| Hronologija evrobalkanskih integracija |
Mart
17-19. mart – U trodnevnim napadima Albanaca na Srbe širom Kosova poginulo 19 ljudi a ranjeno više od
900, uključujući nekoliko desetina pripadnika međunarodnih
policijskih i vojnih snaga. Iz domova i mesta stanovanja
proterano je 3000 Srba, a Albanci su spalili 29 crkava i manastira, osam
stotina kuća i više od 150 srpskih vozila.
22. mart – Makedonski premijer Branko Crvenkovski predao je
irskom premijeru Bertiju Ahernu u Dablinu formalni zahtev Makedonije za
članstvo u Evropskoj uniji.
23. mart – Ideja premijera Srbije Vojislava Koštunice o
kantonizaciji Kosova nije naišla na razumevanje zvaničnika Evropske unije
tokom njegove posete Briselu.
24. mart – Predsedništvo BiH usvojilo je odluku o
veličini i strukturi oružanih snaga: Armija BiH imaće 12 hiljada
profesionalnih vojnika, 8 hiljada iz Federacije i 4 hiljade iz Republike
Srpske. Nijedan od 12 generala koji će voditi ovu
Armiju neće doći iz sadašnjeg sastava.
26. mart – Skupština SCG ratifikovala je sporazume o
slobodnoj trgovini SCG sa Rumunijom, Bugarskom i Hrvatskom, ali nije to uradila
sa sporazumima sa Albanijom i Moldavijom. Od ranije se
primenjuju sporazumi o slobodnoj trgovini SCG sa Makedonijom i Bosnom i
Hercegovinom.
-Ustavni sud BiH odlučio je da 13 gradova u
Republici Srpskoj mora da promeni imena (usvojena za vreme rata 1992-1995),
eliminišući reč “srpski” iz svog naziva, jer je reč o
diskriminaciji prema Muslimanima i Hrvatima.
-Rumunski premijer Nastase najavio je
da će njegova zemlja sa EU završiti pregovore o
pridruživanju do kraja 2004. godine.
29. mart – Predajom ratifikacionih dokumenata o
pridruživanju NATO-u u Vašingtonu, sedam zemalja postale su članice
Severnoatlantskog saveza (Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija,
Slovačka, Slovenija), a broj članica NATO-a povećan je tako na
26.
-Generalni sekretar UN Kofi Anan
predstavio je novu verziju plana za Kipar, čije usvajanje je uslov da i
turski deo ostrva 1. maja postane članica
EU-a.
31. mart – Objavljen ovogodišnji redovni izveštaj Evropske
komisije o Zapadnom Balkanu i svim državama regiona.
-Američki sekretar Kolin Pauel je
blokirao oko 25 miliona dolara pomoći SCG (četvrtinu od ukupne pomoći) zbog izostanka saradnje SCG sa Haškim
tribunalom. Ostatak pomoći (humanitarna, za promociju
demokratije i pomoć Kosovu) nije dovedena u pitanje. Administracija SAD smatra da se 16 optuženih za ratne zločine,
uključujući generala RS Ratka Mladića, krije u Srbiji.
April
1. april – Stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju Makedonije Evropskoj uniji, kao prvi sporazum ove vrste.
- Ujedinjene nacije odobrile paket pomoći
razvoju Srbije i Crne Gore do 2009. godine, vredan 300
miliona dolara.
- Kosovski premijer Bajram Redžepi pokrenuo je plan
primene standarda za Kosovo.
- Savet za primenu mira u BiH zatražio
je od ove zemlje uspešan nastavak procesa
evro-atlantske integracije.
-Evropski parlament podržao je zahtev
Hrvatske za članstvom u EU i zatražio rešavanje pitanja kao što su
povratak izbeglica i saradnja sa Haškim tribunalom.
2. april – Podizanjem zastava sedam novoprimljenih država u
Briselu, NATO je svečano obeležio novo proširenje.
6. april – Započeo Taiex program Evropske unije za
Makedoniju.
16. april – Skupština SCG izabrala je nove ministre u Savetu
ministara SCG. Za novog ministra spoljnih poslova i odbrane izabrani su Vuk
Drašković (SPO), odnosno Prvoslav Davinić (G17) iz Srbije, a za
ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Predrag Ivanović (DPS) iz
Crne Gore.
-Nakon oštrih kritika rukovodstva
Republike Srpske zbog nezavršavanja izveštaja o masakru u Srebrenici (1995),
Pedi Ešdaun je smenio generala Cvjetka Savića, Načelnika generalštaba
Vojske Republike Srpske. Ešdaun je zapretio da će, ako se ne ostvare data
obećanja u u
vezi sa izveštajem, smeniti i premijera i predsednika Republike Srpske.
21. april – Evropska komisija je potvrdno odgovorila na
zahtev Hrvatske za članstvom u EU. Komisija je u
posebnom izveštaju zaključila da bi Hrvatska mogla da postane formalni
kandidat za članstvo već u junu 2004. godine.
- Za razliku od
nekih zapadnoevropskih zemalja koje su zbog terorističkih napada na
njihove trupe u Iraku najavile povlačenje odande, balkanske zemlje
čije su trupe angažovane u Iraku dale su potpuno suprotnu poruku.
Bugarska, Makedonija i Rumunija ne povlače svoje vojnike, a Albanija čak razmišlja o mogućem povećanju
svog kontigenta u Iraku.
-U Sarajevu održan samit predsednika i
premijera država članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi.
Rumunija preuzela predsedavanje od Bosne i
Hercegovine.
| Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME, broj 695 od 29.04.2004. |