| Stalna misija SCG pri Savetu Evrope | |
Preko Strazbura u Brisel
Ambasadorka Slađana Prica: “Što se više odužuje put zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju, tim značajnije postaje njihovo članstvo u Savetu Evrope”
Slađana Prica
“Što se više odužuje – iz ovih ili onih razloga – put zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju, tim značajnije postaje njihovo članstvo u Savetu Evrope”, kaže za “Evropski forum” ambasadorka Slađana Prica, šefica misije SCG pri Savetu Evrope u Strazburu.
Ambasadorka Prica podseća da je, doduše, svih 25 članica Evropske unije prethodno moralo da pristupi Savetu Evrope, ali da ima još dosta evropskih država, članica Saveta Evrope, koje su izvan EU-a, i čije će interese on štititi u narednih 15 do 20 godina. Izuzev Belorusije, sve ostale evropske zemlje su u Savetu Evrope, a kao poslednja, 46. od njih, prošle godine je u članstvo ušao Monako. Naša zemlja je dotle bila najmlađa članica.
SCG dogodine predsedavajuća SE-a
“Idućeg meseca predsedavanje Savetu Evrope preuzima Rusija, i to je prvi put u istoriji da ova zemlja predsedava jednoj evropskoj političkoj organizaciji. Naša zemlja preuzima predsedavanje u maju iduće godine (ukoliko se dotle Crna Gora izdvoji iz državne zajednice, onda će funkciju predsedavajućeg preuzeti Srbija, kao pravna naslednica SCG). Ovo je velika čast za našu zemlju, jer ni bivša SFR Jugoslavija, uz sav ugled koji je uživala u međunarodnoj zajednici, nije nikad predsedavala nekoj značajnijoj evropskoj organizaciji”, kaže ambasadorka Prica.
Naša sagovornica podseća da je, tri godine posle prijema u Savet Evrope, prioritetni zadatak naše stalne misije u Strazburu delovanje u Komitetu ministara ove organizacije i svim njegovim radnim telima.
“Ovo je posebno važno u periodu monitoringa, kad se ocenjuje da li i kako ispunjavamo propisane i oročene obaveze preuzete članstvom. Mi smo, inače, pristupili svim konvencijama i protokolima Saveta Evrope. Potpisali smo i ratifikovali 52 konvencije sa pratećim protokolima, a ratifikacija preostalih 12 je u toku. Sad, međutim, sve njih moramo i da primenimo.
Naša je zemlja zainteresovana da pristupi i drugim konvencijama, koje nisu obavezne, ali su nama važne jer time ispunjavamo kriterijume iz Kopenhagena, odnosno kriterijume za prijem u članstvo Evropske unije. Reč je o 25 ključnih konvencija Saveta Evrope kojim se domaće zakonodavstvo usklađuje sa evropskim”, navodi Slađana Prica. Ona ističe da se svi izveštaji iz Strazbura o nama prvo pomno iščitaju u Briselu, pa tek onda u Beogradu, i da programi pomoći EU-a našoj zemlji i regionu prethodno prolaze kroz ekspertizu Saveta Evrope.
Nezaobilazni Hag
Na pitanje šta Strazbur od nas još očekuje da ispunimo, Prica naglašava da se Savet Evrope jednako kao EU zalaže da poštujemo svoje obaveze prema Haškom tribunalu, jer je to jedan od uslova za jačanje demokratskih institucija, što je naša obaveza iz članstva u Savetu Evrope.
Zamoljena da objasni šta su konkretno zadaci misije SCG pri Savetu Evrope, ambasadorka kaže da je naša misija uključena u sve teme o kojima raspravlja Komitet ministara Saveta Evrope (nazivan i “evropska vlada”), koji zaseda svake srede, a naročito teme od posebnog značaja za našu zemlju, kao što je recimo Kosovo.
“Ipak izbegavamo da budemo ‘država jednog pitanja’, i trudimo se da učestvujemo u što većem broju rasprava, na primer, kad je reč o konvenciji o sprečavanju nasilja nad decom, ili o borbi protiv terorizma... Bili smo uključeni u pripremu lanjskog samita Saveta Evrope i u pripremu zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (ona zaseda četiri puta godišnje) koje je bilo posvećeno zaštiti prava manjina (po tom pitanju je naša zemlja često prozivana zbog Vojvodine i Rumuna u Srbiji) i žrtava komunističkih režima. Aktivno sarađujemo sa Kongresom regiona, što je veoma značajno jer EU sebe u budućnosti vidi kao ‘Evropu regiona’. Pratimo rad Banke za razvoj Saveta Evrope, čija je članica SCG postala krajem 2003, i od koje smo dobili velike donacije, a sad i povoljne kredite za izgradnju stanova za izbeglice (20 miliona evra), za opštine (10 miliona), zapošljavanje (prva tranša je bila oko 20 miliona evra), pomoć u otklanjanju posledica lanjskih poplava u Banatu i, najnoviju, pomoć za žrtve klizišta u Srbiji”, navodi Prica.
EF
Evropski forum br. 4. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 799 od 27. aprila 2006. |
|