| PREGOVORI O SPORAZUMU O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU | |
Napredak u “drugoj rundi”
U tehničkom smislu, pregovori SCG sa Briselom bi mogli biti završeni i pre planiranog roka u jesen 2006.
Piše: dr Duško Lopandić
Beogradom je krajem prošlog meseca prodefilovala značajna delegacija od dvadesetak službenika iz niza takozvanih generalnih direkcija Evropske komisije – od onih za trgovinu i za carinsku uniju, do one za transport i energetiku. Od 21. do 23. februara, naime, održana je serija susreta predstavnika Evropske komisije (EK) i Srbije i Crne Gore, prvo u okviru redovnih sastanaka Unapređenog stalnog dijaloga , koji su zatim nastavljeni drugom rundom tehničkih razgovora o zaključenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između (SSP).
Sastanci su održani neposredno nakon objavljivanja dokumenta EK-a “ Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji”, u kome su potvrđene osnovne linije pretpristupne strategije EU-a prema zemljama Zapadnog Balkana, sa samita u Solunu 2003. godine. S druge strane, razgovori su vođeni u uslovima pojačane političke napetosti zbog pitanja pune saradnje SCG sa Tribunalom u Hagu i ubrzavanja procesa rešavanja statusa Kosova, kao i najave referenduma u Crnoj Gori. Ove teme nisu bile neposredan predmet samih razgovora, ali su predstavnici Komisije nedvosmisleno ponovili da će od daljeg načina rešavanja saradnje sa Tribunalom zavisiti i datum održavanja naredne runde pregovora sa SCG na političkom nivou.
Na sastanku Unapređenog stalnog dijaloga (to je oblik stalnih komunikacija između Evropske komisije i administracija Srbije i Crne Gore, na kojem se razmatra stanje zakonodavnih i drugih reformi u SCG i usvajaju određene preporuke u cilju daljeg usklađivanja našeg sistema sa pravnim tekovinama Unije – acquis communautaire ) razgovaralo se o pitanjima unutrašnjeg tržišta, odnosno o temama kao što su osnivanje preduzeća i primena propisa u oblasti zaštite intelektualne svojine, javnih nabavki, finansijskih usluga, računovodstva i konkurencije, zatim državna pomoć, akreditacija i standardizacija... Na odvojenom sastanku su uporedo razmotrena neka druga sektorska pitanja, poput saobraćaja, energetike, nuklearne bezbednosti, elektronske mreže, saradnje u oblasti audio-vizuelnih usluga i slično.
Dok su sastanci Unapređenog stalnog dijaloga prvenstveno informativnog karaktera, pregovaračke runde (tehnički razgovori) imaju za cilj da se usaglasi tekst budućeg sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU-a i SCG. Osnovni tekst (nacrt) sporazuma predlaže Evropska komisija. Srpska i crnogorska strana imaju mogućnost da daju napismeno svoje primedbe, sa eventualnim amandmanima na tekst, nakon čega se vode bilateralni pregovori.
U razgovorima 22. i 23. februara bili su obuhvaćeni sledeći delovi budućeg SSP-a:
• poglavlje V (osnivanje preduzeća, pružanje usluga, kretanje kapitala),
• poglavlje VI (približavanje i primena propisa, pravila o konkurenciji),
• poglavlje IV (slobodno kretanje roba),
• poglavlje VIII (politike saradnje).
Dok su tekstovi poglavlja V i VI prvi put razmatrana, u slučaju poglavlja IV i VIII radilo se o tzv. drugom čitanju teksta koji je već bio razmatran u prethodnoj rundi tehničkih razgovora, u decembru 2005. godine. Ocenjeno je da je usaglašavanje dobro napredovalo, s tim da je, na osnovu načelnog dogovora pregovaračkih strana, ostalo da se prelazni periodi (npr. o opštoj dužini prelaznog perioda za pridruživanje, o trajanju trgovinske liberalizacije za industrijske i poljoprivredne proizvode, o periodu za usklađivanje pravila o državnoj pomoći i tome slično) definitivno usaglase tek na samom kraju pregovora.
Poglavlje VIII, koje ne podrazumeva specifične obaveze neke od strana već više načelne ciljeve o saradnji u ukupno u 26 sektora, praktično je sasvim zaokruženo.
U pregovorima su dve strane jasno pokazale želju da postignu značajan napredak u usaglašavanju teksta i da ne ostavljaju previše “repova” za naredne sastanke. Naravno, pitanja koja se tiču direktnih koncesija koje podrazumeva sporazum, odnosno neposrednih ekonomskih efekata (pregovori o carinskim koncesijama u oblasti industrije, poljoprivrede i ribolova) znatno su osetljivija. Za razliku od osnovnog teksta SSP-a, o kome se pregovara zajednički, i gde za istim stolom s jedne strane sede predstavnici Evropske komisije, a sa druge strane predstavnici SCG, Srbije i Crne Gore), o robnim koncesijama se pregovori vode po načelu paralelnog koloseka, što znači da EK odvojeno pregovara sa Srbijom i sa Crnom Gorom.
Trgovinske i carinske koncesije o kojima je reč uglavnom se odnose na našu stranu, imajući u vidu da je Evropska unija još od 2001. godine u potpunosti otvorila svoje tržište, bar kada je reč o carinskoj zaštiti, za uvoz iz zemalja Zapadnog Balkana (tzv. vanredne trgovinske mere). Treba uzeti u obzir da je relativna trgovinska snaga dve strane vrlo različita: EU predstavlja trećinu svetske trgovine, i obuhvata više od polovine naše razmene sa inostranstvom, dok SCG učestvuje sa 0,2 odsto u spoljnoj trgovini Unije. To određuje i manevarski i pregovarački prostor svake od strana u pregovorima. Naime, iz ugla pregovarača SCG praktično je nemoguće “pomeriti” Evropsku komisiju u nekim načelnim pitanjima kod kojih je ona zauzela određenu poziciju u okviru svojih spoljnotrgovinskih ciljeva i načela (na primer formulacije oko tzv. zaštitnih mera u drugim sporazumima i slično). S druge strane, EU je svesna osetljivosti spoljnotrgovisnke i ekonomske situacije Srbije. Stoga je spremna da prihvati našu argumentaciju kada je reč o dužinu i tempu eventualne liberalizacije u oblasti carinske zaštite industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.
I pored napretka u drugoj rundi tehničkih razgovora biće potrebno održati još nekoliko formalnih i neformalnih “rundi”, dok se dve strane u potpunosti ne usaglase o svim elementima u oblasti trgovinskih pitanja u SSP-u. U tehničkom smislu, pregovori bi mogli biti završeni i pre planiranog roka (jesen 2006), ali ostaje da se vidi šta će se desiti sa političkim preduslovima.
Autor je pomoćnik srpskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom
Evropski forum br. 3. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 795 od 30. marta 2006. |
|