Evropska politika nove vlade Srbije

"Srbija sa Crnom Gorom takođe mora da rešava pitanje svoga statusa u Evropskoj uniji. Uz sva legitimna neslaganja i sporenja među relevantnim političkim snagama, u javnosti u Srbiji van svakog spora je uverenje da Srbija suštinski pripada Evropi i da je potrebna i formalna potvrda te pripadnosti, odnosno punopravno članstvo u evropskim strukturama. Zapravo, u prethodna dva veka Srbija se politički, kulturno i privredno ukorenjivala u Evropu, da bi iz te svoje prirodne sredine, Evrope, bila isčupana po završetku Drugog svetskog rata. U nju je postepeno počela da se vraća pre tri godine; nažalost, sa velikim zakašnjenjem u odnosu na druge postkomunističke zemlje.

Sama duboko promenjena Srbija, sa Crnom Gorom, kreće u jednu novu Evropu, bitno drugačiju od negdašnje. I još jedanput, iz jednog drugog ugla, želim da podvučem važnost članstva u EU. To članstvo je ne samo ono što se hoće, to je i nešto što se mora, nešto bez čega se ne može. Ono što se hoće po pravilu donosi korist, ono što se mora, ne mora uvek da bude korisno, ali evropski put za Srbiju i Crnu Goru nema alternative.
(.) naša evropska budućnost i postepeno približavanje Evropskoj uniji lakše su ostvarljivi u zajedničkom nastupu, dakle kao jedna država, nego razdvajanjem u dve. (.)
Ova vlada sprovodiće pojačanu proevropsku politiku. To znači da će u ovom domenu više raditi, a manje govoriti. U unutrašnjem razvoju Srbija mora postati bezbedna zemlja u kojoj se ostvaruju ljudska i manjinska prava po evropskim merilima, u kojoj se zakoni poštuju a institucije delaju, u kojoj vladaju tržišni zakoni poslovanja i gde je privredni kriminal iskorenjen, a korupcija svedena na najmanju meru. Šta bi bilo više evropski od postizanja ovih ciljeva u unutrašnjem razvoju i šta više od ovoga Evropa i Evropska unija od nas traži i očekuje? To je osnovna i trajna dimezija naše proevropske politike. U Evropu hoćemo sa obnovljenom državom, sposobnom privredom i samosvesnim društvom. Jednom rečju, kao ponosna nacija. Ovo moramo postići sopstvenim naporima, okupljeni pod velikim imenom Srbije.

(.) vlada će izraditi nacionalnu strategiju pridruživanja Evropskoj uniji u kojoj će se izložiti osnovni elementi politike pridruživanja i obaveze državnih organa, privrednih subjekata i drugih društvenih činilaca u ovom dugoročnom procesu. Pri tom će se voditi računa o činjenici da je državna zajednica Srbija i Crna Gora primarni činilac u ovom procesu zbog čega se politika i prioriteti Srbije moraju uskladiti na nivou državne zajednice." ( Vojislav Koštunica , predsednik Vlade Srbije, govor u Skupštini Srbije, 2.3.2004)

"Evropska unija bi još jednom želela da zatraži od vlade da nastavi ekonomske i političke reforme, dobrosusedske odnose i ispunjavanje međunarodnih obaveza, uključujući saradnju sa Haškim tribunalom. Samo na toj osnovi će biti napretka ka Evropi, a nova vlada će biti procenjivana s obzirom na svoje predloge i akcije u ovom pravcu." ( Havijer Solana , visoki predstavnik EU-a za spoljnu i bezbednosnu politiku, izjava povodom izbora nove Vlade Srbije, 3.3.2004)

"Najvažnija oblast saradnje za Srbiju je ona sa Haškim tribunalom, koji sudi Miloševiću i drugima koji su optuženi za ratne zločine na Balkanu. Premijer Koštunica, dugogodišnji protivnik ovog suda Ujedinjenih nacija, loše je počeo kada je po imenovanju najavio da ekstradicija optuženih ratnih zločinaca Tribunalu neće biti njegov glavni prioritet. Mi i Evropljani smo jasno rekli da je saradnja sa Tribunalom apsolutno suštinska za produženje pomoći SAD-a i za Srbiju da postane puni partner u zajednici demokratskih nacija." ( Ričard Lugar , predsednik Spoljnopolitičkog odbora Senata SAD-a, "International Herald Tribune", 12.3.2004)

