| EVROPSKA PERSPEKTIVA ZA ZAPADNI BALKAN | |
SOLUN 2003.
“ Evropska unija ponovo ističe svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana. Budućnost ovog regiona je u EU-u . Sadašnje proširenje EU-a i potpisivanje sporazuma u Atini aprila 2003. godine inspirišu i ohrabruju zemlje Zapadnog Balkana da krenu istim putem uspeha. Pripreme za integraciju u evropske strukture i, konačno, u članstvo u EU, prihvatanjem evropskih standarda, izazov je koji im predstoji. Evropska komisija upravo razmatra prijavu Hrvatske za članstvo u EU. Brzina napredovanja, međutim, u rukama je samih zemalja regiona. (...)
Potvrđujemo da će proces stabilizacije i pridruživanja (PSP) ostati okvir za evropsku integraciju zemalja Zapadnog Balkana, sve do njihovog budućeg punog članstva u EU. Sam PSP i perspektive koje otvara služiće kao sidro reformi u regionu, na isti način na koji je to proces pristupanja bio za zemlje srednje i istočne Evrope. Napredak svake zemlje ponaosob na njenom putu ka EU-u zavisiće od njenih sopstvenih postignuća u ostvarivanju kriterijuma iz Kopenhagena i uslova utvrđenih PSP-om, a potvrđenih u završnoj deklaraciji Zagrebačkog samita (u novembru 2000). Zemlje Zapadnog Balkana visoko cene godišnji mehanizam revizije PSP-a koji je zasnovan na izveštajima Evropske komisije, i obećavaju da će ispuniti preporuke.
Izvodi iz Solunske deklaracije , usvojene na Samitu lidera EU-a i zemalja Zapadnog Balkana 21. juna 2003. u Porto Karasu pored Soluna
SALCBURG 2006.
“Učesnici su ponovili svoju punu podršku planu sa Solunskog samita 2003. godine, kao i procesu stabilizacije i pridruživanja, koji će ostati okvir za evropski kurs zapadnobalkanskih zemalja. U tom smislu, Evropska unija potvrđuje da budućnost Zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji. EU je podsetila da debata o strategiji njenog proširenja treba da se obavi u 2006. godini, kao što je predviđeno zaključcima Evropskog saveta od 12. 12. 2005. EU takođe primećuje da njen apsorpcioni kapacitet mora da se uzme u obzir. Učesnici su se složili da će napredak svake zemlje prema Evropskoj uniji i dalje zavisiti od pojedinačnih uspeha u zadovoljavanju uslova i zahteva postavljenih u Kopenhagenu, i u procesu stabilizacije i pridruživanja, uključujući punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.”
Zajednička izjava za štampu sa neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova država EU-a i Zapadnog Balkana, 11. mart 2006.
BeCEI: PREDLOZI ZA SOLUN
Uzajamne obaveze
Deklaracija Samita u Solunu trebalo bi da sadrži reči kojima će se uzajamna obaveznost snažnije i konkretnije izratiti nego što je to bio slučaj u tzv. zagrebačkoj deklaraciji koja govori o potencijalnim kandidatima. U najboljem slučaju, uzajamna obaveznost EU-a i Zapadnog Balkana (ZB) preslikala bi onu koja je data u evropskim sporazumima i sadržala bi i neku naznaku o protoku vremena do članstva.
Izraz “stabilizacija” trebalo bi izbaciti iz procesa stabilizacije i pridruživanja . Trebalo bi razmisliti o mogućnostima koje nudi formula Partnerstvo u pridruživanju . Time bi se ukazalo na nastupajuću normalnost u regionu ZB, umesto provizorijuma koji sad postoji.
Trebalo bi podržati postojeći predlog da se zemlje ZB prebace u nadležnost komesara i generalne direkcije EU-a za proširenje .
Kad je reč o instrumentima, screening proces , uprkos izvesnim poteškoćama, trebalo bi ih primeniti što je više moguće.
EU bi trebalo da pojača svoju makroekonomsku ulogu u regionu bržim uvođenjem četiri slobode (slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala) u zemlje Zapadnog Balkana.
EU bi trebalo da uvede unilateralnu carinsku uniju sa zemljama ZB .
U još ambicioznijoj varijanti, EU bi trebalo da prihvati regionalnu koordinaciju ekonomskih politika putem koordinacije zemalja regiona sa EU-om . To bi značilo jačanje uloge Evropske centralne banke i posredno koordinisanje politika kursa u regionu, kao i koordinaciju elemenata fiskalne politike (u meri u kojoj je to prisutno i u samom EU-u).
EU bi trebalo da osnuje Fond za zaštitu protiv političkog rizika. Time bi se znatno doprinelo prilivu stranih direktnih investicija. Sa izdvajanjem od recimo 100.000.000 evra (od te sume bi se, zapravo, mali deo i potrošio) u takav garantni fond, mogle bi se privući dodatne stotine, pa i milijarde evra direktnih stranih investicija.
Kao alternativa prethodnom, mogla bi se osmisliti struktura garancija protiv političkog rizika koja bi počivala na stranim bankama u regionu, od kojih je većina iz zemalja EU-a.
Predlog da se program CARDS ojača pretpristupnim i kohezionim fondovima treba snažno podržati.
Pretpristupno finansiranje trebalo bi proširiti i nekim oblicima koji su dostupni zemljama-članicama, a koji su dati na raspolaganje i sadašnjim kandidatima (na primer, fond za strukturno prilagođavanje ).
Trebalo bi uvesti bilateralne i/ili multilateralne twinning programe , s obzirom na dobro iskustvo koje su oni pružili u sadašnjim zemljama kandidatima.
Bilo bi korisno kada bi EU otvorila i određene komunitarne programe i u regionu Zapadnog Balkana, kao što su COST, EURECA, TEMPUS, TAIEX, Socrates-Erasmus, Intelligent Energy in Europe , eContent .
Veoma bi bilo korisno ako bi se liberalizovali režimi viza , kako unutar regiona ZB tako i između regiona ZB i EU-a.
Iz studije Unapređenje odnosa EU-a i Zapadnog Balkana – pogled iz Srbije Beogradskog centra za evropske integracije, april 2003, www.becei.org/euwesternbalkansbecei.html
Evropski forum br. 3. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 795 od 30. marta 2006. |
|