| Pojmovnik EU i evropskih integracija |
Evropa "ŕ la carte": popularni izraz za neuniformni model integracije,
čije se uvođenje predlaže na mnoge posredne načine i koji omogućava
državama članicama EU-a da biraju - kao sa menija - politike Unije koje
će ostvarivati.
Evropa u dve brzine ili Evropa
u više brzina: popularni izraz
za metod diferencirane integracije u okviru kojeg bi jedna ili više grupa
država članica EU-a mogla da odluči da ide brže i dalje u integraciji
od drugih. Slično značenje ima i termin Evropa koncentričnih krugova, a u vezi sa njim se pominju različiti
“krugovi” zemalja, različitih po stepenu EU integracije koji su dostigli
(“krug zajedničkog prava”, “susedni krug” - države van Unije koje žele
da joj se pridruže), ili po oblasti (“valutni krug “, “odbrambeni krug”…).
Zajednički institucionalni okvir: odnosi se na načelo
da u okviru EU-a postoji samo jedan set institucija i da samo njih treba da
koriste i one države koje žele da se više od drugih integrišu i međusobno
sarađuju.
Tešnja saradnja: način saradnje među državama zainteresovanim
za viši nivo integracije u EU. Amsterdamski ugovor je prvi
formalizovao ovaj način saradnje, a sam termin je uveden u Ugovor o Evropskoj
uniji. Ugovor iz Nice je uprostio korišćenje tešnje saradnje i
doneo nekoliko novina: a) minimalni broj država za ovaj vid saradnje je osam,
bez obzira na broj država članica EU-a; b) države članice ne mogu
više da spreče tešnju saradnju, već samo da iznesu slučaj pred
Evropski savet, ali Savet ministara odlučuje o ovome većinom svojih
članova; c) Evropski parlament (EP) mora da da svoj pristanak, ukoliko
tešnja saradnja obuhvata oblast u kojima EP učestvuje u odlučivanju;
d) tešnja saradnja takođe ne sme da ugrozi unutrašnje tržište EU-a niti
socijalnu koheziju.
Ugovor iz Nice je uveo mogućnost tešnje saradnje
u oblasti spoljne i bezbednosne politike, osim za oblasti koje imaju vojne
i odbrambene implikacije.
| Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 695 od 29.04.2004. |