"Koštunica mora da uvidi da je saradnja sa Haškim tribunalom - neizostavna. Mi kao EU moramo u saradnji sa Srbijom i Crnom Gorom da postavimo iste uslove koje smo postavili drugim zemljama u susedstvu. Ne mogu, na primer, od Hrvatske ili Bosne da tražim da isporuče sve optužene, a da Srbima kažem - vi ne morate, samo zato što ste Srbi." ( Doris Pak , predsednica delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa zemljama Jugoistočne Evrope, "Danas", 11.3.2004)

"I posle izbora u Srbiji u NATO-u postoji pozitivno raspoloženje za saradnju sa tom zemljom. Nova vlada treba da se ocenjuje po delima. (.) Pristupanje programu NATO-a Partnerstvo za mir moguće je postići uz ispunjavanje dva preduslova. Najpre moraju biti povučene tužbe protiv NATO-a, a kao drugo moraju biti uhapšeni i izručeni za ratne zločine optuženi Radovan Karadžić i Ratko Mladić." ( Nikolas Berns , ambasador SAD pri NATO-u, Beta, 27.2.2004)

"Harmonizacija carinskih stopa Srbije i Crne Gore nije rezultirala nikakvim napretkom. Nakon harmonizacije Crna Gora izvozi u Srbiju 15,9 odsto više robe, dok je procenat uvoza iz Srbije tokom prvih 11 mjeseci 2003. povećan u odnosu na isti period 2002. za 48 odsto. (.) Pošto mi uvoz iz Srbije plaćamo u eurima, postavlja se pitanje u čemu je razlika između ovih cijena koje su bolje zaštićene višim carinama i onih prethodnih, gdje su bile manje tarife za robu iz drugih zemalja, a građani bili u mogućnosti da ih nabavljaju jeftinije." ( Petar Ivanović , izvršni direktor podgoričkog Instituta za strateške studije i prognoze, "Vijesti", 2.3.2004)

"Crna Gora je ispunila osnovne kriterijume koji za zemlje Zapadnog Balkana važe u pristupanju Evropskoj uniji a za obje članice državne zajednice samostalan put bio bi efikasniji." ( Slavica Milačić , savetnica crnogorskog premijera, "Pobjeda", 2.3.2004)

"Evropska unija je kazala da je njen najvažniji interes evropska integracija Zapadnog Balkana. Ukoliko je to tako, smatram da uopšte nije presudno važno da li će se ta evropska integracija Srbije i Crne Gore kao dijela Zapadnog Balkana dogoditi kroz jedan ili kroz dva sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. EU nije u cjelosti izmirila preuzete obaveze iz Beogradskog sporazuma, ali očekujem da će u budućim dijalozima sa ovlašćenim predstavnicima EU ti problemi biti prevaziđeni." ( Milo Đukanović , premijer Crne Gore, "Pobjeda", 18.3.2004).

"Odlaganje završetka Studije o izvodljivosti može značiti da se čak zatvara perspektiva priključivanja Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji." ( Branko Lukovac , ministar SCG za ekonomske odnose sa inostranstvom, "Danas", 1.3.2004)

"Predsednik sada već raspolućenog Stonoteniskog saveza zajednice Srbija i Crna Gora Aleksandar Matković rezignirano tvrdi - da je lično potpisao Statut na Osnivačkoj skupštini, u kome se Savez obavezuje da podrži Crnu Goru kada je u pitanju težnja da uđe samostalno u ITTF: ' Došao je i taj trenutak. Uostalom, to ne menja mnogo na stvari. Crna Gora nema reprezentativce, ne učestvuje u međunarodnom programu, a do sada smo bili prinuđeni da ih pitamo za sve i svašta i da budu uključeni u odlučivanje iako nisu imali nikakvog interesa. Sada će da nam bude mnogo lakše, jer više neće biti nikog da opstruira rad.' " ("Nin", 11.3.2004)

"Za Srbiju je posebno tragično što i kada predloži neko rešenje - zakasni bar 5 godina. Da je Srbija predložila kantonizaciju Kosova, na primer 1997, to bi se smatralo odvažnim ali i primenjivim, održivim predlogom. Međutim, situacija se promenila. Zapadne trupe su prisutne na Kosovu i ono je pod upravom međunarodne zajednice. Srbija nikada više neće imati pravo da u potpunosti raspolaže Kosovom na način na koji bi to želela." ( Džordž Šeflin , profesor na Londonskoj školi za istočnoevropske i slovenske studije, Radio Slobodna Evropa, 15.3.2004)

home povratak