sačeka kraj aprila i novu ocenu saradnje sa sudom u Hagu da bi zakazala dodatnu rundu posvećenu ovim pitanjima. Sem toga, za organizovanje rasprave je preostalo malo vremena.
Tako su teme ove runde pregovora bile oblast slobode kretanja radnika i prelazne i završne odredbe, ali ne i one kojima se ustanovljavaju organi pridruživanja po ovom sporazumu (što će biti tema poslednje zvanične runde pregovora). Učestvovala su sva tri pregovaračka tima, zajedno sa glavnim pregovaračima: tim državne zajednice je vodio ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, pregovarački tim Srbije potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus, a tim Crne Gore ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Gordana Đurović.
Prava naših radnika u EU-u
Odredbe o kretanju radnika okvirno regulišu prava naših državljana na radu u državama članicama EU-a koji su legalno zaposleni. Cilj je koordinacija sistema socijalne zaštite, odnosno zabrana diskriminacije članova porodica legalno zaposlenih radnika, njihovo pravo na rad, spajanje perioda socijalnog osiguranja za potrebe ostvarivanja prava na penziju, itd. Glavna posledica ovog dela SSP-a je što će naši državljani, koji imaju status legalno zaposlenih radnika u državama članicama EU-a imati nacionalni tretman, odnosno ista prava kao i domaći radnici. Ta prava i obaveze dati su recipročno za radnike iz Unije, koji su legalno zaposleni u SCG.
Treba, međutim, naglasiti da se ovim odredbama ne omogućava slobodno zapošljavanje radnika iz Srbije i Crne Gore u članicama EU-a, budući da je ova oblast visoko osetljiva i da se ta mogućnost ostavlja za kasnije pregovore o članstvu sa EU-OM. O osetljivosti ove teme govori podatak da državljani zemalja koje su pristupile Uniji u maju 2004. godine neće imati mogućnost zapošljavanja svojih državljana u većini “starih” članica EU-a, pet godina nakon ulaska u EU.
Rešavanje sporova
Razgovori su vođeni i o pitanjima mehanizma za rešavanje eventualnih sporova u procesu sprovođenja SSP-a i uslovima za otkaz i suspenziju sporazuma, koji predstavljaju sastavni deo svakog međunarodnog sporazuma. U slučaju SSP-a, međutim, ovaj mehanizam je novina, i on je unet radi preciziranja zaštite ugovornih partnera. Komentari na ovaj mehanizam biće tema pregovora na prvoj narednoj tehničkoj rundi pregovora, koja je planirana za početak juna. U ovom delu pregovarački timovi su potvrdili predlog teksta SSP-a koji je sačinila Komisija, i u njemu nije bilo potrebe za dodatnim intervencijama sa naše strane.
O institucijama čiji će zadatak biti nadgledanje sprovođenja sporazuma ovom prilikom se nije razgovaralo, ali je predviđeno da se osnuju savet za stabilizaciju i pridruživanje, komisija za stabilizaciju i pridruživanje i parlamentarna komisija za stabilizaciju i pridruživanje. Ove organe će činiti predstavnici SCG i EU-a na paritetnoj osnovi.
Sporazum i pre leta?
Pored “prvog čitanja” pomenutih delova sporazuma, tokom ove runde pregovora najviše pažnje bilo je posvećeno oblastima koje su bile predmet ranijih zvaničnih i tehničkih rundi pregovora (a to je gotovo čitav SSP). Postignut je okvirni dogovor o preambuli, opštim principima, političkom dijalogu, regionalnoj saradnji, politici saradnje i finansijskoj saradnji, ali sva ova pitanja će konačno biti dogovorena tek na poslednjoj zvaničnoj rundi pregovora, jer se kroz čitav proces i Evropska komisija i mi vodimo principom da “ništa nije dogovoreno dok nije sve dogovoreno”.
Važno je reći da je sasvim jasno da je pregovaranje u završnoj fazi, da preostaje preciziranje roka i tempa trgovinske liberalizacije (što će biti predmet razgovora pripremnog sastanka, koji će krajem aprila u Briselu biti organizovan sa timovima iz Srbije i Crne Gore). To zaista daje mogućnost, a ne samo nadu, da sporazum može biti parafiran pre leta, naravno, uz ispunjavanje neophodnih političkih uslova.
O vizama u julu
Jedna od tema o kojoj ovoga puta takođe nije bilo razgovora jeste i pitanje saradnje u oblasti pravde, slobode i bezbednosti. U domaćoj javnosti to je protumačeno kao znak da neće biti pregovora o olakšavanju viznog režima.
Treba, međutim, razumeti da vizni režim i vizne olakšice nisu deo pregovora o SSP-u, već će oni teći paralelno sa njima, u okviru zasebnih pregovora. Predviđeno je da se prvi pripremni razgovori između EU-a i SCG održe 25. i 26. aprila 2006. godine. Na osnovu ovih razgovora Evropska komisija će izraditi izveštaj o mogućnostima otpočinjanja pregovora o viznim olakšicama sa SCG, kao i predlog mandata za pomenute pregovore koji mora da usvoji Savet ministara (na sastanku ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa). Očekujemo da ova procedura unutar organa EU-a bude gotova do juna ili jula, a da pregovori između SCG i EU-a počnu i zvanično u julu ili septembru 2006. godine.
Autorka je direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU-u
Evropski forum br. 4. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 799 od 27. aprila 2006. |
|