| PREDLOG EVROPSKE KOMISIJE | |
Vizne olakšice i novi fondovi
U dokumentu “Zapadni Balkan na putu ka Evropskoj uniji: konsolidacija stabilnosti i povećanje prosperiteta” predlaže se kako da EU poboljša trgovinu, ekonomski razvoj, kretanje ljudi, obrazovanje i nauku, regionalnu saradnju i dijalog sa građanskim društvom u regionu
Komunikacija o Zapadnom Balkanu postavlja konkretne mere za pojačanje politika i instrumenata EU-a kako bi pomogla zemljama da realizuju svoju evropsku perspektivu. To će pomoći u pripremi sastanka ministara spoljnih poslova EU-a i zemalja Zapadnog Balkana koji Austrija kao predsedavajući Unije planira da organizuje 11. marta u Salcburgu.
Komesar Oli Ren je rekao: “ Dok se proces utvrđivanja statusa Kosova kreće unapred, moramo ohrabriti narode na Zapadnom Balkanu da gledaju ispred sebe, u svoju evropsku budućnost, a ne unazad, u nacionalizam iz prošlosti. Najbolji način da se to učini jeste da se svi usredsredimo na praktične mere koje će integrisati njihove ekonomije i društva u evropske tokove.”
Promovisanje stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu jeste prioritet za EU. Region će se naći pred velikim iskušenjima u narednim mesecima, kada se budu rešavala pitanja statusa Kosova i fundamentalna ustavna pitanja u BiH i SCG. U takvom trenutku bitno je ojačati evropsku perspektivu regiona. Perspektiva konačnog članstva u EU predstavlja moćan podsticaj za političke i ekonomske reforme u regionu i ohrabruje pomirenje među narodima.
Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju već su potpisani sa Makedonijom i Hrvatskom; sa SCG i BiH pregovori su u toku, dok se pregovori sa Albanijom bliže kraju. Autonomne trgovinske mere (ATM) , kojima se obezbeđuje slobodan pristup na tržište EU-a za skoro sve proizvode iz regiona, nedavno su produžene do 2010. godine. U nameri da promoviše trgovinu, investicije i ekonomskog i socijalnog razvoja, Komisija podržava brzo zaključenje regionalnog Sporazuma o slobodnoj trgovini između zemalja u regionu. Zona dijagonalne kumulacije porekla biće uspostavljena između EU-a i zemalja regiona koje su zaključile sporazume o slobodnoj trgovini sa EU-om (trenutno su to Hrvatska i Makedonija), kao prvi korak pre uključivanja u Pan-Euro-Med Sistem. Proces u okviru Evropske povelje o malim preduzećima biće produžen za još tri godine za zemlje Zapadnog Balkana. Komisija planira da pomogne sa oko 60.000.000 evra u 2006. godini nedavno osnovanom Evropskom fondu za jugoistočnu Evropu . Ciljevi Lisabonske agende biće uključeni u politiku EU-a prema regionu.
Evropska komisija takođe predlaže sledeće mere kojima se pomaže postepena integracija društava Zapadnog Balkana u evropske tokove:
- Komisija će predložiti olakšanje viznog režima u 2006. godini za zemlje Zapadnog Balkana. Mere za olakšavanje putovanja za naučnike i studente, kao i malogranični promet u oblastima koje se graniče sa EU-om uskoro će biti realizovane.
- Stipendije za studente i naučnike iz regiona, koje se obezbeđuju kroz brojne programe i institucije koje finansira EU, nastaviće da se uvećavaju. Građani i institucije Zapadnog Balkana trebalo bi da iskoriste nove mogućnosti u 2007. godini koje proizlaze iz obnavljanja mnogih programa, a posebno iz oblasti obrazovanja i istraživanja.
- Nova regionalna Škola za visoko obrazovanje u državnoj upravi počeće s radom u 2006. godini.
- Zemlje Zapadnog Balkana ohrabruju se da proces regionalne saradnje što više preuzmu u svoje ruke. Postepeno bi odgovornost za ovaj proces trebalo preneti sa Pakta za stabilnost na tela sa sedištem u regionu.
- Dijalog građanskog društva , već započet sa zemljama kandidatima koje su u fazi pregovora, biće proširen na čitav Zapadni Balkan.
- EU bi trebalo da se pobrine da prioriteti njene politike za Zapadni Balkan budu srazmerni njenoj finansijskoj pomoći .
27. januar 2006.
Marginalizacija ili konsolidacija
Moramo podi ći svest o potrebi da se izbegne zona nesigurnosti i nestabilnosti između Austrije, Italije i Grčke. Naša politika prema Zapadnom Balkanu je deo naše bezbednosne politike. Jedan od zadataka koji smo postavili za susret ministara spoljnih poslova sledeće nedelje u Salcburgu je da se evropskoj javnosti na to skrene pažnja. Balkanski region ne sme da bude ostavljen na političkoj margini.
Zemljama u regionu je pre tri godine otvorena jasna perspektiva pristupanja. Danas šaljemo zajednički signal kojim potvrđujemo takvu perspektivu, signal ohrabrenja i zajedničke političke volje. Cilj je članstvo zemalja Zapadnog Balkana u Uniji.
( Ursula Plasnik , ministarska spoljnih poslova Austrije, 4.3.2006, www.eu2006.at )
Konsolidacija je bila neophodna da bi se izbeglo preobimno širenje. Ali, ne zaboravimo naš strateški interes: bilo bi potpuno neodgovorno narušiti jedan vredan proces koji pomaže stvaranju stabilnih i efikasnih partnera u najnestabilnijem delu Evrope. Ako ćemo da budemo neodlučni o evropskim perspektivama Zapadnog Balkana, naš blagotvorni uticaj će biti ozbiljno narušen, upravo u vreme kada region uzlazi u težak period pregovora o statusu Kosova. Evropska perspektiva je ključ za održivo rešenje za Kosovo, kao i za demokratski razvoj u Srbiji i ostatku regiona. To je osnova koja drži region na miroljubivom i reformističkom koloseku. U interesu Evrope, hajde da ne drmamo tu osnovu, kako nam još uvek krhki Balkan ne bi pao na noge, ili u naše sopstveno dvorište!
( Oli Ren , Komesar za proširenje Evropske unije, u govoru u Evropskom parlamentu, 15.3.2006)
Evropski forum br. 3. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 795 od 30. marta 2006. |
|